O crtanju i stripovima

Aleksandru Bajić VIII1 i Ivanu Protić VIII4 često možete videti kako crtaju, a skoro uvek se desi da baš njihovi radovi budu zapaženi i izloženi u školi ili negde u gradu.

Koliko dugo crtate stripove?
Aleksandra: Stripove crtam od svoje šeste godine.
Ivana: Od početka osnovne škole.

Gde nalazite inspiraciju?
Aleksandra: Inspiraciju najčešće nalazim u stvarima koje me okružuju, u prirodi, čak i kod kuće. Nešto interesantno se desi, pa me to inspiriše da nacrtam strip.
Ivana: Ja najčešće inspiraciju nađem na Instagramu, među slikama koje tu vidim.

Zašto ste se opredelile baš za ovaj hobi?
Aleksandra: Ovaj hobi mi daje da se izrazim više, mogu da naslikam i napravim štagod hoću. Nema granica.
Ivana: Meni je zabavno da crtam.

Da li se još neko u vašoj porodici bavi crtanjem?
Aleksandra i Ivana, uglas: Ne.

Koji vam je omiljeni strip?
Aleksandra: Imam ih više. Najčešće čitam stripove o superherojima, Marvela i DiSija.
Ivana: Ja nemam omiljeni strip.

Šta mislite o Manga likovima?
Aleksandra: Sviđaju mi se. Mislim da se ne razlikuju mnogo od ostalih.

Gde ste sve izlagale?
Ivana: Najviše u školi, Narodnoj biblioteci i Kulturnom centru.

Koji vam je najdraži uspeh?
Ivana: Meni su svi podjednako dragi, ali ako treba jedan da izdvojim, onda je nagrada na Danima ludaje.
Aleksandra: Najdraži uspeh mi je to što je jedan od mojih stripova izložen u Novom Sadu. To je bilo prošle godine.

Da bi neko crtao stripove, šta bi morao da zna?
Aleksandra: Najviše bi trebalo da zna osnovu anatomije i da zna kako da postavi scenu. To je najvažnije tehnički, ali najbitnije je da ima inspiraciju, kreativnost i ideje da napravi taj strip.

Šta volite da radite u slobodno vreme?
Aleksandra: Osim što slikam, štrikam slušam muziku, gledam filmove i serije.
Ivana: Gledam filmove i serije, idem s prijateljima napolje, igram se sa psom, slušam muziku, na Instagramu sam.

Koja bi bila vaša preporuka onima koji vole ili hoće da crtaju stripove?
Aleksandra: Preporučila bih svima koji vole da crtaju stripove da se ne zadržavaju na jednom, da se opuste, da ne žure. Bitniji je kvalitet od brzine i vremena.

Folklor

Folklor je lep hobi i najbolje opisuje kulturu i običaje jedne zemlje. Mnogo đaka naše škole ide na folklor. Nedavno smo popričale sa nekim starijim članovima folklora, Milicom Kljajić VIII2, Mirjanom Glušica VIII2 i Sanjom Čipčić VIII3. 

Koliko dugo ste članice „Gusala“?
Milica: Član sam skoro 10 godina.

Mirjana: Ovo mi je osma godina.

Sanja: Oko četiri godine.

Zašto ste izabrale da se bavite folklorom?
Milica: Privukla me je tradicionalna igra, nošnje i razna putovanja.

Mirjana: Zato što želim da čuvam naše običaje i tradiciju.

Sanja: Svideli su mi se nastupi i nošnje.

Ko vam je koreograf?
Milica i Mirjana, uglas: Igor Popov.

Sanja: Magdalena Popov.

Da li ste negde putovali i gde vam se najviše svidelo?
Mirjana: Bila sam u Bugarskoj.
Milica: Izvan Srbije nismo, ali treba sad na leto da idemo u Bugarsku, Crnu Goru i Bosnu.

Sanja: Bila sam u Subotici.

Koji nastup ćete posebno pamtiti?
Mirjana: Pamtiću nastup povodom 135 godina postojanja društva.
Milica: Nastup u pozorištu prošle godine, kad smo zapeli i cela lesa je pala dole na binu.

Sanja: Sviđaju mi se nastupi u hali „Jezero“.

Koja vam je omiljena igra?
Milica: Ima ih više: Mađarac, Čačak, Vlasinka... 

Sanja: Bugarka.

Mirjana: Nemam omiljenu igru, sve su lepe i značajne na neki svoj način.

