Urnebesna fizika

U Kulturnom centru za učenike naše škole organizovana je prezentacija knjige „Urnebesna fizika“. Knjigu je predstavio Branko Stevanović, jedan od trojice autora; druga dvojica autora Svetislav Paunović i Igor Kolarov su, nažalost, preminula.

 „Urnebesna fizika“ sadrži eksperimente (oglede, opite)i trikove koji su interesantni za izvođenje, sa preciznim objašnjenjima šta je potrebno od pribora i kako se odvija postupak, uz duhovite napomene šta bi moglo da krene naopako i najneverovatnije zaključke, a sve to vodi upoznavanju zakona fizike.

U knjizi se mogu pročitati i mnoge anegdote o fizičarima ili fizičkim zakonima.

Branko Stanković je veoma zanimljivo pričao o fizici i fizičarima, a učenicima koji su pomagali u izvođenju eksperimenata dodeljivao titulu Urnebesni fizičar/Urnebesna fizičarka.

tekst: Dragica Vukša, nastavnica srpskog jezika i građanskog vaspitanja

foto: Ivana Ignjatov, nastavnica srpskog jezika i građanskog vaspitanja

Odlomci iz knjige „Urnebesna fizika“

Nauke se prilično razlikuju.
Prisustvuješ eksperimentu. Kako ćeš znati koja nauka je u pitanju?
Ako je zeleno i koprca se, to je biologija.
Ako smrdi, to je hemija.
Ako ništa ne funkcioniše, to je fizika.

Anegdota
Poljsko-francuska fizičarka Marija Kiri (1867-1934) eksperimentisala je u svom kabinetu kada je iznenada dotrčala njena preplašena asistentkinja:
„Madam Kiri, desilo se nešto strašno! Upravo sam progutala iglu! Šta da radim?“
Naučnica joj rasejano odgovori:
„Molim vas, ne paničite. Daću vam drugu.“

Napomena
Ako primetiš da su u porodicisvi pažljivi i predusretljivi prema tebi, uprkos milionima eksperimenata koje sprovodiš, onda to znači samo jedno: očigledno si se jednog dana iz škole vratio u pogrešnu porodicu.

Anegdota
Nemački naučnici, hemičar Robert Vilhelm Bunzen (1811-1899) i fiziar Gustav Robert Kirhof (1824-1887), šetali su po dvorištu Univerziteta u Hajdelbergu. Prolazeći pored jedne metalne kugle na postolju, Bunzen ju je slučajno pogladio rukom i zapanjeno uzviknuo:
       „Gustave, pipni ovu kuglu! Ona strana kugle koja je u hladovini veoma je topla, dok je strana okrenuta suncu potpuno hladna!“
       Dva naučnika upustila su se u živ razgovor oko tog fenomena, misleći da su slučajno naišli na neki nepoznat zakon o svetlosti i toploti. NJihova razmatranja prekinuo je baštovan koji je prišao kugli i okrenuo je. Primetivši zapanjena lica profesora, reče im:
      „Oprostite, gospodo. Ali ja uvek okrenem ovu kuglu kad se tu zadesim da joj se od sunca jedna strana ne pregreje!“

Anegdota
    U izradi prve atomske bombe učestvovo je i jevrejsko-američki naučnik DŽulijus Robert Openhajmer (1904-1967). Pred članovima komiteta američkog kongresa on je objašnjavao proces izrade bombe. U jednom trenutku, neko mu je postavio pitanje:
   „Gospodine Openhajmeru, da li postoji neka uspešna zaštita od atomske bombe?“
   „Da. Mir!“

Ti si pravi fizičar ako...
-    znaš da je pikometar manji od nanometra, a ne razumeš većinu  viceva o sportistima;
-    znaš da brzina svetlosti iznosi 299 792 458 m/s, a svakog dana se upoznaješ sa susedom koji već godinama živi pored tebe;
-    znaš prvi zakon termodinamike, ali ne i broj cipela koji nosiš;
-    duže od dva sata možeš da raspravljaš o rezultatima eksperimenta za koji je potrebno svega sedam minuta;
-    objašnjavaš petogodišnjaku, koji te pita zašto je nebo plavo, teoriju atmosferske apsorpcije;
-    znaš da se težina meri u njutnima, a ne u gramima, i voliš o tome da čavrljaš sa ljudima koji te pitaju koliko ima sati;
-    znaš da je svetlost i čestica i talas, ali najverovatnije nemaš pojma kada ti je rođendan.

Galileo

Gаlileo Gаlilej (1564- 1642) je bio muzičаr, mаtemаtičаr, аstronom, fizičаr. Poznаt je po tome što je usаvršio dotаdаšnju verziju teleskopа koji je uvećаvаo trideset putа i tim pronаlаskom promenio shvаtаnje svetа koji nаs okružuje.

