U razgovoru sa Ršumom

Pozdrav proleću je ove godine održan 24. aprila na trgu isred Kulturnog centra. U okviru ove manifestacije bila je održana trka beba kao i zanimljive radionice. Prvi put je održan i Eko festival, a zaduženi za zabavni program su bili Boda Ninković, Ljubivoje Ršumović, Tode Nikoletić, Mošo Odalović, Minja Subota, Sara Jovanović, Mateja Bokan, hor Čuperak, balerine i mnogi drugi. 

Imala sam priliku da postavim nekoliko pitanja Ljubivoju Rašumoviću, a on mi je rado odgovorio:

Na koje svoje delo ste najviše ponosni?

Od svih mojih knjiga, a objavljeno ih je 90, moram da kažem da mi se najviše  dopada knjiga za decu „Ma šta mi reče“ i naravno poslednja knjiga koju sam objavio, a to je „Vid iz Talambasa“. To je roman objavljen prošle godine. Naravno, imam i knjige za odrasle, a jedna od najdražih knjiga mi je „Kuća sa okućnicom“.

Koju nagradu biste izdvojili?

Izdvojio bih nagradu, koju sam dobio za svoju prvu napisanu pesmu u životu, imao sam tada 9 godina, dobio sam je od lista „Pionirske novine“ i to je u stvari bila pretplata na list „Pionirske novine“ i jedna grafitna olovka sa gumicom. To mi je najdraža nagrada.

Da li imate poruku za buduće pisce?
Naravno, uvek imam poruku za takve i pomažem im koliko  mogu da ne odustaju  i nastave da pišu. Moja poruka glasi ovako, ne postoji škola za  pisca, za pesnika ili za prozaistu ili možemo reći da je biblioteka ta škola. Uzmeš knjigu drugog pesnika koja je već štampana, čitaš njegove pesme i tako učiš kako se pišu pesme ili čitaš  njegove priče i naučiš da pričaš priče, čitaš roman i tako naučiš da pišeš roman. Onda pišeš sam svojim jezikom, to je vrlo važno, ne da najbolje znaš srpski jezik, pa da pišeš srpskim jezikom ne, ja kad kažem svojim jezikom, to znači svojim stilom, a svoj stil ćeš takođe steći čitajući druge pisce, pa ćeš ti negde da nađeš šta bi mogao da bude tvoj stil u jeziku.

Milica Sandić VIII4