Prošle nedelje grupa devojčica VIII razreda, Milica Aranbašić, Milica Tomić, Mia Pastor i Nina Zec, sa nastavnikom geografije, Miroslavom Grujićem, posetila je Španiju u okviru Erazmus+ projekta Measure Me Up! Iskoristili smo priliku da ih pitamo za utiske sa putovanja.
Kakvi su vam utisci sa putovanja?
Nina: Putovanje je bilo odlično. Događaj za pamćenje.
Milica Aranbašić: Bilo mi je veoma zanimljivo i odlično sam se provela. Nadam se da će i napim drugarima biti lepo kada budu došli kod nas.
Da li vam je ovo bio prvi put u inostranstvo?
Nina: Bila sam ranije sa roditeljima, ali sada prvi put sa školom.
Milica Aranbašić: Isto.
A, da li vam je ovo bio prvi let avionom?
devojčice, uglas: Da.
Kako vam je sve to izgledalo? Kako je bilo na aerodromu? Da li je bilo mnogo gužve?
Milica Tomić: Na aerodromu je bilo mnogo naporno, bar meni, ja sam prvi put letela. Stigli smo dva sata pred let, negde oko 5 ujutru. Nije bilo mnogo gužve. Brzo smo prošli kroz sistem i sve je bilo dobro. Sam ulazak u avion i poletanje nije bilo toliko strašno koliko sam mislila da će biti. Imali smo dva leta i presedali smo u Frankfurtu. Jedan let je bio u 7 ujutru, drugi let u 1 popodne. Stigli smo u Španiju, u Madrid, na aerodrom, oko 4 sata.
Nina: Bilo je naporno, jer smo tražili gde treba da idemo, ali, sam let je bio veoma zanimljiv. Tri puta sam sedela do prozora i jednom na sredini, tako da sam fotografisala, snimala poletanje i sletanje.
Milica Aranbašić: Prvi put kada smo došli na aerodrom u Beogradu sve mi je bilo zanimljivo, a posebno kada smo prošli kroz hodnik koji vodi ka avionu i posle kada je avion uzleteo. Kasnije sam navikla pošto smo četiri puta prošli isto. Kada smo se vraćali iz Frankfurta za Beograd bio je poluprazan avion, pa sam prešla na mesto ispred i sedela do prozora, pa sam mogla i da gledam kroz prozor.
Mia: Meni se veoma svidelo. Prvi put smo videli jedan veliki aerodrom u Frankfurtu, prošetali smo se malo, išle po prodavnicama i tako.
Je l' ste kupile nešto? Je l' bilo nešto interesantno?
Milica i Mia, uglas: Jesmo.
Šta ste radile u Španiji?
Milica Tomić: Sa aerodroma do Baeze putovali smo 4 sata i stigli negde oko 10 uveče. Išli smo na večeru i posle zaspali. Već sutradan imali smo ujutru od pola deset radionice u njihovoj školi. Škola im je zaista lepa. Iako je stara građevina, dosta je savremena iznutra. Ima savremenih uređaja i aparata, može lepo da se radi. Svakog dana, osim kad smo putovali, imali smo radionice. Posle toga bismo imali pauzu, ručak i uveče do pola sedam opet radionice.
Gde ste bili smešteni?
Nina: Bili smo smešteni u domu blizu škole. Delili smo sobu sa još jednom osobom.
Gde ste se hranili?
Nina: Svaki dan smo išli u centar, do jednog restorana, gde smo jeli.
Šta možete da nam kažete o španskoj hrani?
Milica Tomić: Hrana je veoma specifična zato što se kombinuju razni ukusi, prvenstveno slatko i slano, ali doručak je uvek bio isti. Imali smo hleb na koji bismo mazali maslinovo ulje i preko toga stavljali šta želimo. Nije mi se baš nešto svidelo, ali posle, kada sam se navikla, toliko mi je lepo bilo da i dan danas to doručkujem kod kuće.
Milica Aranbašić: Prva dva dana je bilo veoma čudno, a posle smo se navikli. Ništa nije imalo ružan ukus, ali, mi nismo navikli na tako nešto, kao što je špargla sa jajima, pa nam je bilo čudno.
Šta ste imali za ručak?
