Rastko: Švajcarska

LIČNA KARTA:

IME: Švajcarska Konfederacija

BR. STANOVNIKA: oko 8 miliona

GLAVNI GRAD: Bern

JEZIK: nemački, francuski, italijanski

RELIGIJA: katolička, protestantizam

GEOGRAFIJA

Švajcarska Konfederacija ili Švajcarska je alpska zemlja i kontinentalna država u centralnoj Evropi, sa vrlo razvijenom ekonomijom, a posebno bankarstvom. Švajcarska se graniči sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, Austrijom i Lihtenštajnom. Švajcarska je razvijena industrijska i poljoprivredna zemlja. Veći gradovi Švajcarske su Bern, Cirih, Bazel, Lucern, Ženeva i drugi.

STANOVNIŠTVO

Procenat urbanog stanovništva je oko 70%. Stopa pismenosti je skoro 100%. Najveći deo stanovništva je zaposlen u uslužnim delatnostima i u poljoprivredi. Zemljište nije naročito pogodno za razvitak poljoprivrednih kultura, ali država podstiče seljake tako da to ostaje važna delatnost u Švajcarskoj. Razvijeno je stočarstvo, uzgajaju se svinje, ali se naročito uzgajaju krave zbog mleka od kojeg se prave čuvena čokolada i sirevi kao i ostali mlečni proizvodi.

ISTORIJA

Švajcarska je nastala kao konfederacija tri prakantona 1. avgusta 1291. na centralnom području današnje Švajcarske. Vremenom su u tu konfederaciju ulazili novi kantoni. Ime Švajcarske potiče od Kantona Švica (Schwyz), koji je bio jedan od osnivačkih kantona. Maja 1798. francuska vojska je pod Napoleonovim vođstvom zauzela Švajcarsku. Napoleon je 1803. postao Medijator Švajcarske. Tada je osnovao šest novih kantona (Sent Galen, Graubinden, Argau, Turgau, Tićino i Vo). Posle pada njegove vlasti, 1813. godine, Švajcarska je dobila svoj prvi ustav, kojim je uvedena Helvetska Republika. Konfederalno uređenje je bilo ukinuto i država je postala unitarna, a kantoni su postali obične administrativne jedinice. Ovaj potez je naišao na snažan unutrašnji otpor, ali je, zahvaljujući ovome Evropa priznala Švajcarsku kao samostalnu državu. Konfederacija je ovde vremenom gubila međunarodnopravna svojstva, što je proces koji traje gotovo od samog osnivanja. Na Bečkom kongresu 1815. godine granice Švajcarske su proširene više ka zapadu. Tako su se tri nova kantona (Ženeva, Vale i Nešatel) pridružili Švajcarskoj. Osim proširenja na kongresu, Švajcarskoj je bila garantovana nezavisnost od svih velikih sila.

BERN je glavni, ali ne i najveći grad Švajcarske. Osnovan je u XII veku, a ime je dobio po medvedu koji se nalazi i na grbu grada . Srednjovekovni centar Berna je pod zaštitom UNESCO-a, a najznačajnije znamenitosti su sat iz XV veka, katedrala i stara gradska kuća.