Evropski dan jezika 2022.

Učenici i nastavnice stranih jezika Osnovne škole „Sveti Sava“ su se i ove godine uključili u obeležavanje Evropskog dana jezika zanimljivim aktivnostima.
Mlađi učenici su učestvovali u jezičkom izazovu. Imali su zadatak da otkriju na kom jeziku je ispisana poruka sa nalepnice koju su dobili, da probaju da je pročitaju, da na mapi Evrope pronađu državu u kojoj se govori tim jezikom, a potom i da nacrtaju zastavu te države.
Centralni događaj organizovan je 26. septembra u trpezariji škole. Podeljeni u 6 grupa, predstavnici svakog odeljenja V-VIII razreda proverili su svoje poznavanje stranih jezika u igri „Ko to tamo peva?“ i učestvovali u kvizu opšte kulture na engleskom jeziku.

Slavlje su obogatili Toto iz IV razreda koja je pročitala pesme na kineskom jeziku, Kristina iz VIII razreda koja je pročitala pesmu na mađarskom jeziku, i grupe dece iz V i VI razreda koje su pevale poznatu pesmu na francuskom (Petra Milica i Ivana), engleskom (Staša i Petra) i nemačkom jeziku (Hana, Majda i Andrija).

Bila je ovo prilika da se još jednom istakne jezičko i kulturno bogatstvo našeg kontinenta i da se skrene pažnja na važnost učenja stranih jezika.
Kao i ranijih godina, naš događaj se nalazi u Kalendaru inovativnih aktivnosti na zvaničnoj internet stranici Saveta Evrope i možete glasati do 20. oktobra.

 

foto: Ivana Popov V1 i nastavnice

Praznik jezika 2016.

Zanimljivim jezičkim igrama i kvizovima naša škola se i ove godine pridružila velikom broju škola širom Evrope koje obeležavaju Evropski dan jezika i učestvuje u izboru za najinovativniji događaj godine. Glasanje na zvaničnom sajtu Saveta Evrope traje do 20. oktobra.

U opuštenoj atmosferi, zajedno sa ekipom škole domaćina, ekipe škola „Milivoj Omorac” iz Iđoša, „Žarko Zrenjanin”, „Jovan Popović”, „Đura Jakšić” i Gimnazije „Dušan Vasiljev”, pokazale su da veoma dobro poznaju evropske jezike i države starog kontinenta, kao i veštinu prevođenja poruka napisanih znakovnim pismom i izgovaranja brzalica na stranim jezicima.

Evropski dan jezika se obeležava svakog 26. septembra kako bi se promovisalo učenje stranih jezika i skrenula pažnja na bogatu kulturnu i jezičku raznolikost Evrope.

Dragana Videnov, profesor engleskog jezika

Interkulturalni dijalozi

U Gimnaziji „Dušan Vasiljev” obeležen je Dan interkulturalnog dijaloga i Evropski dan jezika. Zahvaljujući raspoloženim volonterkama Organizacije „Interkultura”, osmoro predstavnika završnih razreda naše škole imali su priliku da se bolje upoznaju sa programima razmene srednjoškolaca i drugim oblicima neformalnog obrazovanja koje nudi ovo nevladino neprofitno udruženje. Na engleskom jeziku su nam se predstavile učenice iz Belgije, Paragvaja i Kalifornije, upoznale nas sa zanimljivostima država iz kojih dolaze i ličnim interesovanjima, a potom nas naučile kako se kaže zdravo, hvala i izvini na španskom, holandskom i gvarani jeziku. 

Dragana Videnov, profesor engleskog jezika

Praznik jezika

Uz zanimljive zadatke, kvizove, brzalice, asocijacije i druge jezičke igre u našoj školi je, sada već tradicionalno, obeležen Evropski dan jezika. Kao i ranijih godina, ovaj praznik jezika proslavili smo sa predstavnicima drugih osnovnih škola naše opštine: „Milivoj Omorac” Iđoš, „Ivo Lola Ribar” Novi Kozarci, „Gligorije Popov” Rusko Selo, „Đura Jakšić” Kikinda i „Žarko Zrenjanin” Kikinda, te im se ovim putem zahvaljujemo.

