Sajam knjiga 2024.

Tradicija se nastavlja, posetili smo Sajam knjiga.  

Grupa učenika i nastavnika je, 26. oktobra bila na Sajmu knjiga. Naša škola već dugo neguje ovu tradiciju, a naši nastavnici i na ovaj način nastoje da popularišu knjigu i čitanje. Lepo vreme nam je omogućilo i da se prošetamo centrom Beograda. Sve u svemu jedan lep dan za sve.

Dragica Vukša, nastavnica srpskog jezika i književnosti

Kup Kikinda 2023.

 U subotu, 27. maja, održano je orijentiring takmičenje Kup Kikinda 2023. u organizaciji Planinarskog društva „Kinđa“. 

Veliki broj dece iskoristio je lepo subotnje jutro da sa drugarima uzme učešće u ovom  zanimljivom takmičenju. Standardno dobra atmosfera i lepo druženje doneli su i veliki broj medalja za naše đake. 

Pored nastavnica fizičkog Svetlane Mirčić Vukobrat i Sandre Maljković takmičenju su se pridružile i odeljenjske starešine: Dragica Sredojev, Nikolina Suvajdžić i Dragica Vukša. Naša psihološkinja Nada Zorić kao podrška našim đacima i član PD „Kinđa“ višegodišnji je aktivan učesnik orijentiring takmičenja.

Klizanje u Novom Sadu

 Tradicionalno februarsko klizanje ove godine odvelo nas je u Novi Sad. 

Ledenu dvoranu su prvo osvojili petaci i šestaci u subotu, 11. februara, a dan kasnije sedmaci i osmaci.

Posle klizanja, prošetali smo se do  sinagoge, čuli zanimljivu priču o ovoj lepoj građevini, o Jevrejima u Novom Sadu. I, kao i uvek, na kraju avanture – film. Ove godine odlični „Asteriks i Obeliks- Srednje kraljevstvo“. 

Eh, da februar ima 56 dana, pa da idemo još jednom…

Severna svetlost

 ~Severna svetlost~
-Filip Pulman-

    Volim da čitam fantazije. Svetovi gde naši zakoni zdravog razuma ne moraju da se primenjuju, gde vreme ne mora da ide a ni da stoji, gde se i nešto nama krajnje čudno i besmisleno pripisuje kao normalno, čak i svakodnevno, i gde bi bez toga sve izgledalo neprirodno i zastrašujuće. Severna svetlost je jedna od takvih knjiga.

    Lajra Belakva (ili kako sam se ja par puta zabunila dok sam čitala, Lara Baklava) živi u britanskom koledžu Džordan, gde živi život kao i mnoga deca; igra se, otima brodove ljudima, ili bar pokušava da ih otme, ide na Severni pol kako bi probala da otkrije misteriju čudne supstance, Praha, i spasava nekolicinu dece od šaka strašne i nepoznate grupe ljudi, Glodara, koji otimaju decu iz svih krajeva Engleske. Normalne stvari za jedno dete, jel' da? Uz ovu njenu "uobičajenu" dogodovšitnu prate je cingari, ljudi koji žive na brodovima, čije su vođe otac Koram i Džon Faa, Li Skrosbi, Jorek Birinson, medved sa umom čoveka i njen daimon, Pantaliamon, ili skraćeno, Pan.

     Još jedna stvar, nisam pomenula dva glavna... zlikovca? Heroja? Oba? Nijedno? To su gospođa Koulter, koja se pojavila na koledžu Džordan jedne večeri i zaokupirala Lakrinu pažnju svojom lepotom i daimonom, majmunom zlatnog krzna, i njen... stric... lord Asrijel, koji je u njoj probudio želju da sazna šta je Prah. On je koledžu poklonio i jednu čudnu napravu: Aletiometar. On zna kad, naravno, naučiš da čitaš jedno milijardu simbola, da ti kaže istinu na bilo koje pitanje pod suncem. Veoma fina naprava, mogu da kažem. 

