Specijalni rezervat prirode "Carska bara"

Učenici III razreda naše škole imali su priliku da 8. juna 2009. uživaju na ekskurziji na Tiskom keju i na Carskoj bari.

Na samoj obali Tise u Novom Bečeju, gradu bogate tradicije i istorije, u najužem centru grada a opet uz cvetne  „piramide“ sunčanog  „Tiskog keja“, koji očekuje Vaše duge šetnje i tople mirise reke Tise, nalazi se hotel  „Tiski cvet“.

U samoj blizini hotela možete se rekreirati u hali sportova. Uz to možete uživati u mirnoj plovidbi rekom, kupanju na uređenoj obali i propratnim sportskim i rekreativnim sadržajima.

Posebnu turističku atrakciju predstavlja Slano kopovo, svojevrsni rezervat retkih ptica, biljaka i životinja, pod zaštitom države, i Tisa sa svojim jedinstvenim fenomenom - tiskim cvetom. Period rojenja ovog mrežokrilastog insekta, čija larva živi na dnu sporotekućih reka, otpočinje sredinom juna, kada se na površini Tise pojavljuju rojevi sa milionima jedinki, pa se kaže da Tisa  „cveta“. Nakon obavljenog sparivanja, takozvanog svadbenog leta, ženke polažu 7 do 8 hiljada jaja na površinu vode, da bi se ona potom postepeno spustila na dno i pronašla pogodno mesto za razvoj. Razvoj larve traje tri godine, a život ovog krilatog „cveta“ samo jedan jedini dan.

Specijalni rezervat prirode „Stari Begej – Carska bara“, prostrano i čisto, plavo ogledalo ukrašeno zbijenim trakama trske i ševara, stepa i vrbaka, leži između tri grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina. 

Carska bara se prostire na 447 hektara. Tu se gnezdi oko 250 vrsta ptica, od kojih su 140 stanarice, a 110 selice. One predstavljaju najveće bogatstvo ovog jedinstvenog rezervata i mnoge se nalaze u „Crvenoj knjizi“ svetskih i evropskih ugroženih vrsta. U bari caruje svih osam vrsta evropskih čaplji i stoga je ova ptica izabrana za zaštitni znak rezervata. Tu su i lovišta na oko 7.000 hektara.

Da li ste znali da u toj netaknutoj prirodi, zaštićenoj od svih mogućih „napada“ čoveka raznoraznim hemikalijama - nema komaraca? Prosto je neverovatno da kraj tolikih vodenih površina nema tih krvopija, koje izletnicima na drugim mestima zagorčavaju život. Kako su nam objasnili ljubazni domaćini, uništavaju ih žabe i punoglavci. Jednostavno rečeno, te kreketuše su jedan od predatora banatskih. No, i njih drugi jedu (ptice), a ove treći... Tako, priroda reguliše život u ovom carstvu.

Ovde se slušaju zvuci tišine i pesma prirode.

Gordana Rackov, učiteljica