Druženje smo počeli filmićem u kome su se smenjivale pametne misli o važnosti učenja stranih jezika, ali i negovanja maternjeg. Usledila je zabavna igra upoznavanja učesnika bez reči. Ekipe su potom proveravale svoje znanje o jezicima našeg kontinenta kroz kviz o pismu, poreklu reči, porodici jezika i jeziku uopšte. U igri slušanja „Ko to tamo peva” od ekipa se očekivalo da prepoznaju na kom jeziku pevaju nekadašnji pobednici Evrovizije. Sa državama Evrope koje su po nečemu rekorderi učesnici su se upoznali kroz istoimenu igru asocijacija, dok se u „ABC igri” od njih tražilo da poređaju engleske reči na slovo T onako kako se one javljaju u rečniku. Izazov je bila i „Prevodilačka radionica” gde su ekipe, koristeći Brajevo pismo, prevodile poruke. Druženje je završeno zabavnom igrom u kojoj su đaci čitali brzalice na srpskom, italijanskom, nemačkom i engleskom jeziku.

Podsećamo, Savet Evrope je 2001. odlučio da 26. septembar proglasi Evropskim danom jezika kako bi se podigla svest o važnosti učenja jezika i promovisala bogata jezička i kulturološka raznolikost Evrope.

Proslava Evropskog dana jezika u našoj školi je ponovo u Kalendaru događaja na zvaničnom sajtu Saveta Evrope i učestvuje u izboru za najinovativniji događaj godine. Glasanje je otvoreno do 20. oktobra.

Dragana Videnov, profesor engleskog jezika

Jezičko putovanje 2014.

Poznаvаnje strаnih jezikа nezаobilаzаn je deo svаkodnevnog životа i preduslov uspešne budućnosti. To su imаli u vidu i člаnovi Aktivа profesorа strаnih jezikа opštine Kikindа kаdа su ove jeseni u čаst jezikа orgаnizovаli niz аktivnosti.

Nаstаvnice strаnih jezikа OŠ „Đurа Jаkšić” su sа svojim đаcimа pripremile izložbu rаdovа nаmenjenu učenicimа, nаstаvnicimа, roditeljimа i gostimа nаšeg grаdа. Nа kreаtivаn i zаnimljiv nаčin đаci ove škole želeli su dа podsete jаvnost nа vаžnost učenjа strаnih jezikа i skrenu pаžnju nа neke zаnimljivosti o jezicimа. Izložbа „Jezici spаjаju” bilа je otvorenа u holu Nаrodne biblioteke „Jovаn Popović” do krаjа septembrа.

U Gimnаziji „Dušаn Vаsiljev” upriličeno je druženje gimnаzijаlаcа i predstаvnikа osnovnih školа. Bilа je to prilikа dа se u prijаtnoj аtmosferi osnovci upoznаju sа srednjoškolcimа nа rаzmeni i sаznаju zаnimljivosti o zemljаmа iz kojih oni dolаze: Itаliji, Češkoj, Nemаčkoj, Turskoj, Rusiji i Pаrаgvаju. Jezik sporаzumevаnjа bio je engleski.

Jezičko putovаnje nаstаvljeno je u OŠ „Sveti Sаvа" gde su se okupili zаljubljenici u strаne jezike iz sedаm grаdskih i seoskih osnovnih školа: „Brаtstvo-jedinstvo" Bаnаtskа Topolа, „Milivoj Omorаc" Iđoš, „Jovаn Popović", „Đurа Jаkšić", „Žаrko Zrenjаnin" i škole domаćinа, а pridružilа se i ekipа Gimnаzije „Dušаn Vаsiljev".

Druženje je počelo „Upoznаvаlicom". Nije bilo problemа dа u gužvi svаko nаđe svog „zemljаkа" gestovnim jezikom. Usledio je „Jezički kviz" sа zаnimljivostimа o evropskim držаvаmа, а potom i igrа slušаnjа „Ko to tаmo pevа". Ovde se od ekipа trаžilo dа prepoznаju nа kom jeziku pevаju nаrodni pevаči u video snimku. Kroz igru аsocijаcijа „Evropski rekorderi" učesnici su otkrili još neke zаnimljivosti o držаvаmа Evrope, dok su u „ABC igri" ređаli engleske reči nа slovo A onаko kаko se one jаvljаju u rečniku. Posebаn izаzov bilа je „Prevodilаčkа rаdionicа" gde su ekipe prevodile poruke koristeći Brаjevu аzbuku. Ovogodišnje jezičko putovаnje zаvršeno je u smehu i veselju, jer su đаci i ponekа nаstаvnicа čitаli brzаlice nа jezicimа koji se uče u kikindskim školаmа. Sve ekipe su zаslužile pohvаle i čestitke zа fer igru i pokаzаno zаvidno znаnje.

Cilj ovogodišnjih аktivnosti je ispunjen. Uspeli smo dа svimа približimo jezičko i kulturno bogаtstvo kontinentа nа kome živimo i istаknemo znаčаj celoživotnog učenjа.

Drаgаnа Videnov, profesor engleskog jezika

Evropski dan jezika 2013.