    Jedna od dve stvari koje su me zbunjivale od početka do kraja su: 

    1. Nemam pojma kad se dešava radnja ove knjige. Mada to nije toliki problem jer je ova knjiga toliko čarobna i dobro napisana da može da se dešava skoro bilo kad u vremenu i ima smisla jer se, definitivno, dešava u nekoj drugoj stvarnosti od naše. Negde gde imati životinjicu koja može da se menja sve do određenog perioda života osobe kojoj pripada ili negde gde medvedi koji pričaju i razmišljaju kao ljudi i, uz to, mogu da se bore bolje od vojnika pomešanih sa top 10 MMA boraca sveta, normalna su pojava. Ne svakodnevna, ali, normalna.  

    2. Usput, odakle su došle te životinjke? Znamo da se zovu daimoni i da svaki čovek ima svog osim, ako mu ga   hirurški odstrane i to je otprilike to. To je jedna od stvari koja će se, nadam se, otkriti u nastavku "Čudotvorni nož".

    Severna svetlost ili, naučno rečeno, Aurora Borealis je pojava koja se dešava na Severnom polu i stvarno oduzima dah. Prelivanje ružičastih, ljubičastih, zelenih i plavih boja jedne u drugu uz magičan sjaj koji obasjava nebo stvarno je jedinstven. Ali šta se nalazi u njoj? Da li je moguće doći do grada koji se krije iza tog fenomena?

Tisa Felbab, 13 godina

Serafina Krin i Srce sveta

 ~Serafina Krin i Srce sveta~
-Aleksandra Filipović-

    Pre nekog vremena, otprilike kada sam počela da pišem prikaze, napisala sam jedan za knjigu „O krilima i čudima”, Aleksandre Filipović. Sada, skoro dve godine kasnije, vraćam se njoj, ali ovog puta pišem o novoj knjizi i dogodovštinama jedne nove, vesele družine.

    U ovoj knjizi, umesto vesele družine bubica, pratimo družinu koju čine uglavnom deca. Naša glavna junakinja je Serafina Krin, ćerka veštice i vilenjaka, koja, za razliku od dece slične njoj, nema magiju. Ali, ona ima svog psa koji priča, Lokija, koji ume od svega da napravi zanimljivu i smešnu situaciju. 

    Jednog jutra, svega 3 večeri pred njen dvanaesti rođendan, njeni roditelji i deda počinju da iščezavaju, delovi tela im nestaju, gube energiju (i, u slučaju Serafinine majke, kosu).  Serafina i Loki moraju da im pomognu. Uplašeni, oni uspevaju da dođu do stare čume Hekate, koja je bila tetka jednom od Serafininih prijatelja, Vida, koji je bio čovek. Dok im čuma objašnjava da je kristal zvani Srce sveta ukraden i da sva čudovišta gube energiju i da će nestati do svitanja, Serafina, Loki i Vid shvataju da njih troje moraju da spasu svet. Dok trče prema svojoj prvoj prepreci, močvari grada Sumrakovca, oni nailaze na svog prijatelja Persivala, zavezanog za drvo. Kada ga odvežu i uplaše siledžije koje su ga zavezale, oni kreću da spasu svet (bez prekida ovog puta). 

    Serafina uči decu da je u redu da se razlikuju. U redu je da nemate magiju, imate šašav pramen kose ljubičaste boje, želite da radite posao koji vam drugi govore da se ne isplati. Skroz je okej ako slušaš „glupu” muziku, čitaš njige, oblačiš se drugačije ili te zanimaju stvari kojima su drugima čudne. To što tebe čini drugačijim ili čudnim je i ono što te čini posebnim! A to je samo jedna od brojnih poruka koje donosi ova knjiga! Veoma je bitna zato što mnoga deca nisu sigurna u sebe jer rade nešto drugačije od mase. Ako ova knjiga bar i jedno dete ubedi da je okej što se razlikuju, onda bih rekla da je ostvarila jedan od svojih zadataka!

