Viki školarac

Naša škola se nedavno uključila u projekat Viki školarac u okviru obrazovnog programa Vikimedije Srbije koji okuplja osnovce i srednjoškolce oko zajedničkog zadatka - širenja slobodnog znanja i kulture, uz povećanje digitalne pismenosti.

Za zainteresovane đake VI-VIII razreda naše škole u subotu, 3. februara, u informatičkom kabinetu je organizovana obuka u uređivanju stranica na Vikipediji. Nebojša Ratković iz Vikimedije Srbije je sa đacima prošao osnovne korake u pisanju tekstova i objavljivanju na stranici onlajn enciklopedije.

Nadamo se da će učesnici projekta Viki školarac istraživačkim radom unaprediti svoje znanje  i da će u narednom periodu svojim člancima obogatiti stranice Vikipedije.

Dragana Videnov, profesor engleskog jezika

prilog: RTV Rubin

Na radionici sa piscem

Danas postoji ogroman broj veoma talentovanih pisaca, međutim samo neki uspeju da ostvare svoj cilj i da postignu ono čemu se svaki pisac nada od početka svoje karijere. Jedan od njih je i Srđan Tešin, rođen 1971. godine u Mokrinu. Studirao je filozofiju i komunikologiju, a diplomirao je na poetici kratke priče. Autor je jedanaest knjiga i šest antologija kratkih priča. „Priče sa Marsa“, „Antologija najboljih naslova“, „Kroz pustinju i prašinu“, „Kuvarove kletve i druge gadosti” samo su neki od njegovih veoma poznatih naslova. Srđan je dobitnik mnogih nagrada, njegova priča „Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?“, iz zbirke „Priče s Marsa“, uvrštena je u „Antologiju najbolje evropske priče“ američko-englesko-irskog izdavača Dalkey Archive Press, a njegova proza je prevedena na desetak evropskih jezika.

U kom trenutku svog života ste otkrili sklonost ka pisanju?
Teško mi je da kažem tačno trenutak, ali mislim da je to bilo u onom periodu kada sam učio da sviram gitaru, pa sam otkrio da te pesme koje se pevaju bi mogle da budu napisane i da budu pesme koje se ne pevaju. U tom trenutku sam shvatio da je pisanje ono što bi moglo da mi bude profesija u budućnosti.

Da li Vi književnost ili uopšte pisanje doživljavate kao svoju strast, kao umetnost, kao nešto što radite za svoju dušu ili je to Vaš posao?
To je moj posao. Ja sam profesionalni pisac, nisam pisac ni naturščik, ni pisac hobista, moj posao je da pišem knjige i da od svog rada živim, u smislu da se te knjige prodaju i da ja od toga imam nekakvu zaradu. Međutim, to je jedna strana priče. Druga strana priče jeste da sam to ja. Ja drugo ništa i ne znam da radim u životu, što je moja velika mana. Bilo bi dobro kada bih bio neki zanatlija, pa znao nešto da radim, recimo da sam odličan zlatar ili sajdžija, ali ja to ne znam da radim. Znam da pišem i shvatam to kao nešto što je neodvojivo od moje ličnosti. 

Dobro je poznato da se piščeva osećanja, mišljenja, njegova prošlost, provlače kroz celu knjigu, ako ne konkretno, to je uvek skriveno. Koji naslov Vaše knjige bi najbolje opisao Vas i Vaš život i zbog čega?
S obzirom na to da sam u vojsci bio kuvar, moja omiljena knjiga i koju često kritičari navode kao moju najbolju knjigu nosi naslov „Kuvarove kletve i druge gadosti”. Mislim da je to najbolji naslov koji sam mogao da smislim.

Da li postoje, i ako postoje, kakve izazove današnjica stavlja pred jednog pisca kao što ste Vi?
Nažalost, mi živimo u vremenima koja su veoma dobra za pisce, ali veoma loša za običan, normalan život. Dakle, veliki problemi kojima se susrećemo u svakodnevnom životu jesu prave teme kojima pisac treba da se bavi. Recimo, pitanje izbeglica ili pitanje ekološke katastrofe ili pitanje ratova ili nekih važnih i strašnih tema, ili nekih običnih tema kao što je prehranjivanje porodice ili pitanje zaljubljivanja ili čega već. Sve su to legitimne teme o kojima pisac može i treba da piše. Međutim, kad su vremena zanimljiva za pisce, obično nisu zanimljiva za običan svet.