Rođen je u itаlijаnskom grаdu Pizi. Otаc mu se zvаo Vinćenco, а mаjkа Đulijа. Otаc mu je bio plemićkog poreklа i profesionаlni muzičаr. Porodicа Gаlileа Gаlilejа bilа je siromаšnа i često su se svаđаli. Dа bi to izbegаo, Gаlileo je provodio vreme svirаjući lаutu.

Školovаnje je počeo sа deset godinа u mаnаstiru Sаntа Mаrijа. Postizаo je odlične rezultаte u školi. Voleo je poeziju i muziku, аli nаjviše mаtemаtiku.

U to vreme kаtoličkа crkvа je zаbrаnjivаlа teorije o heliocentričnom sistemu. Mislili su dа su zvezde nepromenljive i dа su okаčene o nebeski svod. Smаtrаli su dа je Zemljа centаr svegа. Gаlileo se zаlаgаo uprаvo zа heliocentrično učenje čiji osnivаč je bio Nikolа Kopernik. On je kroz svoj teleskop video Venerine mene što je bio dokаz dа se plаnete okreću oko Suncа.

Kаdа je objаvio svoje teorije, kаtoličkа crkvа gа je optužilа zа jeres i sudili su mu. Odrekаko se svog učenjа kаko bi spаsаo život. Pred smrt je pozvаo predstаvnike crkve i rekаo: „Ipаk se okreće!“

Kаtoličkа crkvа se zа neprаvdu učinjenu Gаlileu Gаlileju zvаnično izvinilа 1992. godine.

Pripremio Milаn Stepаnov, V2

Zanimljivosti o jezicima

Svakodnevni italijanski pozdrav „Ćao“, koji znači „Zdravo“ ili „Doviđenja“, potiče od venecijanskog izraza „Sciào vostro“ i doslovno znači „Tvoj sam rob“. Ovim pozdravom se ne ističe podanički odnos među prijateljima, već učtivo obećanje „Na mene se možeš uvek osloniti!“.

Bečka šnicla je u 19. veku bila predmet diplomatskih razmirica između Austrije i Milana, jer je svako od zavađenih strana želeo da polaže pravo na ovo kulinarsko delo. I zaista, čini se da bečka šnicla zaista vodi poreklo iz Milana. Poznata italijanska varijanta, „Cotoletta alla Milanese“, pohuje se zajedno sa kosti. Prva ovako ispečena šnicla, poslužena je prvi put 1134. godine u manastiru „Sant’Ambrogio“ . Prema jednoj priči, pohovana šnicla je prvi put stigla na austrijski dvor tek u 19. veku, kada je Milano još uvek pripadao Austro - Ugarskoj Monarhiji. 

Saune su u uptrebi u Finskoj još od 500. godine naše ere. Danas u Finskoj postoji preko milion sauna, jedna za po petoro finaca. Prema tradiciji, sauna je mala drvena kuća u blizini sveže vode. U sauni se razvija para i temperatura od oko 80°C. Ljudi su prvobitno odlazili u saunu radi odmora i higijene, a vremenom je uloga saune postala značajnija, jer su se ljudi tu počeli lečiti, a žene porađati, uzimajući u obzir da je sauna bila najčistije mesto na ondašnjem seoskom imanju. 

Estonski je jedan od malobrojnih jezika u kojem se samoglasnici razlikuju po dužini: kratki, dugi i predugi. Reč „ jäääär“ (ledena ivica) sastoji se od dva dela: jää (led) i äär (ivica). 

Svaki od ää glasova je predugi samoglasnik. 

Litvanski jezik nazivaju najstarijim jezikom među još živim indoevropskim jezicima. 

U mađarskom jeziku je uobičajeno da se prvo napiše prezime, pa ime osobe. Prezimena su prvobitno bila izrazi kojima se opisuje neka osoba, npr. „Fodor“ – što znači „glava sa loknama“, ili „Varga“ – što znači „obućar“. 

Francuz Francois Sodre razvio je solresol u 19. veku. Sve reči su načinjene od kombinacije samo sedam slogova, po ugledu na muzičku skalu (do, re, mi, fa, sol, la, si). Reči se mogu predstavljati i bojama, simbolima ili pokretima ruku. Jezik je namerno napravljen da bude što jednostavniji za učenje.

Poloneza je ples koji vodi poreklo iz Poljske. (sama reč na francuskom jeziku znači – poljski). To je lagani dvorski ples u tročetvrtinskom taktu, pri čemu se plesači drže za ruke, ali se ne smeju gledati u oči. Polska je nordijski narodni ples, a polka je srednjoevropski ples, češkog porekla. 

Alfred Nobel, danas poznat po Nobelovoj nagradi, po zanimanju je bio hemičar i inženjer. Svoja istraživanja je posvetio eksplozivnim materijama. Pronašavši dinamit, prvobitno je želeo da ga nazove „Nobelov sigurnosni prah“, ali ga je ipak nazvao dinamit. 

Ovu novu reč izveo je od grčke reči „dynamis“ , što znači sila, snaga. 

Pripremile: Milijana Ardeljan Boškov i Tanja Andrić, nastavnice nemačkog jezika

Ljudska dostignuća

NAJMLAĐI ... 