    Mnoge rečenice, koje su istaknute dekorasanom „kutijicom” i uvećane, nose različita značenja doneta u rečenicama koje su napisane sa tolikom pažnjom i umećem da se to može videti i s Marsa. „Traženje pomoći nije odlika slabosti. To je obeležje hrabrosti i snage”- jedna je od mojih omiljenih rečenica u knjizi. Ova knjiga, sa komičnim trenucima koji vas nateraju da se zasmejete naglas, napetim momentima zbog kojih ste prikovani za nju čekajući razrešenje, zanimljivom pričom o odrastanju, prihvatanju razlika i spasavanju sveta, savršena je za hladne zimske noći i vrele letnje dane, uključujući i sve između ta dva.

    Sa krajem koji nas tera da se zamislimo o tome da li je priča Serafine, Lokija, Vida i Persivala gotova, ova knjiga nam govori da je kraj prve priče početak druge. 

Tisa Felbab, 13 godina

Druženje sa piscem Stefanom Tićmijem

Međunarodni dan dečije knjige obeležava se 2. aprila. Tim povodom, Narodna biblioteka je u ponedeljak, 4. aprila, organizovala druženje sa nagrađivanim piscem Stefanom Tićmijem iz Leskovca.

Pisac nam je predstavio svoju knjigu „Ja sam Akiko” o devojčici čiji su roditelji razvedeni, devojčici koja ne voli granice i za najboljeg prijatelja ima peškir. Ispričao nam je kako je došao na ideju da napiše ovu knjigu dok je bio na moru, ležao na plaži i u jednom trenutku video Kineskinju sa flajerima za masažu. Tada se zapitao šta bi bilo da nema noge i pomislio kako je Kineskinja toliko dobra da bi masirala vazduh.

foto: Narodna biblioteka

foto: Narodna biblioteka

Onda nam je otkrio sa kakvim se sve slučajnostima sreo pošto je napisao knjigu. Njegova drugarica koja živi u Australiji poklonila je knjigu svojoj drugarici Akiko, Kineskinji. Akiko iz Australije je pročitala knjigu i oduševila se, čak i rasplakala kada se na kraju knjige pojavio Marcelo, a tako se zove njen muž. Sve ovo sam slušala u neverici i bila sam veoma iznenađena!

Uživala sam slušajući priče, događaje i slučajnosti iz piščevog života. Najviše mi se svidelo kada je pisac pozvao moju drugaricu Kristinu Jovetić da pročita jedan deo iz knjige.

foto: Narodna biblioteka

foto: Narodna biblioteka

Prva knjiga Stefana Tićmija zove se „U'vatile me lutke”, a poslednja „Kaput od mahovine”. Uskoro će se pojaviti i crtani film „Ja sam Akiko”. 

Iskreno se nadam da ćemo se opet sresti i razgovarati o novim knjigama, a do tada, pročitajte knjigu „Ja sam Akiko”. Sigurna sam da će vam se svideti.

Vanja Badrljički, VI1

prilog: TV Kikinda

Kada dobijete signal

~When you get a signal - Kada dobijete signal~
-Donald David Elmwoods ~ Donald Dejvid Elmvuds-

   Ni sama ne znam da li ću uspeti da prenesem svoje utiske o ovoj knjizi, jer je najozbiljnije i najkomplikovanije štivo koje sam ikad čitala. Pre čitanja sam znala jako malo o autizmu, to jest skoro ništa. Sećam se druga iz vrtića, koji se ponašao dosta drugačije od nas, nije se ni igrao, ni pričao. Vikao je, a ja sam bila zbunjena, iznervirana ili preplašena. Posle čitanja ove knjige, shvatila sam da je i moj drug bio i ostao autističan i poseban.
    Na korici knjige piše da je pesme, priče i celu knjigu napisalo autistično dete. To me je iznenadilo, jer sam mislila da autistični ljudi praktično ništa ne mogu da rade sami. Naučila sam, iz ovih priča, da autizam nije isti kod svih, te sam zaključila da verovatno postoje različiti stepeni ili tipovi autizma. Najviše me je potresla priča o dečaku Dejnu. Bilo mi je strašno kako se druga deca odnose prema autističnoj deci, i kako ih ismevaju, zapostavljaju i maltretiraju.
    Vrlo je nesvakidašnje čitati knjigu na dva jezika. Kao da dobijete knjigu dva-u-jedan. Iskreno, mislim da je ova knjiga stvarno korisna za učenje engleskog jezika, ili srpskog za strance. Ovde je opisan i život autistične dece u školi. Neki učitelji ih zapostavljaju, ne razumeju, pa čak mu i prete kaznama. Kad čitate ovu knjigu, nećete moći da pročitate 50-tak stranica odjednom. Ova knjiga je teška i ozbiljna. Znam da sam ovo napisala mali milion puta, ali moram opet.
    Ovu knjigu jeste pisalo dete, ali nije nimalo dečija. Nema magije i magičnih likova, teenage problema, bezbrižnosti... Posle svakog poglavlja se zamislite o svim problemima, situacijama u kojim se nalaze ti likovi. Vole slične stvari kao i mi: kompjuterske igre, animiranje, filmove... Roditelji ih ili podržavaju ili su strtašno surovi prema njima. Mislim da su njima podrška, ljubav i razumevanje najpotrebniji. Mnogo više nego nama. 