Koja nošnja vam je omiljena?
Mirjana: Izdvojila bih nošnju bosilegradskog krajišta i banatsku nošnju.
Milica: Najlepša je crnogorska nošnja.

Sanja: Nošnja iz Krajišta.

Šta volite da radite u slobodno vreme?
Milica: Volim da slušam muziku, družim se sa drugaricama, igram odbojku i američku košarku, vozim rolere...

Mirjana: Volim da pevam i da se družim sa prijateljima.

Sanja: Volim da provodim vreme sa drugarima.

Koju muziku slušate?
Milica: Zabavnu, domaću, i narodnu.

Mirjana: Slušam sve osim dabstep i tehno muzike.

Sanja: Slušam stranu i domaću muziku.

Šta biste preporučile onima koji hoće da se bave folklorom?
Milica: Preporučila bih im da se upišu i da upoznaju tradiciju, da upoznaju različite ljude i da putuju zajedno sa nama.  

Sanja: Takođe.

Mirjana: Dođite u „Gusle“ jer ćete tamo pronaći prijatelje za ceo život, putovaćete po Srbiji i van njenih granica, naučićete mnogo o tome kako se ranije živelo, kako je nekad izgledala ssvakodnevica i slično. Takođe, moći ćete da naučite šta zapravo znači timski rad i da osetite čari istinskog aplauza posle nastupa.

Milica Sandić i Isidora Milićev, VI4

I ja znam da plešem!

U ponedeljak, 22. aprila u Narodnom pozorištu održano je Međuškolsko plesno takmičenje za učenike trećeg razreda pod nazivom „I ja znam da plešem“ u organizaciji Plesnog kluba "Fiesta". Učestvovali su učenici iz svih gradskih škola, kao i škola iz Ruskog Sela. Učenici naše škole: Stefan Plavšić III2, Ivana Bajić III2, Stefan Šibul III2, Mihajlo Iličin III2, Ana Đuran III3, Bojana Milošević III3, Nađa Trkulja III3, Nikolina Zorić III3, Teodora Pašić III3, Jovana Badrljica III3, Teodora Bajić III3, Tea Radojčić III4, Teodora Ostojić III4, Luka Rajić III4, Mina Milosavljev III4, Viktorija Šimon III4, Tea Telečki III4, Mia Ivanović III4, ostvarili su sledeće rezultate:

Kategorija – ekipno
OŠ "Sveti Sava" - 1. mesto
Kategorija – najbolji plesni par
Stefan Plavšić i Tea Radojčić – 1. mesto

Svi učenici koji su učestvovali dobili su pohvalnicu za učešće. Škola je dobila pehar za osvojeno prvo mesto kao i prelazni pehar koji je po prvi put dodeljen i koji će svake godine ići u pobedničku školu.

Ples je koristan sa mnogo aspekata, ali je takođe veoma zabavan i zanimljiv, ali i praktičan kada odrastu i krenu na različite društvene događaje. Cilj dečjeg plesnog programa je doprinos celovitom razvoju ličnosti, prvenstveno fizičkom razvoju i spečavanju nastanka deformiteta. Zaplešimo!

Gordana Rackov, učiteljica

I ja znam da plešem!

Ove godine naši drugari iz IV razreda dva meseca pohađali su kurs plesa. Imali su časove u našoj školi sa instruktorima iz Plesnog kluba „Fiesta“.

Nakon 16 časova održano je takmičenje u Narodnom pozorištu. Takmičile su se sve škole iz Kikinde i sela. Bilo je mnogo dece i svi su želeli da pobede, osvoje medalje i prelazni pehar.

Nekoliko mojih drugara i ja odabrani smo da sa nastavnicom engleskog Draganom Videnov idemo kao navijački tim. 

Julijan Cimerman IV4 i Tijana Varađanin IV2 nastupali su prvi, Marko Mijić i Mina Srdić IV5 drugi, a Danijel Sekrenj i Andrea Zugnar IV6 treći.

Složili smo se da su svi parovi bili divni, ali u finale ih je ipak prošlo samo devet. Radovali smo se i pljeskali kada smo čuli imena prva dva para iz naše škole.

Na kraju, Julijan i Tijana zauzeli su II mesto i okitili se srebrnim medaljama. Svi finalisti su dobili diplome i poziv da još mesec dana idu na besplatan kurs plesa.

Svi parovi su bili izuzetni, pokazali su da znaju da plešu i ja im želim da tako i nastave.

Anđela Tomić IV5

Ja imam talenat 2012.