*... vođa države - Valentin Straser is Sijera Leonea preuzeo je vodeću ulogu u svojoj državi posle vojnog udara, 30. aprila 1992, kada je imao 26 godina. S vlasti je zbačen 4 godine kasnije. 

*... svetski prvak formule 1 – Španac Fernando Alonso osvojio je svoje prvo svetsko prvenstvo Formule 1 u Brazilu 2005. godine kada je imao 24 godine. 

*... profesorica - Amerikanka Alia Sabur postala je profesorica na odeljenju za fuziju naprednih tehnologija na univerzitetu Konkun u Južnoj Koreji kada je imala samo 18 godina. 

*... DJ - dečak Džek Hil nastupio je CK baru i klubu u Velikoj Britaniji sa samo 7 godina. Džek se puštanjem muzike počeo baviti u svojoj trećoj godini. Ima sopstvenu opremu, ali mora da stoji na kutiji da bi dohvatio tonski pult. 

*... milijarder je Amerikanac Mark Cukerberg čija je neto imovina iznosila 1,5 milijardi dolara kada je dospeo na Forbsovu listu 2008. sa 23 godine.On je generalni direktor Facebooka koji postoji od 2004. godine. 

*... dobitnica Nobelove nagrade za mir, Rigoberta Menču Tum iz Gvatemale koja je ovu nagradu dobila 1992. kada je imala 33 godine. Tako je postala prva pripadnica urođeničkog plemena i najmlađa osoba koja je primila ovu nagradu. 

*... putnik na svih sedam kontinenata - Britanac Tomas Lucian Staf rođen je 14. januara 2006. godine. Poslednji kontinent na svom putovanju, Antarktik, posetio je 4. januara 2007. godine kada je imao 355 dana života. Sa svojim roditeljima je do tada posetio sve ostale kontinente. 

*... svetski prvak u rodeu. Rekord koji je postavila Eni Luis 1968. Ni posle više od 4 decenije nije oboren. Rekord u disciplini barrel racing u kojoj jahač mora da vodi svog konja u obrascu lista deteline oko tri bureta, postavila je sa 10 godina. 

Korišten materijal iz knjige Guinness world records 2009 i sa sajta www.guinnessworldrecords.com

Dragica Sredojev, profesor istorije

o Indiji

U Indiji se govori oko 250 jezika.

U Indiji se nalazi kuća na najvećoj nadmorskoj visini od 5500m.

Indijska kobra je opasna otrovnica duga oko 4,5m.

Flora i fauna u Indiji je veoma raznolika. 

Neke palme u Indiji porastu i do 22m, a listovi su im dugački i po 5m.

Pripremio Denis Nastovski, VII2

o Kiki

Reč MAMUT potiče od tatarske reči MAMMA što znači ZEMLJA. Pošto su nailazili na veliki broj fosilnih ostataka mamuta, Tatari su verovali da oni žive ispod zemlje i da ih vazduh ubija čim izađu na površinu.

Kika je imala 4 zuba i menjala ih je 6 puta u toku života. Svaki zub težio je oko 5 kilograma.

Kika je bila teška koliko i 130 ljudi (7 tona) i visoka oko 4,7 metara. 

Bila je dugačka oko 7 metara sa kljovama dužine 3,5 metara.

Kika je bila vegetarijanka. Njeni zubi bili su idealni za žvakanje trava.

Kika je imala najmanje jedno mladunče koje je po rođenju težilo oko 100 kilograma. 

Nosila ga je u stomaku 2 godine.

Za razliku od runastog mamuta iz crtanog filma „Ledeno doba“, Kika je imala kratku dlaku.

Kika je živela pre 500.000 godina, davno pre današnjih ljudi.

Na poprečnom preseku kljova izbrojano je 64 godova što znači da je Kika živela 64 godine.

Korišćen materijal sa sajta www.kika-mamut.com.

Dragana Videnov, profesor engleskog jezika

o Subotici

Subotica je drugi grad po broju stanovnika u pokrajini Vojvodini. Ime joj je menjano više od 200 puta. Današnji naziv je dobila 1653. godine, ali se ne zna sigurno da li je nazvana po danu u nedelji, suboti, ili po Suboti Vrliću, vojvodi cara Jovana Nenada. Obližnje Palićko jezero čini je velikim turističkim mestom.

Da li ste znali da u Subotici 107 dana u godini pada kiša?!

Prva srednja škola u Srbiji nastala je baš u Subotici 1747. godine.

Palićko jezero je dugo 17km, dubine do 2 metra i zbog velikog broja algi izrazito je zelene boje. Kažu da je ovde neki pastir Pavle kopao bunar toliko da se iz njega izlilo jezero, a prema drugoj priči jezero je ostatak Panonskog mora. Ima više priča i o nastanku imena jezera. Po jednoj, ovo slatinasto jezero je dobilo svoje ime po pustari Palij polovinom XIX veka.