Savet Evrope je 2001. godine proglasio 26. septembar Evropskim danom jezika, kako bi se bar tog dana posvetila veća pažnja značaju učenja stranih jezika, a narodi Evrope ohrabrili da uče strane jezike i upoznaju se sa bogatom jezičkom i kulturnom raznolikošću kontinenta na kojem žive.

Ovogodišnji program počeo je "Upoznavalicom" gde su učesnici pokušali da pronađu svog "zemljaka" gestovnim jezikom, znači, bez reči. 

Druženje je nastavljeno "Jezičkim kvizom", u kome su ekipe odgovarale na zanimljiva pitanja o evropskim jezicima i saznale dosta toga što ranije nisu znale. 

Usledila je igra slušanja "Ko to tamo govori" gde je zadatak ekipa bio da prepoznaju koji jezik čuju. Neki jezici su zadali muke takmičarima i publici, ali, tu je bila mala pomoć u vidu zastava, tako da su sve ekipe osvojile maksimalan broj poena. 

Igra "Slikovite asocijacije" bila je prilika da ekipe krenu na put i posete znamenitosti kontinenta na kome žive. 

U "ABC igri" od ekipa se očekivalo da poređaju date engleske reči onako kako se javljaju u rečniku. 

Posebno zanimljiva bila je poslednja igra, "Prevodilačka radionica", gde su ekipe, koristeći abecedu pisanu znakovnim jezikom, prevodile nekoliko poruka. 

Obeležavanje Evropskog dana jezika u našoj školi uveličali su predstavnici gotovo svih osnovnih škola kikindske opštine, a aktivno učešće imali su učenici osnovnih škola: "Bratstvo-jedinstvo" Banatska Topola, "Jovan Popović" Kikinda, "Gligorije Popov" Rusko Selo, "Žarko Zrenjanin" Kikinda, "Feješ Klara" Kikinda, "Vuk Karadžić" Kikinda, "Milivoj Omorac" Iđoš i "Sveti Sava" Kikinda. 

Sve pohvale ekipama za fer igru i pokazano odlično znanje.

Dragana Videnov, profesor engleskog jezika

Evropski dan jezika

Evropski dan jezika obeležen je u našoj školi u sredu, 26. septembra. Pridružili su nam se predstavnici još sedam škola naše opštine: „Đura Jakšić“, „Žarko Zrenjanin“, „Feješ Klara“, „Jovan Popović“, „Gligorije Popov“ iz Ruskog Sela, „Bratstvo – jedinstvo“ iz Banatske Topole i „Milivoj Omorac“ iz Iđoša.

Posle pozdravne reči direktora, počeo je Jezički kviz za ekipe škola. Svaka ekipa imala je četiri člana. 

U prvoj igri, ekipe su imale zadatak da napišu što više izraza sa rečju „jezik“. 

Zatim su odgovarali na zanimljiva pitanja o jezicima i rečima iz različitih evropskih jezika. I mi, publika, probali smo da pogodimo pravi odgovor, ali nam to nije baš uvek išlo.

Na kraju su odigrali asocijacije.

Bilo je uspona i padova. Bilo je dosta teških, ali i lakših pitanja. Kada su se sabrali svi bodovi, najbolja je bila naša ekipa. Drugo mesto, sa poenom razlike, odnela je škola iz Iđoša, a treće mesto su podelile škole „Jovan Popović“ i „Đura Jakšić“. Ipak, najvažnije je bilo da su se svi lepo zabavili.

Posle kviza, takmičari su otišli u zbornicu da se osveže, počaste i bolje upoznaju. Tu smo svi, i nastavnici i đaci, čitali brzalice, na raznim jezicima, srpskom, mađarskom, engleskom, nemačkom i italijanskom. Ovo mi je bilo posebno zanimljivo.

Preporučujem svima da nam se i sledeće godine pridruže da zajedno proslavimo Evropski dan jezika.

Marija Kovačević V4

Dan jezika 2011.

U našoj školi 26. septembra obeležen je dan posvećen evropskim jezicima. 

Učenici naše škole pevali su prepoznatljivu uspavanku na više jezika. Pevali smo na engleskom, nemačkom, francuskom, mađarskom i, naravno, na srpskom jeziku. 

Videli smo i predstavu „Romeo i Julija“ na engleskom jeziku. 

U toku večeri naučili smo kako da se predstavimo i da brojimo do 10 na ruskom, francuskom, italijanskom, mađarskom i kineskom. Kratke kurseve držali su nam naši drugari. 