Tisa Tiks Felbab, 11 godina

Aktivan vikend u Novom Sadu

Posle duže pauze, konačno smo putovali. Stariji učenici naše škole su se klizali i išli u bioskop. Led su u subotu osvojili sedmaci i osmaci, a u nedelju petaci i šestaci. Posle klizanja, išli su u BIG, a potom i u bioskop. Iako se gledao film Isterivači duhova Nasleđe, niko se nije uplašio, svi su iz bioskopa izašli nasmejani i zadovoljni.

 Svi željno iščekujemo sledeće klizanje i nadamo se da će biti što pre.

TALE Fast Forward

Kikindski Narodni muzej uključio se ove jeseni u inovativni projekat Teach Art Learn English novosadske Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Udruženja nastavnika engleskog jezika ELTA.

Projekat je namenjen učenicima završnih razreda osnovne škole i srednjoškolcima, a ima za cilj da se učenicima približi kulturna baština grada i umetnost na engleskom jeziku.

Muzejski pedagozi i nastavnice engleskog jezika osmislili su edukativni materijal za radionice na engleskom jeziku u kojima su prve učestvovale učenice osnovnih škola „Žarko Zrenjanin“ i „Sveti Sava“.

Pilot radionica u Narodnom muzeju realizovana je 27. novembra i naišla na odličan odziv kod svih. Zainteresovane učenice su obišle stalnu postavku Muzeja s kustosima, potom se podelile u pet grupa, u skladu sa temama, izabrale umetničko delo ili eksponat koji su analizirale, a na kraju se i same oprobale u dizajniranju, i sve to na engleskom jeziku.
Sudeći po reakcijama, bilo je ovo jedno sjajno iskustvo, te se nadamo da će ove zanimljive radionice zaživeti.

Projekat su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Američka ambasada u Beogradu.

tekst i foto: Dragana Videnov, nastavnica engleskog jezika

Dan Narodne biblioteke

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ u Kikindi 18. novembra je obeležila 176 godina od osnivanja.

Učenici I/1 su bili gosti. Dočekali su ih kostimirani glumci u ulozi bibliotekara.

Zahvaljujući programu koji su pripremili zaposleni u biblioteci, učenici su uživali u pričama, a u dečjem odeljenju su čitali i prelistavali zanimljive knjige. Kao poklon, svaki učenik je dobio besplatnu člansku kartu za narednu godinu.

Čarobni svet magneta

Učenici IV razreda naše škole prisustvovali su 5. novembra veoma interesantnoj radionici, u organizaciji CSU u Kikindi. 

Cilj radionice je da se deca upoznaju sa magnetima i magnetizmom. Igrajući se malih stvaralaca i istraživača, razvijali su sposobnost logičkog i apstraktnog mišljenja. Rešavajući zadatke u grupi i eksperimentišući, došli su do zaključaka o karakteristikama magneta. 

 

Veoma je bilo zanimljivo igrati se Geomag magnetima i upotrebiti svoje funkcionalno znanje iz matematike, pa tako i graditi umetnička dela – mostove, kule, zgrade…

tekst i foto: Sanja Jakšić, učiteljica

Klizanje u Novom Sadu

U nedelju, 8. decembra, naši petaci su u pratnji odeljenjskog starešine Tanje Race i sa drugarima iz Bašaida otišli u Novi Sad na klizanje. 