Oko jezera se nalazi prelep park, letnjikovci, sportski tereni,... Tu je sagrađeno i prvo javno kupatilo, vodotoranj, Velika terasa i ženski i muški štrand (plaža na nemačkom).

Pripremio Denis Nastovski, VI2 

o Sloveniji

Na grbu Slovenije nalazi se Triglav. 

Vijugave linije predstavljaju more i reke, dok su zlatne šestokrake zvezde uzete sa grba opštine Celje.

Najstariji tekst na slovenačkom datira iz 1000. godine.

U Sloveniji je najveća ski skakaonica na svetu – Planica.

Slovenci imaju dugu tradiciju u izradi čipke i predmeta od voska i keramike (majolka). 

Nacionalni muzički instrument je harmonika, a ples polka. 

Svaka regija u Sloveniji ima svoju vrstu hleba.

Pripremili Aleksandra Terzić, VI3 i Denis Nastovski, VI2

Ljudska dostignuća

Ne pokušavajte ovo kod kuće:

Kinez Luo Jun iz akrobatskog društva Zun Yi balansirao je na 11 vertikalno poslaganih stolica.

Najduže zadržavanje daha – Nemac Tom Sietas 

zadržao je dah 16 min. i 13 sekundi na snimanju jedne emisije u Španiji.

Najveća težina podignuta bradom – Antanas Kontrimas iz Litvanije podigao je devojku težine 63 kg čak 10 cm od zemlje. Devojka je bila zakačena za njegovu bradu.

Amerikanac Džeki Bibi, zvan Teksaški čovek –zmija, boravio je 45 min. u kadi sa 87 zmija zvečarki.

Najduže ronjenje – Norvežanin Roni Friman ostao je pod vodom 4 dana i 4 sata – ukupno 100 sati kako bi prikupio sredstva za jednu humanitarnu akciju.

Najčudnija ishrana – Francuz Mišel Lotito (1950- 2006) poznat je pod nadimkom „gospodin svejed“ jer od 1959. jeo metal i staklo. Imao je sposobnost da na dan pojede 900 g metala. Od 1966. pojeo je 18 bicikala, 15 kolica iz supermarketa, 7 televizora, 6 svećnjaka, 2kreveta, par skija, kompjuter i avion Cesna. Uprkos izvanrednom želucu nije podnosi tvrdo kuvana jaja.

Najveća težina balansirana na zubima – Amerikanac Frank Simon balansirao je na zubima frižider težine 63,5 kg u trajanju od čak 10 sekundi.

Najduži hod po vatri – Kanađanin Trever Mc Ghi prešao 182 m po žaru temperature između 657 i 853ºC. 

Pokušajte ovo kod kuće:

Najviše banana oljuštenih i pojedenih u minutu – u pitanju su 3 banane, a rekord je postavio Kristofer Bojkin (SAD) u jednoj TV emisiji.

Čeh Zdenek Bradac. Istovremeno je držao 20 jaja u ruci.

Najviše savijenih viljuški u minutu imao je Kinez Komg Tai koji je uspeo da za minut savije 5 viljuški, golim rukama, a pod uglom od 180º.

Najviše jabuka izvađenih zubima iz kade s vodom u minutu. Amerikanac Ashrita Furman (SAD)

izvadio je zubima 32 jabuke.

Britanac Čarli Vilijams obukao je istovremeno čak 224 majice kratkih rukava.

100 m na jednoj nozi najbrže je prešao Romel Grifit s Barbadosa koji je tu razdaljinu
odskakutao za 15,57 sekundi

Pomenuti Romel drži još jedan rekord. U pitanju je najbrže pređenih 100 m noseći osobu na leđima.
Taj rekord iznosi 16,97s.

Džordž Kristen je za 7,5 sekundi preneo sto na kom je sedela žena. Sto je držao u zubima.

Korišten materijal iz knjige Guinness world records 2009 i sa sajta

http://www.guinnessworldrecords.com/

Dragica Sredojev, profesor istorije

Svet zabave

1893 - prvi filmski studio bio je  „Crna Maria“ Tomasa Edisona, zgrada prekrivena crnim krovnim papirom, sagrađena 1. februara 1893.

1895 – prvi bioskop. Bioskop Kinematograf Limijer u salonu Indija,bivšoj dvorani za bilijar Grand kafea u Parizu u Francuskoj otvoren je za javnost 28. januara 1895. Na otvaranju je publici, od 35 osoba, prikazan film braće Limijer „Ulazak voza u stanicu“.

1925 – prvi film prikazan u vazduhu (avionu) bio je film Izgubljeni svet. Prikazan je na letu od Londona do Pariza u prilagođenom bombarderu

1975 – prvi blokbaster. Film „Ajkula“ Stivena Spilberga smatra se prvim blokbasterom. Gledaoci su čekali u redovima ispred bioskopa da pogledaju film, a ovaj film je ujedno i prvi film koji je zaradio 100 miliona dolara na blagajnama.