Kakav je po Vašem mišljenju  uticaj književnosti na društvo ili, konkretno, Vaše knjige na čitaoca?
Knjige danas nemaju onu ulogu kakvu su imale u ranijim periodima. To ne znači da su one nestale sa književne scene, nego se, prosto, interesovanje pomerilo ka nečem što se može nazvati industrijom zabave, pa su danas poznatiji ljudi iz sveta filma ili sveta muzike, nego što su to pisci ili slikari ili vajari ili operski pevači koji su nekada bili veliki i najveće zvezde. Knjiga danas ima svoju, naravno, ulogu. Ona nije nestala i neće nestati.
A, što se tiče mojih čitalaca, ja sam presrećan kada moji čitaoci pročitaju moju knjigu i kažu: „Uživao sam. Pročitao sam je brzo i lako.” To mi je najveća pohvala za knjigu koju ja pišem.

Na radionici ste pomenuli roman od šest reči. Da li biste Vi prihvatili izazov da napišete roman od pet reči?
Prihvatio bih zato što se time inače bavim. Ono što mene najviše zanima jeste da se bavim kratkom pričom i da se bavim nečim što se zove sažimanje kratke priče. Dakle, da se odlazi do onoga što je na nivou statusa na fejsbuku ili jednog tvita na tviteru. Dakle, 140 karaktera, to je ono što mene trenutno zanima i čak imam jednu antologiju kratkih priča u kojima tviter priče zauizimaju veliko mesto.

Zahvaljujemo se Srđanu na izdvojenom vremenu i nadamo se novim susretima u bliskoj budućnosti.

Tijana Karić, VIII2

Rozeta

Nađa Marinković IV3, nagrada na konkursu
Timea Čanji VI5, nagrada na konkursu

Milana Ćoškov VII2, nagrada na konkursu
Danijela Manjulov VIII2, nagrada na konkursu
izložba povodom Dana škole
izložba povodom Dana škole

Svetosavlje

Milan Zubanov I1, nagrada na konkursu
Bojana Živić II2, nagrada na konkursu
Jovana Markuš III3, nagrada na konkursu
Tijana Karić VIII2, nagrada na konkursu
izložba povodom Dana škole
izložba povodom Dana škole

Energija je svuda oko nas 2017.

Energija je svuda oko nas,
iskoristi je najbolje što znaš!

Ne bacajmo nikad otpad i smeće,
jer tu neće cvetati cveće.

Električna struja ima moć snažnu,
čovečanstvu za život veoma važnu.

Reciklaža je neophodna svima nama,
za čistiji vazduh svakoga dana.

Gasovi mnogi prave nam štetu,
učinimo sve da spasemo planetu.

Izvor života sunce je sjajno,
ono nam daje energiju trajno.

Jačin avetra u energiju se pretvara,
sve više imamo vetroparkova.

Ako energiju pravilno koristimo,
život na planeti sačuvaćemo.

Milica Tomić, IV2, PRVO mesto na konkursu „Energija je svuda oko nas 2017.”
mentor: dr Gordana Rackov

Nosioci Plakete Sveti Sava o sebi


Smilja Komanov, učenica VIII1
“Uvek treba biti uporan, jer pobednici nisu oni koji nikad ne gube, nego oni koji nikad ne odustaju”. Ovo je Smiljin životni moto, a u njenim najlepšim uspomenama na ovu školu ostaće učenje uz druženje, šale i nestašluke, vreme provedeno sa brojnim drugarima iz njenog i drugih odeljenja. Prve dane školovanja pamtiće po svojim dragim učiteljicama, Radmili Berar i Miroslavi Kuzmanov koje su je naučile da bude dobra i vredna osoba. Nastavnici u višim razredima su na zanimljiv način prenosili znanje i motivisali je da se zainteresuje za pojedine predmete.
Osim angažovanja u školi, Smilja mnogo vremena posvećuje sportu - trenira tenis. Ove godine završiće dve škole – našu i Osnovnu muzičku školu”Slobodan Malbaški” – odsek klavir. Odlazi na brojna takmičenja i postiže značajne rezultate.
Slobodno vreme voli da provodi sa drugarima i sa porodicom. Sluša muziku, gleda zanimljive filmove i čita knjige.
Želja joj je da upiše medicinsku školu i da se bavi stomatologijom.

