Sluga dvaju gospodara

Išli smo 20. novembra u Novi Sad u Srpsko narodno pozorište da gledamo komediju „Sluga dvaju gospodara” Karla Goldonija. Redovno idemo za Novi Sad i znali smo da ćemo imati vremena i za Mekdonalds, i za šetnju. No, ovog puta poželeli smo da probamo nešto novo. Nas nekolicina dečaka je spazila visoku zgradu na čijem se najvišem spratu nalazi kineski restoran „Hong Kong”. Morali smo dugo da se penjemo stepenicama kako bismo došli do vrha zgrade i ušli u restoran. Pošto nam je to bila prva poseta kineskom restoranu, nismo znali šta da naručimo. Konobarica nam je ponudila čips od škampa -  prihvatili smo. Taj čips je bio zaista ukusan, ali izgleda to nije zadovoljilo našu radoznalost, te smo naručili i suši. Pošto suši nije bio tako jeftin, podelili smo račun. Kada je suši stigao, izgledao je tako dobro. Međutim, kada smo probali, ne baš jeftini suši, malo smo se razočarali - ukus algi nam se uopšte nije dopao. Došlo je vreme za polazak. Razdragano smo ušli u lift gde nam se desila još jedna stvar za pamćenje, Pritisnuli smo oznaku za prvi sprat i lift nas je spustio. Kad su se vrata otvorila, pojavile su se rešetke. Nastala je panika. Šta ćemo sad! Otići će na predstavu bez nas! Nakako smo se umirili  i shvatili da treba da siđemo u prizemlje. Laknulo nam je. Otrčali smo do pozorišta.

Predstava „Sluga dvaju gospodora” Karla Goldonija veoma je poznata komedija - predstavnik je „commedie dell' arte”. Ovakve komedije su  zasnovane na glumačkim improvizacijama. Sve u komediji vezuje se za Veneciju, grad u kojem je  autor živeo, čiju atmosferu je dobro poznavao i u odnosu na čije građane i njihove vrline i mane je birao teme svojih komada, a sve to upravo u vreme kada je ovaj grad bio trgovačko središte Mediterana. Otuda pisac glavnog junaka ovog komada Trufaldina, smešta u sam centar specifičnog ambijenta grada čija je atmosfera uzavrela od mnoštva najraznovrsnijih trgovačkih spekulacija, beskrupuloznih poslovnih intriga, ali i usred kalambura zasnovanih na snažnim strastima zaljubljenih parova, na račundžijskim kombinatorikama kojima je ljubav bila tek prividna maska, baš kao i na duhovitim ljubavnim nesporazumima. Trufaldina, međutim, ovakav ambijent neće ometati u naporima da zadovolji neutoljivu glad i izbori se za naklonost devojke koja mu se dopada.

Svima nam se dopala predstava, uživali smo, smejali se. Najsmešnije nam je bilo kada je sluga, koji služi dva gospodara i više ne zna kojem šta treba da donese, ispustio ćuftu, a ona se skotrljala u publiku, do nogu jedne gospođe. Sluga je viknuo: „Vratite ćuftu, gospođo!”, to je bilo  veoma smešno.

Posle predstave krenuli smo ka autobusu koji nas je čekao i zaputili se prema Kikindi. Ne mogu da dočekam da ponovo idemo da pogledamo neku predstavu, a možda doživim još uzbudljiviju avanturu.

Lazar Turudija, VII1

No comments:

Post a comment

Note: only a member of this blog may post a comment.