U petak 11. maja u Narodnom pozorištu u Kikindi održano je finale opštinskog takmičenja „Ja imam talenat“. Učestvovalo je 17 takmičara. 

Našu školu predstavljali su Ninoslava Popović VIII3 i Vladimir Jakšić VIII2. 

Vlada je pevao pesmu „Cesarica“ 

dok je Nina govorila „Ispovednu prozu“ Duška Radovića. 

Oboje su zaslužili ogromne aplauze svih prisutnih, a najviše svojih navijača. 

Isidora Milićev, V4

Strip

Dvanaestogodišnjakinje iz V3, Marina Stefanović i Marina Simić, nerazdvojne su drugarice, koje dele ista interesovanja i veliku ljubav prema crtanju. Od nedavno pohađaju Školu stripa, gde uče da crtaju stripove.

Koliko dugo crtate stripove?

Obe Marine, istovremeno: Godinu dana.

Šta najviše volite da crtate?

Marina Stefanović: Manga stripove.

Marina Simić: Isto... Nedavno sam nacrtala jednu devojku, ali joj još nisam dala ime.

Gde nalazite inspiraciju?

Obe Marine, horski: U crtaćima.

Šta možete da nam kažete o Manga likovima?

Marina Simić: Manga je karakteristična za crtaće. Ovaj način crtanja smislili su Kinezi da bi likovi ispali smešni. Oči su im velike, a i glava im je veća nego kod normalnog čoveka. Noge su im duže. Kosa se crta u pramenovima, ne vide se vlasi, usta su najčešće dve crte...

Da li se još neko u vašoj porodici bavi crtanjem?

Marina Simić: Moja mama je slikarka – amater i uz nju sam i ja zavolela crtanje. 

Koji vam je omiljeni strip?

Marina Simić: Svi su dobri, a naročito oni u Zabavniku.

Marina Stefanović: Slažem se.

Šta volite da radite u slobodno vreme?

Marina Stefanović: Uglavnom crtam.

Marina Simić: Crtam.

Koju vrstu muzike slušate?

Marina Stefanović: Rok.

Marina Simić: Ne neku posebnu.

Da bi neko crtao stripove, šta bi morao da zna?

Marina Stefanović: Svi imamo različite stilove, ali što više vežbaš, to bolje crtaš.

Šta biste preporučile onima koji vole stripove i hoće da ih crtaju?

Marina Simić: Neka veruju u sebe, mnogo vežbaju i ostvariće svoj san. 

Teodora Plavšić, VIII1

Fotografija

Moja odeljenjska drugarica Dragana Komlenić obožava fotografiju i nedavno nas je obradovala samostalnom izložbom u školi.

Dragana, koliko dugo fotografišeš?

Oko dve godine.

Koji fotoaparat koristiš?

Imam ih više, Samsung ES65, Polaroid One Step, Polaroid EE66 i nekoliko analognih kamera. 

Otkud ti ideja da fotografišeš?

Jednostavno mi se svidelo, pravo je zadovoljstvo kada možeš u trenutku da „uhvatiš“ nešto lepo.

Da li planiraš da upišeš neku školu za fotografiju?

Planiram da upišem jednogodišnji kurs dok budem bila na Policijskoj akademiji.

Koja ti je omiljena vrsta fotoaparata i zašto?

Ne mogu da se odlučim između Polaroida koji odmah izbaci fotografiju i Canona i Nikona koji su veoma kvalitetni. 

Da li se još neko u tvojoj porodici bavi fotografijom?

Moj tata se bavio fotografijom kada je bio mog uzrasta. Imao je petu generaciju i Leicu.

Koja ti je omiljena fotografija?

Ne mogu da odlučim, jer svaka je na svoj način posebna.

Koji bi fotoaparat volela da imaš?

Pa, skupljam novac za Leicu Diana F+ i neki dobar objektiv.

Koliko si stroga prema sebi i svojim fotografijama?

Veoma.

Šta voliš da radiš u slobodno vreme?

Na Fejsu sam, dopisujem se, fotografišem, čitam knjige na engleskom...

Koju vrstu muzike slušaš?

Rok i metal.

Šta bi preporučila onima koji počinju da se bave fotografisanjem?

Ne treba da misle da su profesionalci ako imaju jednu lepu fotografiju, nego da stalno pokušavaju da uhvate trenutak.

