Boemi

Išli smo u Novi Sad 28. marta u Srpsko narodno pozorište da gledamo operu u 4 slike Đakoma Pučinija BOEMI (La Boheme); libreto su napisali Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza prema romanu A. Miržea „Slike iz života boema“. 

Radnja se događa u Parizu tokom zime oko 1830. godine. Boemi su: pesnik Rodolfo, slikar Marčelo, muzičar Šonar i filozof Kolin. Žive u oskudici, hladno im je, gladni su i siromašni, nemaju novca da plate kiriju. 

Prva slika: Rodolfo loži rukopis svoje drame, pa je soba na kratko bila zagrejana. Marsel nije uspeo da proda svoje slike. Šonar je zaradio svirajući i donosi vina i jela što izaziva veselost i graju. Odlučuju da ostatak Badnje večeri provedu u kafani Latinski kvart. Rodolfo ostaje da dovrši započeti članak. Ulazi susetka Mimi da bi upalila sveću. U razgovoru joj ispadne ključ i tražeći ga po podu nađu se ruke, a zatim i srca mladih. 

Druga slika: U Latinskom kvartu je mnoštvo sveta. Tu je i Mizeta, neverna Marselova ljubavnica, i njen bogati obožavalac Alčindoro. U Mizeti se probudi stara ljubav prema Marselu sa kojim se miri. U opštoj gunguli izazvanoj prolaskom straže, Mizeta beži sa Marselom. 

Treća slika: Marsel stanuje sa Mizetom u jednoj kafani u kojoj crta po zidovima. Dolazi Mimi. Želi da se požali Marselu na Rodolfa koji je bez ikakvog povoda ljubomoran i grub prema njoj. Nailazi Rodolfo, Mimi se skriva, a Marsel ga pita zašto je takav prema Mimi. Rodolfo mu ispriča da je ona teško bolesna, a da je on siromašan i nema sredstava da je leči, te se namerno tako ponaša nadajući se da će ga Mimi sama napustiti i naći nekoga ko bi mogao da se brine o njoj. Mimi i Rodolfo se tužno opraštaju. Mizeta i Marsel se posvađaju i ona ga napušta. 

Četvrta slika: Četvorica umetnika su u staroj sobici na mansardi. Rodolfo i Marsel su tužni i pokušavaju radom da ubiju tugu. Šonar i Kolin donose mršavu večeru, uz koju ipak dolazi do raspoloženja, pa i radosti. U tom trenutku ulazi Mizeta i javlja da je teško bolesna Mimi pred vratima. Smeštaju je u krevet. Pošto nemaju prebijene pare, Kolin odluči da proda svoj kaput kako bi nabavio lekove, ali umesto leka Mizeta i Kolin donose toplo krzno za Mimi, čija se i poslednja želja time ispunila, te ona umire sa osmehom sreće na licu. 

Osim Rodolfove arije iz prvog čina, dueta sa Mimi, kada umesto izgubljenog ključa nađe njenu hladnu ruku, arije Mizete, arije umiruće Mimi, kao i Kolinove duhovite balade o kaputu, ovu operu ćemo pamtiti i po lepim kostimima koji su svojim koloritom i krojem dočarali Pariz prve polovine XIX veka. Inače, i dirigent, i rediteljka, i scenograf, i kostimografkinja ove postavke „Boema“ su iz Italije što je u mnogome doprinelo vizuelnoj lepoti opere. 

Veoma smo zadovoljni kako smo proveli ovo subotnje popodne i veče, imajući u vidu da smo pre opere imali vremena i da prošetamo do Petrovaradinske tvđave i uživamo u panorami Novog Sada. 

Dragica Vukša, prof. srpske književnosti i jezika