Ljudsko telo

Plave oči omogućavaju bolji vid u mraku.
Zbog toga ljudi iz nordijskih zemalja obično imaju takve oči.

Trebalo bi da prepešačimo 80 km da bi noge prevalile isti put koji oči prevale svakog dana.

Nos tokom puberteta jako puno naraste.

Uši koje su sačinjene od hrskavice nikad ne prestaju da rastu.

Kijanje putuje 2-3 metra,brzinom od oko 150 km/čas

Čovek ima 12 miliona receptora za miris,a pas nemački ovčar čak 220 miliona.

Čovek ima 32 zuba, komarac 47, a bela ajkula 300.

Pljuvačne žlezde luče 1,7 litar pljuvačke dnevno.

Mozak nema receptore za bol.
Mogli bi da vam vrše operaciju unutar lobanje, bez anestezije, a vi ne biste ništa osetili.

Atlas je prvi od sedam vratnih pršljenova koji podupiru lobanju.
Njegovo ime potiče od Titana koji je bio osuđen da nosi svet na svojim leđima,
prema grčkoj mitologiji.

U toku dana kroz disanje unosimo oko 20000 litara vazduha,
ali iskoristimo samo 15% kiseonika koji je u njemu sadržan.

Alveole prenose kiseonik u krv, a prikupljaju ugljen – dioksid iz vena.
Kapilari koji ih okružuju, poređani jedan pored drugog, dugački su ukupno oko 1600 km.

Kada je u stanju mirovanja ,čovek udahne i izdahne između 12 i 15 puta u minutu.
Deca dišu brže.

Pet godina našeg života posvećujemo činu konzumiranja hrane (kao i treptanju).

Energija koju srce potroši za jedan sat, mogla bi da podigne automobil 30 cm od tla.

Kada nema hrane naša creva krče jer pomeraju vazduh i tečnosti koji se u njima nalaze.

Srce je dugačko 12 cm, teži 280 g i pumpa 420 l krvi na sat.

Čovek godišnje unese u sebe 500 kg hrane,
što odgovara težini jednog bika koji se koristi u koridi.

Pritisak krvi otvara i zatvara četiri srčana zaliska.
Zvuk otkucaja srca proizvode zalisci prilikom zatvaranja.

Identični blizanci ne mogu biti razlikovani na osnovu DNK ali mogu na osnovuotisaka prstiju.

Koleno je najveći zglob.Može da se savije do 130° pre nego što list dodirne mišić.

Jedna kap krvi sadrži 5 miliona crvenih krvnih zrnaca,
10000 belih krvnih zrnaca i 300000 krvnih pločica.

Stopalo se sastoji od 20 mišića i 26 kostiju.

Beba ima 350 kostiju a odrastao čovek 206. Kako rastemo neke kosti se spajaju i na taj način očvršćavaju hrskavičave zone.

Preuzeto iz Atlasa ljudskog tela koji je objavljen u dnevnim novinama Blic

(Izvori - „Atlas Visual“,“The Human Body Explained“, BBC...)

Dunja Ilić VIII2