Teodora Plavšić, VIII1

Folklor

Antonina Vukobrat iz VII2, Nemanja Jagodić iz VII3 i Nikola Sivčev iz VIII1 su već nekoliko godina članovi ADZNM „Gusle“. Uživali smo u njihovim nastupima u hali, pozorištu, školi, a obećavaju nam još bolje i lepše.

Koliko dugo ste članovi „Gusala“?

Antonina: Osam godina.

Nikola: Od I razreda.

Nemanja: Dve godine.

Zašto ste krenuli na folklor?

Antonina: Zbog igre, pesme, veselo je.

Nemanja: Moja sestra je išla, pa sam i ja pošao za njom. 

Nikola: Volim to, a i moj brat se uključio pre mene.

Ko vam je koreograf?

Antonina: Magdalena Šebul i Igor Popov.

Nemanja: Magda Šebul.

Nikola: Igor Popov.

Da li ste negde putovali sa „Guslama“ i gde vam se najviše svidelo?

Antonina: Putovala sam samo u okolna sela i u Suboticu. Tamo je bilo najbolje.

Nemanja: Nisam još nigde putovao, ali hoću uskoro.

Nikola: Najviše mi se svidelo u Tršiću. 

Koji nastup ćete posebno pamtiti?

Antonina: Pre tri godine u hali.

Nemanja: Novogodišnji u hali, 23. decembra.

Nikola: Nastupe u hali.

Koja vam je omiljena igra?

Antonina: „Čačak“ i „Selsko kolo“.

Nemanja: Ima ih dosta.

Nikola: „Pomorišje“.

Koja nošnja vam je najzanimljivija, najlepša?

Antonina: Krajiška. 

Nemanja: Sve su lepe. 

Nikola: Ona koju oblačimo za „Pomorišje“.

Šta volite da radite u slobodno vreme?

Nikola: Igram igrice na kompjuteru.

Nemanja: Sviram gitaru, nekad čitam, omiljen mi je Hari Poter.

Antonina: Čitam knjige, tinejdžerske ili avanturističke, „Plesne cipelice“ mi je omiljena;družim se, treniram odbojku već pet godina...

Antonina, na kojoj si poziciji u svom odbojkaškom timu?

Antonina: Uglavnom sam primač.

Koju vrstu muzike slušate?

Antonina: Pop, zabavnu, može i narodnu, rok.

Nemanja: Rok.

Nikola: Sve.

Šta biste preporučili onima koji hoće da se bave folklorom?

Antonina: Preporučila bih im da nam se pridruže, jer mogu da upoznaju nove prijatelje i nauče nešto o tradiciji.

Nikola: Ko hoće da se bavi folklorom, treba da voli to.

Nemanja: Slažem se.

Teodora Plavšić i Aleksandra Markov, VIII1

Razgovor sa Aleksom Konstantinovim

Naš drug Aleksa Konstantinov, učenik VII2, po mnogo čemu je poseban. Veoma je uspešan na mnogim takmičenjima: iz matematike, fizike, hemije, srpskog jezika… Najčešće osvaja prva mesta. Poslednje dve godine svoju ekipu vodi do finala školskog kviza „Putovanje kroz znanje“ i svom odeljenju obezbeđuje nagradnu ekskurziju na Stražilovo. Nedavno se vratio iz Petnice, naučno-istraživačke stanice, i svoje iskustvo je podelio sa nama. 

Aleksa, kako si se prijavio za učešće u Petnici? 

Poslao sam prijavni formular preko interneta i pozvali su me. 

Kako ti je bilo u Petnici? 

Bilo mi je veoma lepo, upoznao sam novo društvo, zabavljali smo se svakog dana. 

Šta si tamo radio? Kako je izgledao tvoj boravak? 

Prve nedelje imao sam razna predavanja, ujutro, popodne i uveče, a sredinom te nedelje radio sam laboratorijske vežbe čitav dan. Druge nedelje je trebalo da se opredelim za neku oblast i ja sam izabrao matematiku, astronomiju i fiziku. 

Da li si tamo naučio nešto novo i šta ti je bilo najzanimljivije? 

Naravno, naučio sam svašta. Najzanimljivija su mi bila predavanja, uz prezentacije, eksperimente... 

Čuli smo da si pisao neki seminarski rad. Šta nam možeš reći o tome? 

Da, tačno je. Radio sam vrlo zanimljiv seminarski rad iz matematike. „RSA kriptografija“ je tema koju sam sam izabrao... Predavač - mentor, koji mi je pomagao oko izrade rada, bio je zadovoljan. 

Da li si ti zadovoljan svojim celokupnim boravkom u Petnici? 