Posle mnogo uspona i padova, naučili su da klizaju. Ali, nažalost, našoj drugarici Tamari Đorđević je naprsla noga zato što se sudarila i sada mora da nosi gips. Svi joj želimo brz oporavak.

Posle klizanja otišli smo da se šetamo po Dunavskom parku i po centru Novog Sada.

Pošto smo bili mnogo umorni, otišli smo do tržnog centra Promenada. Tamo smo ručali, išli po prodavnicama i u bioskop Cineplex gde smo gledali film Zaleđeno kraljevstvo 2.

Poslednjih sat vremena otišli smo na krov da sednemo na neku klupu, odmorimo, da se fotografišemo i saberemo utiske. 

Pogledali smo malo i utakmicu Fudbalskog kluba Vojvodina.

Prenosimo vam i doživljaje učenika koji su išli u Novi Sad.

Matija: Bilo mi je super. Sve je bilo divno. Najviše sam voleo kada sam išao da se klizam i da gledam film.
Aleksa: Na svu sreću, niko se nije povredio, osim Tamare koja će morati da nosi gips. Sve u svemu bilo je lepo.
Leon: Bilo mi je zanimljivo.
Nina: Bilo mi je odlično. Nisam nijednom pala.
Dime: Bilo je dobro, ali i tužno, jer se Tamara povredila.
Mihajlo: Bilo mi je super. Bilo je lepo. Naučili smo svi da klizamo. Tužan sam što je Tamara pala.

Šaljemo vam velike pozdrave.

Tekst i foto: Rastko Popović, V1

 Iva Plemić, V1

Poseta Sajmu knjiga 2019.

Posetili smo Sajam knjiga u Beogradu  u subotu, 26. 10. 2019.

Išli su učenici petog razreda koji su veliki ljubitelji knjige. Veoma su se radovali svojoj prvoj poseti Sajmu knjiga. Obišli smo štandove svih izdavača dečje književnosti, uspešno se probijali kroz gužvu i pronalazili kutke za odmor od potrage za novim naslovima njihovih omiljenih pisaca.

Posetili smo i Prosvetinu knjižaru u Knez Mihajlovoj ulici koju je osnovao čuveni izdavač i knjižar Geca Kon 1901. godine. Enterijer je od drveta – police, stolovi, spiralno stepenište – i ima muzejsku vrednost; na zidovima su portreti naših najznačajnijih pisaca; na spratu je galerija slika.


Prošetali smo pešačkom zonom pored znamenitosti kao što su: Narodno pozorište, Narodni muzej, Srpska akademija nauka i umetnosti, Filozofski fakultet…


I Kalemegdanom da vidimo ušće Save u Dunav.

Puni utisaka, u smiraj ovog sunčanog dana, zaputili smo se ka Kikindi sa željom da i dogodine posetimo Sajam knjiga.

tekst i foto: Dragica Vukša, nastavnica srpskog jezika i književnosti

Gradska noćna trka 2018.

Prohladno i vlažno vreme nije sprečilo veliki broj naših đaka da učestvuje u ovogodišnjoj Gradskoj noćnoj trci 8. decembra. 

Tročlane ekipe su i ovoga puta imale zadatak da uz pomoć mape pronađu 11 kontrolnih prizmi sakrivenih po trgu i overe ih perforatorom. Ekipe koje su pronašle najbrži put do kontrolnih tačaka osvojile su medalje i diplome.

Organizator Trke je Planinarsko društvo „Kinđa”.

Dragana Videnov

Festival nauke 2018.

Ovogodišnji Festival nauke održan je pod sloganom Zemlja budućnosti.

Ovo je najveća manifestacija u našoj državi koja promoviše nauku i obrazovanje. Na Festivalu je učestvovalo više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije, ali i iz inostranstva. Kao i prethodnih godina učenici sedmih i osmih razreda naše škole su imali prilike da posete ovaj zanimljiv i edukativni festival. U halama beogradskog Sajma postavljeno je niz zanimljivih eksperimenata, radionica, interaktivnih sadržaja… Posetioci su mogli da uživaju u čarima hemije, u fizičkim eksperimentima, u istorijskoj radionici, da steknu znanje iz oblasti geografije i geologije, isprobaju nove tehnologije, ali i da se zabave u Hali 3a gde su bile raznorazne igre veština na spravama koje su sklapane od recikliranih, starih materijala, mašina, a postavka je stigla iz Španije pod nazivom Najzabavnija teretana na svetu.

Bio je ovo zaista zanimljiv i koristan dan, kojeg ćemo se rado sećati.

Eleonora Volaš Cibula, nastavnica geografije

Zadovoljstvo na ledu

Ova subota je bila puna osmeha, radosti i uzbuđenja za devedeset tri učenika petog i šestog razreda. Led Spensa nas je dočekao u Novom Sadu. Iako su učenici petog razreda prvi put stali na klizaljke, lako su se snašli i priključili šestacima i nastavnicima u kruženju po uglačanom ledu. Na ulicama smo imali  priliku da osetimo i delić atmosfere povodom proslave stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

Smrznuti, stigli smo u BIG, a Grinč nas je čekao. Smejali smo se i shvatili da su Božić i Nova godina blizu i podsetili se da nisu važni pokloni nego prijateljstvo i ljubav.

Jedva čekamo nov izlet.

Svetlana Mirčić Vukobrat, nastavnica fizičkog vaspitanja

Don Kihot

Bila jednom jedna balerina Kitri. Ona je bila najlepša devojka u kraju. Imala je jako strogog oca, koji nije hteo da joj dopusti da se uda za siromašnog berberina Basila, nego joj on predlaže da se uda za bogatog, ne toliko zgodnog čoveka, jer će on ipak imati više da joj pruži od siromašnog Basila. Ali Kitri nije želela da se uda za čoveka koga ne voli. Ona voli Basila i ne smeta joj njegovo siromaštvo. 

U međuvremenu pojavljuje se vatrena igračica Mercedes, i njena svita igrača, i izvode svoj ples. Posle toga dolaze Don Kihot i njegov sluga Sančo Pansa. Don Kihot prepoznaje jedan ženski lik iz viteških romana koje je najčešće čitao. Sančo Pansa pokušava da ukrade hranu iz krčme, ali ga gostioničar primeti i počne da ga juri, i slučajno udari Gamaša umesto njega, što izaziva čitavu zbrku i smeh publike. To koriste Kitri i Basil i beže. Ljutiti otac i bogati prosac  kreću za njima, ali im je Basilov drug odlučno preprečio put svojim kopljem. Zaljubljeni par luta gradom. Naišli su na čergu Cigana.

Ova scena je najupečatljivija – Cigani se bude i znatiželjno posmatraju pridošlice; Don Kihot u svom snoviđenju vidi voljenu Dulsineju; Basil i Kitri plešu svoju ljubavnu igru i posvećuju je Don Kihotu; Sančo Pansa je presretan što se njegov gospodar povratio iz transa; svi su plesali do jutra, zaneseni i obuzeti svojim osećanjima.  U ovoj sceni je sve uskovitlano, pršti vatromet boja raskošnih kostima, svetlosni efekti sjajno dočaravaju atmosferu ove besane noći. 

Novi je dan. Otac Lorenco insistira da se bogati prosac oženi njegovom ćerkom. Don Kihot mu objašnjava da je prava ljubav najvažnija i da mora dozvoliti svojoj ćerki da se uda za onoga koga ististinski voli. Sugrađani veselim plesom pokazuju da se slažu sa  Don Kihotom. Kitri i Basil se venčavaju. Priča se nastavlja na glavnom trgu. Svi čestitaju mladencima i raduju se njihovoj sreći. Sledi niz svadbenih plesova. Po lepoj koreografiji ističe se duet Kitri i Basela. Uživamo gledajući graciozne pokrete.

Predstava se završava, spuštaju se zavese, orkestar svira laganu melodiju, a balerine i baletani se u parovima poklanjaju publici. Dugo aplaudiramo i tako nagrađujemo ovaj veliki ansambl za prikazanu čaroliju.

Nađa Gajin, VII4