Vuk Šerbula, učenik VIII1 
Vukovi planovi za budućnost su da upiše i završi Tehničku školu u Kikindi, a potom studira i postane programer.
Našu školu će pamtiti po ostvarenim prijateljstvima, druženju i putovanjima, naročito ekskurzijama.
Vuk se bavi streljaštvom i na raznim takmičenjima predstavljao je svoj klub i školu. U školi pohađa sekciju iz programiranja.
Slobodno vreme posvećuje društvu i porodici. Opušta se slušajući muziku, voli da pogleda dobar film, a za kompjuterom vežba programiranje i igra igrice.
Njegov životni moto je: “Gde ima volje, ima i načina.”

Tijana Karić, učenica VIII2
Proteklih osam godina Tijani će ostati nezaboravne, pre svega po prijateljima sa kojim ih je provela. Među najlepšim su joj i uspomene na brojna takmičenja i nagrade koje je osvojila uz ogromnu pomoć i podršku učiteljice Gordane Rackov, nastavnika Lele Stančić, Marije Dimitrić, Danijele Trtić, Zorice Rofa, Zite Herceg, Zoltana Kanalaša, Milana Danića, razrednog starešine Maje Duvnjak i direktora Vitomira Radaka.
Osim redovne, Tijana pohađa i dodatnu nastavu iz mnogih predmeta. Usavršava engleski i nemački jezik, slika i piše.
Slobodno vreme provodi sa prijateljima i u krugu porodice. Voli da putuje, uživa u prirodi, gleda filmove i sluša muziku.
Oduvek su je interesovale prirodne nauke, te u budućnosti želi njima da se bavi . Međutim, još uvek se nije odlučila za neko određeno zanimanje.
Njen životni moto je: “Ja želim, ja mogu, ja hoću, ja moram!”

Ana Keneški, učenica VIII2
Anina izreka- vodilja je: “Uradi uvek ono što osećaš da treba, reci uvek ono što misliš, probaj da zaboraviš na strah koji ume da te opsedne. To nikada neće smetati onima kojima je stalo do tebe, oni kojima smeta, jednostavno - nisu bitni”.
Osnovna škola ostaće joj u lepoj uspomeni zbog njenog VIII2 i njene razredne, Maje Duvnjak i svih nastavnika koji su je naučili da poštuje prave moralne, ljudske vrednosti. Nikad neće zaboraviti druženja i šale, ekskurzije, sportska takmičenja i mnoge radosne trenutke tokom ovih osam godina.
Pored redovne nastave, Ana u školi pohađa sekciju iz hemije i peva u školskom horu. Završila je Osnovnu muzičku školu – odsek gitara. Trenira košarku, koju voli da igra i u slobodnom vremenu. Već dve godine članica je Panela mladih savetnika zaštitnika prava građana Republike Srbije.
U slobodno vreme, pored košarke, voli da crta, slika, čita knjige, peva, svira gitaru, sluša muziku, gleda filmove…
Posle osnovne škole, Ana planira da upiše prirodno- matematički smer Gimnazije “Dušan Vasiljev”. Studije nakon toga biće vezane za jednu od njenih omiljenih prirodnih nauka: matematiku, biologiju ili hemiju.
Ana ima još jednu omiljenu izreku: “Stegne me nekad nepravda, ali stisnem zube. Prećutim. Strpim se, jer znam da moje vreme tek dolazi.”

Jelena Lovrić, učenica VIII2
Jeleni će osnovna škola ostati u lepoj uspomeni zbog drugara sa kojima je provela najlepše trenutke i ekskurzija na koje su zajedno išli. Za uspešan početak školovanja zahvalna je učiteljici Gordani Rackov, a za uspehe na brojnim takmičenjima dragocenu pomoć su joj pružili nastavnici Eleonora Volaš Cibula, Zita Herceg, Milijana Boškov Ardeljan, Zoltan Kanalaš i Svetlana Mirčić Vukobrat. Velika podrška bili su joj razredna Maja Duvnjak i direktor škole, Vitomir Radak.
U školi je aktivna u dodatnoj nastavi iz više predmeta. Sport voli i njime se bavi od malena. Trenira košarku u Klubu “SOŽKK”.
Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima, voli da gleda filmove, sluša muziku i ide na treninge.
Planira da upiše društveno- jezički smer kikindske Gimnazije, jer su joj interesovanja oduvek usmerena ka jezicima I društvenim naukama. Volela bi da kasnije studira na filološkom fakultetu.
“Gledaj daleko! Kada misliš da gledaš daleko – gledaj još dalje!”- Jelenin je životni moto.

