Jun

POZNATI ROĐENI JUNA MESECA: 

Merilin Monro, američka filmska glumica (1. VI 1926.) 

Paja Jovanović, srpski slikar (4. VI 1859.) 

Federiko Garsija Lorka, španski pesnik (5. VI 1898.) 

Aleksandar Sergejevič Puškin, ruski pisac (6. VI 1799.) 

Petar Veliki, ruski car (9. VI 1672.) 

Žak Kusto, francuski istraživač (11. VI 1910.) 

Ernesto Če Gevara, revolucionar (14. VI 1928.) 

Đakomo Pučini, italijanski kompozitor (22. VI 1858.) 

Peter Paul Rubens, flamanski slikar (28. VI 1577.) 

Petar Kočić, srpski pisac (29. VI 1877.) 

Vasko Popa, srpski pisac (29. VI 1922.)

SVET 

1. VI 1880. U SAD instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi „Jejl banke“ u Nju Hejvenu. 

2. VI 1953. Britanska kraljica Elizabet II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu i to je bila prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija. 

4. VI 1783. Francuski pronalazači, braća Etjen i Žozef Mongolfje, prvi put javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom. 

6. VI 1683. U Oksfordu, u Engleskoj otvoren je prvi javni muzej u svetu „Ešmolien“. 

1949. Objavljena je knjiga Džordža Orvela „1984“, vizija sveta kojim vlada Veliki Brat. 

1929. Ponovo uspostavljena Papska država u Rimu. 

8. VI 632. U Medini umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama. 

1928. Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao penicilin. 

10. VI 1610. Prvi holandski doseljenici iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka. 

11. VI 1509. Engleski kralj Henri VIII venčao se prvom od šest žena Katarinom Aragonskom. 

12. VI 1667. Žan Batist Deni, lekar Luja XIV, izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi petnaestogodišnjem dečaku koristeći krv ovce. 

14. VI 1777. Kongres SAD prihvatio zastavu „zvezda i pruga“ kao zvanično državno znamenje. 

15. VI 1215. Engleski kralj Džon prihvatio, pod pritiskom plemstva, dokument Magna Carta Libertatum, temelj engleskog državnog uređenja, jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije. 

1919. Engleski piloti Artur Braun i Džon Olkok okončali prvi direktan let preko Atlantika. 

1920. Italijanski inženjer, jedan od osnivača bežične telegrafije Đulielmo Markoni, emitovao u Engleskoj prvi muzički radio-prenos, muzičku numeru australijske operske pevačice Neli Melba. 

19. VI 1846. Prva bejzbol utakmica sa uspostavljenim pravilima odigrana je u Nju Džersiju. 

1885. U Njujork je stigla Statua slobode, poklon Francuske. 

21. VI 1948. Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspešnu longplej ploču od vinil plastike. 

24. VI 1497. Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije. 

25. VI 1867. Amerikanac Lisjen Smit iz Ohaja patentirao je bodljikavu žicu. 

26. VI 1906. U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska Gran pri trka. 

27. VI 1693. Džon Danton izdao je u Londonu prvi ženski časopis „Lejdis Merkuri“. 

30. VI 1997. Kina je zvanično preuzela kontrolu nad Hong Kongom nakon 156 godina britanske kolonijalne uprave. 

1999. Škotska je posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.

SRBIJA 

1. VI 1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu, monahu Savi, da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, Hilandar. 

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao u korist sina Milana i napustio Srbiju 

2. VI 1892. Srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu. 

5. VI 1941. Eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. 

12. VI 1999. Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor), na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. 

20. VI 1459. Turci su zauzeli utvrđeni grad Smederevo, poslednje uporište srpske srednjovekovne države, čime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanlijskog carstva. 

21. VI 1881. Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. 

25. VI 1925. U Užice je stigao prvi voz, popularno nazvan „ćira“. 

28. VI 1389. U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku i obezbedili dalji prodor na Balkan. 

1914. Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubio je u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata. 

1948. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). 

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije