Učenici Osnovne škole „Sveti Sava” su sa svojim nastavnicima imali priliku da 20. oktobra odgledaju predstavu „Nosorog” Ežena Joneska u Narodnom pozorištu u Kikindi. Predstava je trajala dva sata, iako tako nije izgledalo, jer smo svi uživali u glumi kikindskih profesionalnih glumaca.
U središtu priče je Beranže (igra ga Marko Gvero), nespretni radnik u jednoj kompaniji, zaljubljen u sekretaricu Dejzi (igra je Marina Vodeničar), kao i svi muškarci u istoj kompaniji.
Pometnja nastaje kada gradom protrči nosorog. U početku, to nije čudno. Ljudi pomisle da je pobegao iz zoo-vrta. Međutim, kasnije, kada ih se pojavi sve više, ljudi počnu da se pitaju odakle dolaze i zašto ih ima tako mnogo. Ispostavi se da je u pitanju bolest zvana nosorongitis, a simptomi su da ljudi počnu da se ponašaju kao životinje, jedu, piju i hodaju na četiri noge, da bi u poslednjem stadijumu došlo do potpunog preobražaja u nosoroga. Pred kraj predstave, jedini ljudi koji nisu zaraženi ovom bolešću su Dejzi i Beranže. Oni ne žele da se pretvore u nosoroge i trude se da to ne postanu. Kada se Dejzi, ipak, pretvori u nosoroga, Beranže postaje očajan i sa strepnjom čeka da li će i sam postati nosorog. Tužno gleda kako svi stanovnici njegovog grada odlaze, ostaje sam. On je jedini čovek koji ostaje čovek - ne pretvara se u nosoroga.
Poruka predstave je da je čovek individua i treba da odoli pritisku mase i da ne prihvati mišljenje grupe, ako je ono pogrešno.
Tekst predstave nagoni na razmišljanje.
Svima se dopala scenografija – ogromna glava nosoroga koja na kraju predstave kreće na nas u publici. Ko bi od nas imao snage da se odupre kao Beranže?
U središtu priče je Beranže (igra ga Marko Gvero), nespretni radnik u jednoj kompaniji, zaljubljen u sekretaricu Dejzi (igra je Marina Vodeničar), kao i svi muškarci u istoj kompaniji.
Pometnja nastaje kada gradom protrči nosorog. U početku, to nije čudno. Ljudi pomisle da je pobegao iz zoo-vrta. Međutim, kasnije, kada ih se pojavi sve više, ljudi počnu da se pitaju odakle dolaze i zašto ih ima tako mnogo. Ispostavi se da je u pitanju bolest zvana nosorongitis, a simptomi su da ljudi počnu da se ponašaju kao životinje, jedu, piju i hodaju na četiri noge, da bi u poslednjem stadijumu došlo do potpunog preobražaja u nosoroga. Pred kraj predstave, jedini ljudi koji nisu zaraženi ovom bolešću su Dejzi i Beranže. Oni ne žele da se pretvore u nosoroge i trude se da to ne postanu. Kada se Dejzi, ipak, pretvori u nosoroga, Beranže postaje očajan i sa strepnjom čeka da li će i sam postati nosorog. Tužno gleda kako svi stanovnici njegovog grada odlaze, ostaje sam. On je jedini čovek koji ostaje čovek - ne pretvara se u nosoroga.
Poruka predstave je da je čovek individua i treba da odoli pritisku mase i da ne prihvati mišljenje grupe, ako je ono pogrešno.
Tekst predstave nagoni na razmišljanje.
Svima se dopala scenografija – ogromna glava nosoroga koja na kraju predstave kreće na nas u publici. Ko bi od nas imao snage da se odupre kao Beranže?
Ninoslava Marinkov, VIII1
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.