Aleksandar Selimović, učenik VIII2
Aleksandru od ovih osam godina provedenih u našoj školi ostaje u najlepšem sećanju njegov razred, ludorije koje su izvodili i ekskurzije na koje su išli. Pamtiće uvek svoju učiteljicu Gordanu Rackov koja ga je usmerila na pravi put, svoju razrednu i nastavnicu geografije zbog uspeha koji je uz njenu podršku postigao.
Aca je aktivan u više sportova. Trenira plivanje u klubu “Velika Kikinda”, aikido u KBV “Sunce”, a rekreativno, sa društvom i Street Workout. U školi pohađa DSD sekciju iz nemačkog jezika.
Veći deo slobodnog vremena provodi na treninzima, a voli i da izlazi sa društvom i igra kompjuterske igrice.
Nakon osnovne škole, planira da upiše Vojnu gimnaziju, a kasnije i Vojnu akademiju, jer mu je velika želja da postane vojnik ili oficir. Zna da ovo zanimanje zahteva dosta odricanja i pripreme, ali misli da je spreman za to.
“Jednostavno je. Budi ono što jesi, jer ostalo je sve zauzeto.”- to je Aleksandrov životni moto.

Dejana Škorić, učeniica VIII2
Dejanine najlepše uspomene na našu školu vezane su za ekskurzije, druženje sa prijateljima, zanimljive časove, za njenu učiteljicu i nastavnike koji su se trudili da na najlepši način učenicima prenesu znanja.
U školi je angažovana u dodatnoj nastavi iz srpskog jezika i sekciji iz istorije, a tokom leta pohađala je Sportski kamp.
Slobodno vreme provodi u druženju, šetnjama gradom, vožnji biciklom…a voli i da crta, sluša muziku i pogleda dobar film.
Planira da upiše Ekonomsko- trgovinsku školu u Kikindi, a potom Ekonomski fakultet u Novom Sadu i da se bavi marketingom.
Dejanin životni moto je “Budi uporan, ne odustaj i ostvarićeš svoje snove.”

Aleksa Stojanović, učenik VIII2
Aleksina misao- vodilja je: “Samo napornim radom možemo doći do željenog uspeha.”
Osim u školi, ozbiljno je angažovan u sportu. Od svoje desete godine se član je Fudbalskog kluba “Partizan”gde vredno trenira i svi mu pomažu da uspe u svojim fudbalskim planovima, čak i nastavnici koji imaju razumevanja za njegova odsustvovanja iz škole.
I on većinu slobodnog vremena posvećuje treninzima, kako u klubu, tako i privatno u Kikindi. Pored sporta, slobodno vreme provodi sa drugovima.
Uvek će se sa radošću sećati svoje osnovne škole, za šta su najzaslužniji drugovi sa kojima je od svoje sedme godine, ali i nastavnici koji su se svakodnevno trudili da đacima objasne gradivo na najbolji način.
Aleksa planira da upiše Sportsku gimnaziju u Beogradu i da nastavi da se bavi fudbalom.

Teodora Bajić, učenica VIII3
“Ko želi da učini nešto - naći će način. Ko ne želi – naći će izgovor.”- Teodorin je životni moto.
Pored školskih, Teodora je angažovana u brojnim i raznovrsnim vanškolskim aktivnostima. Polaznica je grupe za srpski jezik u Regionalnom centru za talente “Dušan Vasiljev”, trenira košarku u Klubu “SOŽKK”, pohađa časove engleskog jezika u “Lingua School” i već je završila osnovnu muzičku školu – odsek klavir.
Slobodno vreme voli da provodi sa drugaricama, da gleda serije, da svira klavir i sluša muziku, a takođe da rešava zanimljive matematičke zadatke.
Nakon osnovne škole planira da upiše Matematičku gimnaziju u Beogradu i volela bi da njena profesija ima veze sa matematikom.
Iz naše škole poneće drage uspomene na dobre drugare, na brojna takmičenja i uspehe koje je postigla. S poštovanjem će se sećati svojih nastavnika koji su joj u tome pomogli: Zoltana Kanalaša, Tatjane Prvulović, Milana Danića, Lele Stančić i Zorice Rofa.

Vladimir Zorić, učenik VIII3
Vladimir će zauvek biti zahvalan svojim nastavnicima na velikom trudu koji su uložili da bi učenicima preneli znanje. Najdraži su mu bili časovi fizike, biologije i tehničkog i informatičkog obrazovanja. Siguran je da će ga u budućem životu nasmejavati nezaboravne đačke anegdote iz osnovne škole.
Hobi mu je sviranje gitare, a u slobodno vreme voli da igra kompjuterske igrice (naročito one stare), da pogleda neki film i pročita dobru knjigu. Leti odlazi u duge vožnje biciklom.
Vlada želi da upiše Tehničku školu u Kikindi, smer elektrotehničar računara. Planira da bude programer. Takođe planira da dobrovoljno odsluži vojni rok.
“Poražen je samo onaj ko odustane.” – njegov je životni moto.