Zatim je održan kviz u kome sam i ja učestvovala. Trebalo je da prepoznamo iz kog stranog jezika su pozajmljene reči koje svakodnevno koristimo u našem jeziku. Nije nam bilo važno ko će pobediti, već da se družimo i nešto novo naučimo. 

Teodora Turudija, VI4

OK

U običnoj, pa i službenoj komunikaciji kad se želi da se iskaže saglasnost sa nekim predlogom, nekom tvrdnjom, ocenom i slično, obično se kaže „okej“ ili se napiše OK. To bi trebalo da znači „u redu“, „u redu je“, „tako je“ itd. Isto značenje skraćenica OK ima i u engleskom jeziku, iz kog smo je i preuzeli, kao što su je, pod snažnim uticajem ovog jezika, preuzeli i mnogi drugi evropski jezici. 

Poreklo ove, mogli bismo reći internacionalne skraćenice koja pokriva izraz „u redu“ više je nego zanimljivo. U lingvističkim raspravama i etimološkim rečnicima dato je više raznih objašnjenja kako je ona nastala. Ima čak desetak teorija o poreklu ove skraćenice. 

Međutim, sve se one slažu samo u jednom - nastala je u Americi, u zemlji Ujka Sema. Ali kako? 

Evo samo nekoliko objašnjenja. 

Prvo od njih upućuje na stari indijanski izraz okeh, sa značenjem „tako je“, „to je tako“. To je onda preneseno u američki engleski govor kao „oukej“, pa je prema tome načinjena skraćenica OK, sa istim značenjem kao u indijanskom.

Drugo objašnjenje vezuje se za ime jednog železničkog službenika, Obedija Kelija, koji je, navodno, uredan prijem poštanskih pošiljki potvrđivao svojim inicijalima OK, što je kasnije i dobilo opšte značenje „u redu je“.

Postoji i objašnjenje da je skraćenica OK i proizvod pravopisne greške, odnosno lošeg spelinga. Navodno su neki uglednici bili nedovoljno pismeni, nisu poznavali engleski pravopis, pa su izraz „all correct“ pisali onako kako se izgovara „ol korekt“, dakle fonetski, kao kod nas što bi se reklo- po Vuku. Tako je onda umesto skraćenice AC ispala skraćenica OK dok je značenje ostalo isto. 

Zanimljivo je da se ovakvo nepoznavanje engleskog pravopisa i toliki stepen nepismenosti, iz koje je proizišla i skraćenica OK, pripisuje uglednom Džonu Džejkobu Estoru, pa čak i bivšem predsedniku SAD, Endruu Džeksonu. 

Milan Šipka: „Zašto se kaže“ 

Pripremila Zita Herceg, profesor srpskog jezika

Zašto se kaže ćutati kao zaliven?

Često se u svom govoru služimo frazama (ustaljenim izrazima) da označimo svakodnevne pojave. Jedna od takvih omiljenih fraza nam je i ova iz naslova. Svi dobro znamo kada ćemo je upotrebiti. Ako za nekog kažemo da ćuti kao zaliven, to znači da ne progovara, da ćuti kao riba. I to svi znamo, i svi možemo da objasnimo zašto se kaže ćutati kao riba, ali zašto ćutati kao zaliven – e, to ne znamo. 

Čuveni lingvističar Milan Šipka je u svojoj knjizi „Zašto se kaže?“ pokušao da odgovori na ovo pitanje. On kaže da se ranije govorilo ćutati kao olovom zaliven u značenju: „ne progovarati ni reči, ne otvarati usta“. Pretpostavlja se da je taj izraz nastao tako što su se u staro vreme otvori na kulama zatvarali kamenom i zalivali olovom. Prema tome bi ćuti kao olovom zaliven bio sažeti oblik izraza ćuti kao da su mu usta olovom zalivena. 

Iza mnogih izraza koje koristimo svakog dana kriju se zanimljive priče iz prošlosti. 

Pripremila Jovana Knežević, profesor srpskog jezika

Srećna Nova godina

Nekada su hiljade šarenih čestitki na kraju godine punile poštanske sandučiće, noseći od prijatelja prijatelju i od druga drugu tople praznične želje, ali i – pravopisne greške. Iako se promenio način komunikacije i sve ređe pišemo i primamo pisma, a sve više šaljemo i – mejlove i SMS- poruke, naš način izražavanja i pisanja ostao je isti. Hiljadama puta ponavlja se:

Srećna Nova Godina!

Mnogo sreće u Novoj godini!

Mnogo uspeha u novoj 2010 godini

I nijedna od takvih čestitki nije bez mane. U svakoj od njih ima barem jedna pravopisna greška.

Kako, onda, napisati novogodišnju čestitku, a da se pri tom ne pogreši?