1985 – prvi kompjuterski konstruisan lik. Vitez od obojenog stakla koji oživljava u „Mladom Šerloku Holmsu“ bio je prvi potpuno kompjuterski konstruisan lik u celovečernjem filmu.

1994 – prvi filmski proračun iznad 100 miliona dolara. „Istinite laži“ sa Arnoldom Švarcenegerom i Džejmi Li Kertis u glavnim ulogama, bio je prvi film čije je snimanje koštalo više od 100 miliona dolara. Zaradio je 365 miliona dolara.

1997 – film sa najvećom zaradom svih vremena.Voleli ga ili mrzeli, film sa najvećom zaradom je „Titanik“ koji je taradio 1.834.165.466 dolara na stranim bioskopskim blagajnama, a ujedno je i prvi film koji je premašio zaradu od milijardu dolara.Taj rekord će najverovatnije premašiti film istog autora čije je prikazivanje u toku širom sveta. Radi se o filmu „Avatar“.

U susret Oskaru

1929 – prva dodela Oskara – nagrada Američke filmske akademije, održana je 16.maja 1929. u hotelu Holivud Rusvelt.

1936 - prva osoba koja je odbila Oskara bio je Dadli Nikols, scenarista filma „Informer“. Odbuo je svoju nagradu zbog toga što je sindikat te godine bojkotovao ceremoniju dodele.

1949 – prvi Oskar za neamerički film dobio je britanski film „Hamlet“ koji je režirao Lorens Olivije, a koji u njemu glumi i glavnu ulogu, za koju je, takođe, dobio ovu nagradu.

1953 – najviše osvojenih Oskara u jednoj godini ima Volt Dizni koji je osvojio četiri nagrade Akademije te godine.

1959 – prvi film s najviše osvojenih Oskara. Film „Ben Hur“ osvojio je 11 nagrada od 12 nominacija. Posle njega isti broj Oskara od 14 nominacija osvojio je „Titanik“, a takođe 11 Oskara osvojio je i „Gospodar prstenova - povratak kralja“.

1999 – najduža ceremonija dodele Oskara. Vupi Goldberg vodila je 71. dodelu nagrada Akademije 21.marta 1999. Ceremonija je trajala 4 sata i dva minuta.

Preuzeto iz knjige Guinness World records 2009 i http://www.guinnessworldrecords.com/

Dragica Sredojev, profesor istorije

o Novoj godini

Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvrđena, ali se smatra da su Vavilonci to činili još pre 4.000 godina. Rimljani su takođe slavili Novu godinu, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije „ustoličio“ 1. januar za početak Nove godine. 

Nemci su, prema jednom od niza tumačenja, prvi u XVI veku uveli običaj kićenja jelke. Legenda kaže da je kićenje započeo utemeljitelj protestantizma Martin Luter. Luter je šetajući kroz šumu bio zadivljen hiljadama zvezda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio očaran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga kući svojoj porodici. Da bi oživeo istu lepotu koju je video u šumi, zakačio je i male sveće na grančice. U Evropi i Americi kićenje jelke postaje popularno u XVIII veku. 

Nova godina je tradicionalno i vreme okupljanja - porodičnog, sa prijateljima, na organizovanim proslavama i to u svečanim odelima, s posebnom brigom o izgledu, ukrašavanjem enterijera i eksterijera. Svaka zemlja ima i poneku specifičnost. 

Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz svečani ručak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista. 

Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje. 

Kad zakuca ponoć, Španci moraju da pojedu 12 zrna grožđa - po jedno za svaki mesec. 

Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja pronađe badem pratiće sreća. 

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. 

Holanđani se za doček pripremaju pekući krofne jer veruju da to donosi sreću. 

Italijani najbučnije proslavljaju Novu godinu, jer što veća buka, zlo će brže pobeći. Iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor. 

Danci u novogodišnju noć ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri čuvaju se cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo - prijatelje. 

Kubanska tradicija nalaže da se u ponoć pojede 12 grejpova, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog običaja treba da donese sreću. 

Nova godina se u Kolumbiji dočekuje tako što se u svakoj porodici šije lutka koja ima zadatak da predstavlja staru godinu. Ona se puni starom odećom svakog od članova porodice i papirićima na kome svaki član napiše čega se više ne bi prisećao iz stare godine. Lutka se iznosi napolje na trem kuće i pali tačno u ponoć. Ostavlja se da izgori dok se ne pretvori u pepeo, jer je tek tada odstranjena nesreća. 

U Kini se Nova godina dočekuje između 10. januara i 19. februara. Trg glavnog grada ukrašava se papirnim zmajevima, simbolom moći i uspeha glavnog grada. Većina ljudi u Kini slavi Novu godinu kod kuće sa svojim rođacima. Oblači se nova odeća, dok se stara baca kroz prozor. Trpeza je bogata raznim jelima i pićima. Neizostavni su slatki pirinčani kolači, da bi nova godina bila „slađa“ od stare. Iz istog razloga, Kinezi mažu usne medom na dan dočeka. Sve je u znaku crvene boje, jer se veruje da baš ova boja donosi sreću. 