Bojana Milošević, učenica VIII3
Našu školu Bojana će pamtiti po stečenim prijateljstvima, po učenju i takmičenjima na koja je išla, po đačkim ekskurzijama i svečanostima. Sećaće se sa zahvalnošću svojih nastavnika koji su uvek bili tu da pomognu.
Pored redovne nastave, Bojana u školi pohađa geografsku sekciju i peva u horu. Već četiri godine trenira američki fudbal u klubu “Kikinda mamuti”. Aktivna je volonterka Kancelarije za mlade i članica je izviđačkog odreda “Proka S. Plavi”.
Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima i na treninzima. Voli da se opušta uz neki dobar film i grickalice.
U budućnosti ima nameru da, kao i do sada, vredno radi i bude uspešan đak i student i dalje napreduje u sportu kojim se bavi.
Bojanina omiljena izreka je: “Radi da bi živeo, a ne živi da bi radio.”

Novica Sandić, učenik VIII3
Dobri drugari i dobri nastavnici, lepo druženje – to je ono po čemu će Novica pamtiti osnovnu školu.
Pored redovne, on pohađa i Osnovnu muzičku školu “Slobodan Malbaški” – odsek klavir. Pet godina trenirao je plivanje, a sada je član Muškog odbojkaškog kluba “Kikinda”.
Slobodno vreme provodi sa drugarima, igrajući kompjuterske igrice, gledajući filmove…
I u daljem školovanju planira da postigne svoj maksimum, a da se pri tome bavi sportom.
Njegov životni moto glasi: “Nikad ne odustaj.”

Luka Šošić, učenik VIII3
“Nikad ne odustaj!”- to je i jedna od Lukinih izreka-vodilja, a druga je: “Ideja je samo prvi korak ka cilju.”
Dobro društvo, ekskurzije I časovi su ono po čemu će se on sećati naše škole.
Luka se rekreativno bavi biciklizmom i ronjenjem.
U slobodno vreme eksperimentiše sa elektronikom, voli da sluša muziku, pogleda dobar film i igra video igrice.
Posle osnovne planira da završi srednju, a potom i visoku školu koja će mu omogućiti da se bavi servisom automobila.

Jovan Ludaić, učenik VIII4
Jovan će se rado sećati svoje učiteljice Jasmine Ciganović koja je pozitivno uticala na njegov takmičarski duh, kao i svog razrednog starešine Danila Borovnice. Pamtiće zanimljive časove nastavnika Milana Danića i Radomira Dražića, pamtiće đačke ekskurzije…ali najlepše uspomene vezane su za njegove drugove i drugarice iz razreda.
U školi je aktivan u radu sekcija iz matematike, hemije, informatike, fizike i geografije. Pohađa Osnovnu muzičku školu “Slobodan Malbaški” – odsek klavir. Trenira stoni tenis u klubu “Galadska”.
U slobodnom vremenu igra se sa bratom i sestrom, igra basket i izlazi sa drugarima, gleda filmove i serije, igra video igrice…
Nakon osnovne škole, Jovan će verovatno upisati prirodno- matematički smer Gimnazije “Dušan Vasiljev” i planira da studira.
Za svoj životni moto odabrao je izreku Erika Batervorta: “Ne treba ići kroz život, već rasti kroz njega.”

Petra Kiralj, učenica VIII5
“Živi svoj život i pusti druge da žive.” – Petrina je omiljena izreka.
Osim redovne, ona pohađa i Osnovnu muzičku školu – odsek flauta. Članica je folklorne grupe u Kulturno – umetničkom društvu “Eđšeg ”sa kojom redovno nastupa na smotrama narodnih igara. Uz to, bavi se glumom i peva u omladinskom horu.
Slobodnog vremena ima vrlo malo i tada uživa da čita. Zapravo, uvek sa sobom nosi knjigu. Neke od njih pročita i više puta.
Po završetku osnovne, želi da pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu. Nakon toga upisaće Muzičku akademiju ili studije jezika.
Iskreno druženje sa drugarima iz razreda, njena učiteljica i nastavnici od kojih se učila mudrosti života, večno će ostati u Petrinom sećanju.