Prezadovoljan sam... Takvo iskustvo se ne propušta. 

Da li bi mogao da uporediš ovo iskustvo sa onim iz Centra za talente? 

Rad je dosta sličan. I u Centru smo učili nešto više, teže, što se ne uči na redovnoj nastavi, i tako proširili već postojeće znanje iz onih oblasti u kojima smo dobri. 

Denis Nastovski, VII2

Razgovor sa mladim glumicama

Miona Vujošević i Marta Katai iz III5 nam često na časovima priređuju kratke predstave. Nedavno smo naše drugarice gledali i u Narodnom pozorištu u predstavi „Zbrka u šumi“ Aleksandra Maletina. 

Kakav je doživljaj glumiti za druge? 

Miona: Lep. Ja volim da glumim. 

Marta: I ja volim. 

Za one koji vas nisu prepoznali, koga glumite u predstavi? 

Miona: Ja sam Crvenkapa i Nova godina. Imam crveno belu haljinu i crveni šešir. 

Marta: Ja sam sova. Imam šarenu tuniku i sive pantalone. 

Da li je bilo teško naučiti tekst? 

Marta: Nije. Ja lako naučim i pesmice za školu. A, ako nešto i zaboravimo, imamo šaptača. 

Miona: Malo. 

Gde imate probe i koliko često? 

Marta: U Pozorištancetu „Lane“, skoro svaki dan. 

Da li imate tremu pre predstave? 

Marta: Malo. 

Miona: Ja nemam. 

Hvala vam na razgovoru i želim vam još mnogo uloga. 

Anđela Tomić, III5

Ples

Marta Katai i Marko Mijić iz III5 već dve godine plešu, a nedavno smo ih videli kako sa decom iz ostalih škola plešu u ritmu Evrope na gradskom trgu. Bio je to i povod da sa njima popričam. 

Šta vam se najviše sviđa kod plesa? 

Marko: Koraci. 

Marta: Ja volim muziku. 

Gde trenirate i koliko često? 

Marta: Ranije smo trenirali u školskoj trpezariji, a sada u Kulturnom centru, dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom. 

Kako vam se zove klub? 

Marko: Naš klub se zove „Quick step“ a koreografi su Miroslav Vukašinović i Ivana Zerenski. 

Koji vam je omiljeni ples? 

Marta i Marko, složno: Sirtaki. 

A kostim? 

Marko: Bela košulja i sive pantalone. Stavim i leptir mašnu. 

Marta: Bela košulja i svetlo braon suknja. 

Gde ste sve plesali? 

Marta: U školi, na času i za Dan zaljubljenih, na trgu i u Srpskoj Crnji. 

Da li imate tremu? 

Marko: Ne. Jedva čekam da počne muzika. 

Marta: Malo. 

Šta još radite u slobodno vreme? 

Marko: Igram se na ulici. 

Marta: Igram se sa drugaricama. 

Hvala vam na razgovoru i nadam se da ćemo vas uskoro ponovo videti kako plešete. 

Anđela Tomić, III5

Razgovor sa Filipom Ivetićem

Jedan od talentovanih đaka u našoj školi svakako je Filip Ivetić, moj drug iz odeljenja. Filip je veoma uspešan na polju prirodnih nauka i informatike, idu mu i društveni predmeti, a njegovi likovni radovi su prava remek dela. 

Filipe, nedavno smo u školi mogli da pogledamo tvoju animaciju o stvaranju planetarnog sistema za koju si dobio i nagrade. Kaži nam nešto više o tome. 

Sa svojom animacijom pobedio sam na međunarodnom takmičenju „Nojman Janoš“ za talentovane januara u Kaću, što je bio uslov da marta odem u Seksard u Mađarskoj. I tamo se svima dopao moj rad, pa sam potvrdio prvo mesto u kategoriji animacije. 

Za one koji možda još nisu videli tvoju animaciju, da li možeš nešto da kažeš o njoj? 

Da, mogu. To je animacija stvaranja planetarnog sistema. Na početku animacije prikazana je maglina od koje je nastalo Sunce. Oko Sunca su se formirale planete od ostataka magline i asteroida koji su se sudarali. Jedna od njih je bila Zemlja oko koje se na isti način stvorio Mesec. Na kraju su se Zemlja i Mesec hladili zajedno sa ostalim planetama. Na Zemlji je nastao život. 

Filipe, otkud ti ideja da napraviš animaciju baš na ovu temu? 