U Japanu se Nova godina proslavlja slično kao u Kini. Većina ljudi izlazi na trg sa svojim bližnjima. U ponoć se Nova godina dočekuje uz 108 udaraca zvona sa budističkih hramova koji simbolizuju 108 mogućih čovekovih grehova. Nakon toga se svi smeju terajući smehom zle duhove. 

Deca Kambodže Novu godinu dočekuju 13. aprila. Proslava traje tri dana. Ukućani se prskaju raznobojnim sokovima kako bi im ta godina bila cvetna. U znak poštovanja, deca roditeljima i rođacima poklanjaju novac.

Pripremili Denis Nastovski, VI2 i Dragica Sredojev, profesor istorije

o Češkoj

Polka potiče iz češkog narodnog plesa. Ime ovog živahnog plesa najverovatnije potiče od češke reči „pulka“ što znači pola takta ili polukorak. Odnosi se na brzo premeštanje s jedne noge na drugu.

Uskrs je jedan od najvažnijih praznika u Češkoj. Tada dečaci otkidaju grane, ukrašavaju ih trakama i njima, iz šale, udaraju devojke da budu zdrave i vesele, a one zauzvrat njih polivaju hladnom vodom da budu sveži.

Noć veštica Česi slave 30. aprila. Tog dana pale lutku i bacaju je u reku čime simbolično ispraćaju zimu i radosno dočekuju proleće.

Reč robot je češkog porekla. Prvi put se pojavila u naučnofantastičnoj drami „Rosumovi univerzalni roboti“ Karela Čapeka da bi označila mehanička bića koja služe čoveku.

Automobil „škoda“ je jedan od najpoznatijih čeških izvoznih proizvoda.

U praškim mesarama, osim poznate praške šunke i kobasica, prodaju se i salate sa gljivama, ribom...

Glavni prilog češkim jelima sa sosom jesu knedle, koje mogu biti slane ili slatke.

U Češkoj je običaj da se dodaje šećer jelima, a naročito u salate.

pripremila Tamara Keneški, VI1

o Nemačkoj

Svetski poznata jela hamburger i hot dog dolaze iz Nemačke

Nemačka je poznata po kobasicama i svaka regija ima svoju karakterističnu kobasicu. 

Nemačka deca su prva počela da ukrašavaju jelku za Božić,
koji se kod njih slavi 25. decembra.

Tradicionalna ženska nošnja se zove dirndl i sastoji se od svetle haljine i čipkane bluze. Mušku nošnju čine kožne kratke pantalone, šareni hozentregeri, dokolenice i bele košulje.

Prva knjiga štampana u Evropi je Biblija. 
Nju je objavio Nemac Johan Gutenberg na svojoj štamparskoj mašini 1455.

Kada polaze u prvi razred, deca u Nemačkoj dobijaju na poklon od svojih roditelja veliki ukrašeni fišek, šultute (Schultüte), napunjen sitnicama poput slatkiša, igračaka ili olovaka. Ovaj poklon pomaže da se prvi dan u školi učini lepšim. 

Nemačka trobojka potiče iz XIX veka, a ove boje su se nalazile 
na uniformama tadašnjih vojnika – boraca za ujedinjenje.

Reka Dunav izvire u Crnoj šumi (Schwartzwald) na jugozapadu Nemačke. 

Pripremio Denis Nastovski, VI2

Rekorderi

Turci provedu najviše vremena uživjaući u svojim obrocima –
u proseku 162 minute dnevno oni potroše na jelo i piće. 

U Brazilu se uzgaja najviše kafe na svetu – 2.164.000 tona godišnje. 

U SAD se konzumira najviše pasulja, godišnje 1.262.000 tona. 

Kina proizvodi najviše čaja na svetu, 1.166.000 tona godišnje.
 U ovoj zemlji čaj se i najviše konzumira – 828.000 tona. 

Kanađani imaju najviše kompjutera - 94,3 odsto računara dolazi na 100 stanovnika. 

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima ima najviše mobilnih telefona – 176,5 na svakih 100 stanovnika. 

U Islandu se prodaje najviše novina dnevno, 821 list na 1.000 stanovnika, a ova zemlja ima i najslobodniju štampu. 

Najmanja sloboda štampe je u Tunisu. 

Kuba najviše troši na obrazovanje, 13,3 odsto od godišnjeg bruto proizvoda,
a Gvineja najmanje, 0,6 odsto. 

Svih 15 najboljih univerziteta na svetu su ili britanski ili američki.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Zanimljivosti

Najdeblje uže koje je ikada ispleteno bilo je uže od kokosovih vlakana debelo 120 centimetara i upotrebljeno 1858. godine prilikom puštanja u more broda Great Eastern. Isplela ga je britanska fabrika konopaca i brodske užadi „Džon i Edvin“ u Birmingemu.