Milica Tomić: Ručak je, takođe, specifičan. Imali smo, na primer, šparglu sa jajima. Na početku, većina nas nije mogla da shvati da je to špargla, pa smo pitali konobaricu.
Nina: Bilo je i meso i pirinač.
Šta vam je bilo najneobičnije što ste probale?
Nina: Drugačija je malo hrana. Najneobičnije su mi bile šparoge koje su nam spremili. Bile su okej, ali nisu nešto što bih jela svaki dan.
Milica Tomić: Meni je bila šnicla prelivena nekim slatkim sosem, mislim da je bio sojin sos u pitanju. I, preko toga su nam dali grožđe. Ali, pojelo se.
Mia: Meni je bila najčudnija supa sa jajima, slaninom i hlebom.
Milica Aranbašić: Meni je bilo čudno kada su nam dali paradajz sa lukom, tunjevinom, paprikom i jajima.
Čemu ste se najviše obradovale?
Nina: Najviše sam se obradovala kada smo dobili kajganu. To nisam očekivala.
Milica Aranbašić: Najlepše mi je bilo kada smo dobili makarone sa sirom i mesom.
Da li ste upoznale nekog?
Milica Tomić: Upoznali smo dosta ljudi sa kojima smo se zbližili. Bilo je dvadesetak đaka, iz svake države po četiri đaka. Za kratko vreme smo se sprijateljili, pričali o raznim temama, i kada smo kretali nazad, svima je bilo žao na opraštanju, ali se nadamo da će većina njih već sad u martu doći kod nas.
 |
| Naučni park |
 |
| Svečana dodela Uverenja |
Iz kojih država su bili đaci?
Mia: Iz Španije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske. Iz Turske, nažalost, nisu došli. Mi se nadamo da će doći kod nas.
Da li su svi đaci iz VIII razreda?
Mia: Da, jedino su iz Budimpešte malo stariji, 17-18 godina.
Kako je izgledao rad u timovima?
Mia: Iz svake države bio je po jedan učenik.
Milica Aranbašić: Prvog dana su napravljeni timovi i ostali su isti dokgod smo bili tamo. Meni je bilo izuzetno zanimljivo da se družim sa svima njima i bolje ih upoznam.
Kako ste se sporazumevali?
Nina: Sporazumevali smo se na engleskom, bez obzira na to što su tu bili i Srbi iz mađarske škole i Hrvati, da ne bismo izostavili Špance i Rumune.
Koje radionice su vam bile najinteresantnije?
Nina: Meni je bilo najzanimljivije kada smo probali maslinovo ulje. Bilo je neobično, a ulje je bilo čudno. Objašnjavali su nam posebnu metodu koja maslina je dobra za ulje, a koja ne.
Milica Aranbašić: Meni je bilo zanimljivo kada smo pravili termometar, pogotovo kada je voda krenula iz slamčice što me e podsetilo na vulkan. Takođe, svidelo mi se kada smo išli u lov na blago po Baezi.
 |
| katedrala u Baezi |
 |
| Muzej mernih instrumenata u Haenu |
Mia: Bili smo smešteni u Baezi, ali smo posetili Haen, Granadu i Bedu. Najviše nam se svidela Alhambra. Ova mešavina muslimanske i hrišćanske kulture ostavila je najjači utisak na nas. Mnogo smo naučile o svemu.
Koju ekskurziju biste vi izdvojile?
Nina: Kada smo išle u Granadu, u Alhambru, kada smo imali vodiča koji nas je vodio kroz tvrđavu. Videli smo dosta prelepih stvari i dosta smo naučili.
Milica Aranbašić: Meni je najzanimljivija ekskurzija bila kada smo išli u Naučni park i videli zanimljivu biološku zbirku.
Milica Tomić: Na mene je Alhamba ostavila izuzetno lep utisak i dan danas pamtim te mozaike kojima je prošaran sam zamak. Tvrđave i vrtovi su zaista prelepi i čudi me kako je nakon skoro 500 godina uspela da bude tako lepa i očuvana. Ja sam se malo bila izgubila i potraga je trajala nekih pola sata, ali znanje engleskog jezika mi je veoma pomoglo da se vratim nazad u grupu.
Hvala vam na izdvojenom vremenu. Želim vam još mnogo sličnih putovanja!
Ana Vojvodić, VI2
foto: Milica Tomić, VIII2
No comments:
New comments are not allowed.