Oduvek me je interesovao svemir, pa sam jednog dana, pre tri godine, odlučio da napravim animaciju o tome. 

Da li ti je neko pomagao? 

Svojim savetima pomogli su mi nastavnik Arpad Pastor i moji roditelji. 

A, koji program si koristio? 

3DS Max i Celestia. 

Da li planiraš da uradiš još neku animaciju? Možda da obradiš neki od svojih stripova? 

Razmišljam o tome. 

Da li imaš još neki hobi? 

Da, volim da šetam psa, čitam stripove, a treniram i plivanje. 

Šta preporučuješ onima koji žele da naprave neku animaciju? 

Da slede svoju ideju. 

Filipe, hvala ti na razgovoru i želimo ti još mnogo dobrih ideja i uspeha. 

Ivana Šućur, VII3

Origami

Nedavno nas je naš drug Benjamin Buš obradovao korpicama s bombonama. Otkrio nam je da još svašta zna da napravi od papira i na kratko bio naš učitelj. 

Beni, ko te je naučio da praviš origami figurice? 

Bio sam na Letnjem kampu i tamo nam je gost bio Tibi. On nas je učio kako pravilno da savijamo papir i pravimo figurice. 

Šta sve znaš da napraviš? 

Znam ždrala, slona, crkvu i još svašta. A preko interneta sam naučio da pravim i papagaja i pauka. 

Koja ti je najlakša figurica? 

Slon. 

Kako si se snašao kao učitelj? 

Bilo mi je zanimljivo. Svi su slušali. Neki su bili pažljiviji, pomagali su jedni drugima... 

Beni, hvala na razgovoru i nadam se da ćeš nam uskoro pokazati još neke figurice. 

 Anđela Tomić, III5

Balet

Nedavno smo imali zadovoljstvo da u Narodnom pozorištu uživamo u još jednoj lepoj predstavi balerina iz „Piruete“, među kojima su i naše drugarice Simona Sudarov iz I1, Sara Zamurović iz II2, Marija Vezmar iz III5, Anica Mijandžić iz IV1, Milica Sandić iz IV4, Tatjana Iličin iz V2 i Flora Katić iz V5. Bio je to povod da sa njima popričamo o ovom divnom plesu. 

Koliko dugo se bavite baletom? 

Simona: Dve godine. 

Sara: Šest godina. 

Marija: Ovo mi je peta godina. 

Anica: Jednu godinu. 

Milica: Manje od jedne godine. 

Tatjana: Završavam treću godinu. 

Flora: Osam godina. 

Zašto ste se odlučile za balet? 

Simona: Moja drugarica ide na balet. Veoma mi se svidelo kad sam je gledala, pa sam i ja odlučila da počnem da idem na balet. 

Sara: Veoma mi se sviđa. 

Marija: Volim da igram. 

Anica: Dopali su mi se pokreti. 

Flora: I meni su se svideli pokreti. 

Milica: Za balet sam se odlučila jer su mi kostimi lepi. 

Tatjana: Zanimljivo mi je, izgledalo mi je kao veoma privlačna umetnost. 

Šta vam se najviše dopada u baletu? 

Simona, Marija, Tatjana i Flora, složno: Pokreti. 

Sara: Sve mi se dopada. 

Anica: Najviše mi se dopadaju vežbe koje radimo na časovima. 

Milica: Najviše mi se dopada kada nastupamo. 

Ko vam drži časove baleta? 

Simona, Sara, Tatjana i Flora, horski: Nastavnica Ingrida. 

Marija, Anica i Milica, jednoglasno: Nastavnica Ana. 

Ko vas podržava? 

Simona: Podržavaju me roditelji, drugari i učiteljica. 

Sara: Porodica me podržava. 

Marija: Podržavaju me roditelji. 

Anica: Roditelji. 

Milica: Roditelji i drugari. 

Tatjana: Podržavaju me roditelji, drugari i nastavnica. 

Flora: Moja porodica me podržava. 

Da li imate uzore? 

Simona: Da, to je moja drugarica sa baleta, Anđela. 

Tatjana: Da, uzor mi je Mima, moja drugarica sa baleta. 

Da li ćemo uskoro imati prilike da vidimo još neki vaš nastup? 

Anica: Da, „Doček proleću“. 

Marija: Pripremamo i nastup za kraj školske godine. 

Hvala vam na razgovoru. Biće nam zadovoljstvo da vas ponovo gledamo. 

Sa balerinama razgovarali: Ljiljana Ivanković, Ivana Dankov i Marko Ludaić, V2