 |
| Mia Pastor IV2 |
Ko u čuda veruje, čuda stvara
Da naša Ivana Španović
nije verovala u čuda,
ne bi ona sada
osvajala nagrade svuda.
Trenirala je vredno
radila kao luda,
jer je dobro znala
da postoje prava čuda.
I sada, kao od šale,
udalj uspešno skače
i veseli drage roditelje
i svoje verne navijače.
Svako je voli.
Svako je podržava.
I ona tako uspešno
svoju slavu produžava.
Želja mi je, da baš kao ona,
ostvarim svoje velike snove.
Da budem uvek spremna
za različite izazove nove.
Mia Pastor IV2 – PRVO mesto na literarnom konkursu Centra lepih veština
Bio jednom dečak koji je kao mali ostao bez ruke. Više od svega želeo je da postane slavni rukometaš. Svi su mu govorili: ,,Nisi ti za to. Bolje uči matematiku ili postani naučnik. Nemoj traćiti vreme". Roditelji i drugi ljudi su ga obeshrabrivali, ali on ih nije slušao.
Jednog dana otišao je sa drugarima da igraju rukomet. Iznenada dečak je pao i jako se povredio. Nakon toga nije smeo da izlazi napolje dok se ne oporavi. Kada se oporavio osećao se čudno. Kao da više nije imao želju za rukometom posle one nezgode.
Vreme je prolazilo, a dečak je potpuno odustao od rukometa. LJudi su mu rekli da je doneo dobru odluku. Jedne večeri kada je zaspao u san mu je došla vila želja i snova. ,,Zašto si odustao od rukometa?“, upitala ga je.
,,Posle nezgode i obeshrabrivanja ne želim da čujem za taj sport. Uostalom ja sam invalid i nemam tu šta da tražim“, rekao je.
,,Ali krenulo ti je dobro! Svi su ti govorili da je nemoguće. Ti i tada nisi odustajao. Nije bitan fizički izgled nego samopouzdanje, vera i upornost. Sve je moguće kada mnogo vežbaš i želiš da uspeš! Niko nije savršen. Nezgoda, obeshrabrivanje i to što si invalid su samo prepreka ka tvom uspehu. Ne slušaj druge, ti znaš šta možeš, a šta ne.“ Vila to reče i nestade iz dečakovog sna.
Ujutru, dečak se radostan probudio i ustao iz kreveta. Posle doručka je otišao na teren i sa drugim dečacima otišao da igra rukomet. Poslušao je vilu i bio uporan i vežbao. On i njegov tim osvojili su prvu utakmicu.
Kada je odrastao išao je na razna takmičenja i prvenstva i osvajao medalje. Bio je prvi na paraolimpijskim igrama.
Upornošću, vežbanjem i sa verom u srcu postao je šampion. Dečak je shvatio da svako ko veruje u sebe i u čuda može da ostvari sve svoje snove.
 |
| Milica Tomić IV2 |
Jednog dana otišao je sa drugarima da igraju rukomet. Iznenada dečak je pao i jako se povredio. Nakon toga nije smeo da izlazi napolje dok se ne oporavi. Kada se oporavio osećao se čudno. Kao da više nije imao želju za rukometom posle one nezgode.
Vreme je prolazilo, a dečak je potpuno odustao od rukometa. LJudi su mu rekli da je doneo dobru odluku. Jedne večeri kada je zaspao u san mu je došla vila želja i snova. ,,Zašto si odustao od rukometa?“, upitala ga je.
,,Posle nezgode i obeshrabrivanja ne želim da čujem za taj sport. Uostalom ja sam invalid i nemam tu šta da tražim“, rekao je.
,,Ali krenulo ti je dobro! Svi su ti govorili da je nemoguće. Ti i tada nisi odustajao. Nije bitan fizički izgled nego samopouzdanje, vera i upornost. Sve je moguće kada mnogo vežbaš i želiš da uspeš! Niko nije savršen. Nezgoda, obeshrabrivanje i to što si invalid su samo prepreka ka tvom uspehu. Ne slušaj druge, ti znaš šta možeš, a šta ne.“ Vila to reče i nestade iz dečakovog sna.
Ujutru, dečak se radostan probudio i ustao iz kreveta. Posle doručka je otišao na teren i sa drugim dečacima otišao da igra rukomet. Poslušao je vilu i bio uporan i vežbao. On i njegov tim osvojili su prvu utakmicu.
Kada je odrastao išao je na razna takmičenja i prvenstva i osvajao medalje. Bio je prvi na paraolimpijskim igrama.
Upornošću, vežbanjem i sa verom u srcu postao je šampion. Dečak je shvatio da svako ko veruje u sebe i u čuda može da ostvari sve svoje snove.
Milica Tomić IV2 - pohvala
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.