Najteži bakreni kovani novac, izrađen u Švedskoj 1659. godine, od 10 dolara,
težio je 19 kilograma i 700 grama. 

Najveći krastavac na svetu odgajila je Alijen Cepel iz Australije.
Prilikom branja dostigao je težinu od 22 kg.

Šveđanka Ove Nordstrom, je najveća kolekcionarka „Kasica –prasica“ na svetu.
 Juna 2001. ona je imala 5.111 primeraka u svojoj kolekciji. 

Najdugovečniji majmun zvao se Džordž. Doživeo je punih 46 godina.
Toliko je živeo u Londonskom zoološkom vrtu.
Dopremili su ga u Evropu 1869. godine, a uginuo je 14. marta 1916. godine. 

Najviše nagrada „Oskar“ Američke akademije za filmsku umetnost i nauku osvojio je slavni Volt Dizni. Za svoj dugogodišnji izvanredno uspešni rad on je dobio 35 „Oskara“! 

Pripremio Pavle Mandić, VIII2

iz prošlosti grada

Godine 1900. Kikinda je imala 24419 stanovnika, od toga 13180 Srba, 6408 Nemaca, 4000 Mađara i 831 stanovnika ostalih nacija. Do sredine veka ime grada je bilo Velika Kikinda.

Dve godine kasnije naš grad je bio jedan od najbogatijih gradova u zemlji. Gradska imovina procenjena je na 5 801 675 kruna.

U Gimnaziji se u nastavu fizičkog vaspitanja uvode mačevanje i streljaštvo, a na kraju školske godine odigrana je i prva fudbalska utakmica.

Početkom veka u našem gradu boravio je Branislav Nušić, tadašnji upravnik beogradskog Narodnog pozorišta. Nešto kasnije u gradu je boravio i Miloš Crnjanski koji je tada pisao za Politiku. Održana je i prva bioskopska predstava. Na filmskom platnu prikazane su scene iz rusko-japanskog rata. U gradu su radila dva bioskopa, a imali smo i električnu centralu. U isto vreme u gradu je izlazilo čak osam nedeljnih i polunedeljnih listova:“Sadašnjost“ i Srbadija“ na srpskom jeziku,“Gross Kikindaer Zeitung“,“Nagy Kikinda“ ,“ Nagy Kikinda und Umgebung“ na nemačkom jeziku i „Felsö Torontál“, „Torontáli Hirlap“ i „Közérdek“ na mađarskom jeziku.

Godinu dana posle Prvog svetskog rata grad je posetio regent Aleksandar Karađorđević. U njegovu čast organizovan je svečani prijem u velikoj sali Kurije.

Kao što će kasnije postati praksa posle velikih političkih promena, prve promene trpe nazivi gradskih ulica. Tako je bilo i posle Velikog rata. Stari naziv zadržale su Semlačka, Nadlačka, Čanadske i Barska ulica. One postoje i danas i podsećaju nas na vreme nastanka Kikinde i imena mesta odakle su došli naši prvi sugrađani. U našem gradu postojale su i radile sledeće fabrike i pogoni: „Piram“ za proizvodnju paste za obuću i parkete, Bonova ciglana, fabrika skroba, Livnica i fabrika mašina, fabrika sirćeta, fabrika cipela, fabrika trikotaže, fabrika za izradu peći, parni mlin, fabrika leda, fabrika salame, fabrika žičanog prediva, fabrika nameštaja...

Prošla je Kikinda i kroz ratove, bila okupirana, imala dobrovoljce. Građani su streljani u „Krvavom januaru“ 1942, odvedeni u logor u Narviku. Bombardovan je naš grad dva puta-prvi put krajem Drugog svetskog rata kada su Nemci bombardovali železničku stanicu jer se u njo nalazio sovjetski vojni transport. Tada je poginula 51 osoba. Drugi put su bombe pale na kasarnu 1999. Žrtava nije bilo.

Grad se gradio i razvijao. Preživeo je požare i poplave, visoke temperature i snežne mećave. Neki su ga kritikovali. Neki su ga voleli a većina i dalje voli ovaj grad u kom je rođena i u kom živi. Vekovi prolaze, Kikinda ostaje.

(Materijal preuzet iz knjige „Bilo jednom u Kikindi“ od Vladislava Vujina)

Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Ljudsko telo

Plave oči omogućavaju bolji vid u mraku.
Zbog toga ljudi iz nordijskih zemalja obično imaju takve oči.

Trebalo bi da prepešačimo 80 km da bi noge prevalile isti put koji oči prevale svakog dana.

Nos tokom puberteta jako puno naraste.

Uši koje su sačinjene od hrskavice nikad ne prestaju da rastu.

Kijanje putuje 2-3 metra,brzinom od oko 150 km/čas

Čovek ima 12 miliona receptora za miris,a pas nemački ovčar čak 220 miliona.

Čovek ima 32 zuba, komarac 47, a bela ajkula 300.

Pljuvačne žlezde luče 1,7 litar pljuvačke dnevno.