Kad se čestita sam praznik, može se jednostavno reći: Srećna Nova godina. I to će biti pravilno jer se Nova godina kao praznik piše upravo tako (samo prva reč velikim početnim slovom).

Ali, čestitajući jedni drugima praznik, ljudi veoma često izražavaju i želje za dobro zdravlje, sreću i uspeh u celoj kalendarskoj godini koja nastupa. I tada obično napišu:

Mnogo sreće i uspeha u Novoj 2010 godini!

Ovde je napravljeno, čak tri pravopisne greške.

Pošto se misli na celu kalendarsku godinu, a ne na njen prvi (i drugi dan), reč novatreba napisati malim slovom. Reč nova nije ovde sastavni deo imena praznika, već ima opšte značenje, pa se može zameniti sa rečima: naredna, iduća, sledeća i sl. Trebalo je, dakle, napisati: Mnogo sreće i uspeha u novoj 2010 godini.

Tu su još dve pravopisne greške.

Kako se ovde radi o rednom broju napisanom arapskim brojem, iza broja mora stajati tačka. Dakle, pišemo: Mnogo sreće i uspeha u novoj 2010. godini.

Tu se sad krije i treća pravopisna greška.

Izostavljen je još jedan znak – zarez. Ukoliko se napiše bez zareza, ispada da postoji ili je postojala još neka 2010. godina. Stoga treba napisati:

Mnogo sreće i uspeha u novoj, 2010. godini!

Koliko samo muke da se pravilno napiše jedna obična novogodišnja čestitka.

Pripremila Radmila Batričević, profesor srpskog jezika

Mozgalice

1. U jednom društvu na letovanju u Tivtu našlo se šest učenika iz različitih naših mesta. Dvoje je bilo iz samog Tivta, dvoje iz Kragujevca, a dvojica su stigla čak iz Banjaluke.

Koliko je u društvu bilo devojčica, a koliko dečaka?

2. U svakoj od sledećih imenica krije se još po jedna. Premetni slova i naći ćeš ih!

ATLAS _____________________ 

BAJKA _____________________

KONAC _____________________

VARKA _____________________

OBROK _____________________

PLES ______________________

3. Konjićev skok

Ovde se krije jedna poznata narodna poslovica. Da biste odgonetnuli koja je to poslovica, treba da počnete čitati od same sredine, tj. od reči ko (štampane masnim slovima), a zatim dalje tragom skakača na šahovskoj tabli, odnosno u obliku ćiriličnog štampanog slova Г.

Radmila Batričević, profesor srpskog jezika

Rečca li

Dragi naši verni čiotaoci, pred vama se nalazi naša nova rubrika. Želja nam je da vam pomognemo da otklonite sve one jezičke nedoumice sa kojima se, morate priznati, svakodnevno susrećete. Koliko ste se samo puta našli u situaciji da ne znate kako nešto da napišete?! Tada nastaje pravi problem , barem za one koji žele i koji se trude da pravilno govore i pišu. Voleli bismo da i oni drugi, koji misle da je pravopis dosadna i nepotrebna stvar, promene mišljenje. 

Trudićemo se da kroz zanimljive primere i igru uočite, naučite i konačno zapamtite sve ono što vam je do sada predstavljalo problem i zbog čega su vam se pismeni zadaci toliko crveneli.

Nije teško biti pismen!

Zato, počnimo.

Da li znate kako se piše rečca li – spojeno ili odvojeno od drugih reči?

Stvarno, znate li, ili ne znate? Je li vam išta o tome govorio vaš nastavnik srpskog jezika?

- Čudnog li pitanja!? – reći ćete. Učili smo mi i o težim stvarima, kamoli ne o takvim sitnicama! To je mnogo lakše zapamtiti negoli, na primer, pravila o pisanju rečce ne. Taman misliš da si sve savladao, kadli iskrsne neka nedoumica! Mi, ipak, verujemo da znate. A ako li ipak ima i onih koji to ne znaju, neka ponovo pročitaju ovu kratku priču, pa će u njoj naći odgovor na postavljeno pitanje. Dovoljno je samo da pronađu reči uz koje stoji rečca li. Jelte da je jednostavno?

Kako ćeš napisati?

a) Jeli imamo nešto za domaći zadatak?

b) Je li imamo nešto za domaći zadatak?

v) Je l' imamo nešto za domaći zadatak?

g) Lakše je reći, negoli ispuniti.

Ako si tačno odgovorio, čestitamo! Naučio si.

Potrudi se da ne pišeš JEL zajedno, nego JE L' ili JE LI.

Radmila Batričević, profesor srpskog jezika