Mozak nema receptore za bol.
Mogli bi da vam vrše operaciju unutar lobanje, bez anestezije, a vi ne biste ništa osetili.

Atlas je prvi od sedam vratnih pršljenova koji podupiru lobanju.
Njegovo ime potiče od Titana koji je bio osuđen da nosi svet na svojim leđima,
prema grčkoj mitologiji.

U toku dana kroz disanje unosimo oko 20000 litara vazduha,
ali iskoristimo samo 15% kiseonika koji je u njemu sadržan.

Alveole prenose kiseonik u krv, a prikupljaju ugljen – dioksid iz vena.
Kapilari koji ih okružuju, poređani jedan pored drugog, dugački su ukupno oko 1600 km.

Kada je u stanju mirovanja ,čovek udahne i izdahne između 12 i 15 puta u minutu.
Deca dišu brže.

Pet godina našeg života posvećujemo činu konzumiranja hrane (kao i treptanju).

Energija koju srce potroši za jedan sat, mogla bi da podigne automobil 30 cm od tla.

Kada nema hrane naša creva krče jer pomeraju vazduh i tečnosti koji se u njima nalaze.

Srce je dugačko 12 cm, teži 280 g i pumpa 420 l krvi na sat.

Čovek godišnje unese u sebe 500 kg hrane,
što odgovara težini jednog bika koji se koristi u koridi.

Pritisak krvi otvara i zatvara četiri srčana zaliska.
Zvuk otkucaja srca proizvode zalisci prilikom zatvaranja.

Identični blizanci ne mogu biti razlikovani na osnovu DNK ali mogu na osnovuotisaka prstiju.

Koleno je najveći zglob.Može da se savije do 130° pre nego što list dodirne mišić.

Jedna kap krvi sadrži 5 miliona crvenih krvnih zrnaca,
10000 belih krvnih zrnaca i 300000 krvnih pločica.

Stopalo se sastoji od 20 mišića i 26 kostiju.

Beba ima 350 kostiju a odrastao čovek 206. Kako rastemo neke kosti se spajaju i na taj način očvršćavaju hrskavičave zone.

Preuzeto iz Atlasa ljudskog tela koji je objavljen u dnevnim novinama Blic

(Izvori - „Atlas Visual“,“The Human Body Explained“, BBC...)

Dunja Ilić VIII2

o Švajcarskoj

Švajcarska je jedina zemlja na svetu koja ima zastavu kvadratnog oblika.

Najviša železnička stanica u Evropi nalazi se u Jungfojošu na bernskom Oberlandu, na 3454 metra nadmorske visine, a podignuta je 1912. godine.

Najduži železnički tunel u Švajcarskoj i treći na svetu prolazi kroz Lutšberg, a dug je 34,6 kilometara.

Jedan od originalnih švajcarskih pronalazaka je čuveni višenamenski nožić,
izmišljen u XIX veku.

U Švajcarskoj je uobličena Ajnštajnova teorija relativiteta.

pripremio: Marko Draško, VIII2

Zanimljivosti

Prvo lično ime za koje moderan svet zna je ime egipatskog kralja Sehena,
koji je vladao Donjim Egiptom 3030. godine pre naše ere.

Najkraća TV reklama za koju se zna je reklama za kanadsku televizijsku stanicu Ontario. Reklama traje samo pola sekunde.

Najveća semenka na svetu je seme kokosa. Jednomesečna semenka ove biljke može da teži i čitavih 18kg. Biljka uspeva samo na Sejšelskim ostrvima u Indijskom okeanu.

Dejv Rodžers, kaskader iz Jorkšira u Engleskoj, vozio je motor na jednom točku čitav kilometar, brzinom od 220 kilometara na čas.

Piter Dodesvil iz Kilmanroka u Engleskoj je 28. maja 1984. godine uspeo za 75 sekundi da pojede 39 meko kuvanih jaja.

Najglasniji hrkač na svetu je Melin Svicer iz Totona u Engleskoj.
On je hrkanjem uspeo da proizvede zvuk jačine 87,5 decibela.
Njegova žena, koja je sa njim delila bračnu postelju, ogluvela je na jedno uvo.

Najkraća reka na svetu je u Linkoln Sitiju u SAD.
Dugačka je samo 134 metra. Njeno ime je reka D.

Katarina Marojkin, VIII2

o životinjama

Rotifera je jedna od najmanjih životinja. Uočljiva je samo pod mikroskopom.

Patuljasti nilski konj može biti visok 1,5 – 1,8 m.

Konjska pijavica može biti duga i do 30 cm.

Vodena buva je jedan od najmanjih ljuskara, veličine između 0,2 i 18 mm.

Mravlja kraljica može položiti jaje na svakih 10 sekundi.

Žabe rikače mogu narasti do 20 cm, pa mogu pojesti i tek izleglog aligatora!!!

Slepić liči na zmiju, a u stvari je gušter bez nogu.

Sivi soko u obrušavanju može dostići brzinu od preko 250 km/h.

Zorana Sredić, VI4