Zdravo svima koliko vas ima, pred vama je elektronsko izdanje našeg školskog časopisa. Trudili smo se da ga učinimo zanimljivim, pa smo za vas pripremili različite rubrike.
Nadamo se da ćete uživati u čitanju našeg časopisa i da ćete ga i sami obogatiti svojim idejama i prilozima.
Idealan dan za putovanje šestacima i učenicima VIII1 bila je subota, 20. maj.
Prvo smo se zaustavili u Idvoru i posetili Muzej Mihajla Pupina. Pogledali smo kratak film o ovom našem naučniku. Posebno nam se svidela priča o majci Olimpijadi koja mu je davala najveću podršku. Neki učenici su se više puta vraćali u sobe rodne kuće Mihajla Pupina i zagledali njegov sto, beleške, ognjište…
U centru naivne umetnosti, Kovačici, saslušali smo predavanje o Zuzani Halupovoj, a potom gledali njene slike, ali i slike drugih naivaca. Puno detalja, živopisnih boja, scena iz života na slikama ostaće nam u sećanju.
Put nas je potom odveo do Vršačkog brega koji smo uspeli da savladamo. Iako nam je bilo teško da se popnemo, borili smo se za dah, pogled sa vrha nas je oduševio.
U Vršcu smo posetili Gradski muzej, saznali o životu i umetnosti Uroša Predića i o Jovanu Steriji Popoviću. Potom smo posetili Apoteku na stepenicama, saznali kako su ranije izgledale apoteke, šta su sve prodavale, kako su se pravili lekovi i pogledali zbirku životinja.
Rimokatolička crkva Sv. Gerharda de Sangredo ostavila nas je bez daha, kako spoljašnjim izgledom, tako i unutrašnjošću. Ova katedrala je bila poslednja znamenitost na našoj ekskurziji, a posle nje, šetali smo trgom u Vršcu.
Druženje i dobro raspoloženje bilo je i u autobusu. Kad smo predveče stigli ispred škole, neko je rekao: „Jako je bilo kratko!“
Zita Herceg, nastavnica srpskog jezika i književnosti
U subotu, 13. maja, rano ujutro, učenici petog razreda su sa svojim starešinama krenuli put Beograda na ekskurziju sa nadom da će ih vreme poslužiti i da će se lepo provesti. I obe želje su ispunjene. U moru kišnih dana, juče je bio divan, sunčan dan. A i provod je bio lep. Puno toga je planirano, a i ostvareno.
Put nas je prvo odveo do Avale. “Popeli” smo se na toranj i uživali u panorami Beograda, a onda smo se prošetali i do Groba neznanog junaka.
Obišli smo i Hram Svetog Save i tamo se divili nestvarnom delu ljudskih ruku koje su složile milione komadića pločica i tako stvorile divne freske.
U ranim popodnevnim časovima nas je čekao brod na Savi i jedno lepo krstarenje.
Obišli smo i Kalemegdan sa svim njegovim lepotama. Divili smo se Pobedniku, i ozbiljno analizirali ušće Save u Dunav. U Vojnom muzeju smo “prošli” kroz istoriju našeg naroda.
Šetnja najlepšom ulicom u Beogradu, Knez Mihailovom, bila je pravi izazov jer je lepo vreme izmamilo mnogobrojne šetače i turiste. Niko se nije ni izgubio niti je zalutao i uspešno smo stigli do pislednje tačke naše ekskurzije, do Meka.
Druženje je nastavljeno u autobusu, a kući smo stigli puni lepih utisaka. Svi učenici i nastavnici zaslužuju sve pohvale, a zahvaljujemo se i našoj vodičkinji Vanji koja je bila puna strpljenja i lepih priča.
Učenici III razreda boravili su na Zlataru od 8. do 15. maja 2023. godine. Bili su smešteni u hotelu “Panorama” koji je okružen jelama i smrčama na visini 1240 metara.
Škola u prirodi je podrazumevala mnogo zanimljivih aktivnosti: – šetnje planinskim stazama kroz četinarske šume; – pogled sa vidikovca Zlatar; – prepoznavanje biljaka i životinja čije je stanište šuma i livada; – preskakanje potoka; – saznanje kako se zaštiti od divljih životinja u prirodi; – otkrivanje bistrih izvora.
Organizovana je i poludnevna ekskurzija do Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, jedinstvenog mesta gde i dalje živi beloglavi sup, i do manastira Dubnica na planini Javor.
Jovana, Marija i Sara su imale priliku da proslave 10. rođendan na Zlataru, sa svojim drugarima.
U večernjem programu deca su uživala u koreografijama, igrama bez granica, mađioničarskim trikovima animatora i na kraju su pokazala svoje znanje o ovoj živopisnoj planini u kvizu.
Najuzbudljivije je bilo u “Avantura parku” kada su najhrabriji pokazali spretnost u prelaženju prepreka.
Ovih osam dana škole u prirodi, boravka na čistom vazduhu, daleko od gradske gužve, ostaće dugo u sećanju učenika, ali i njihovih učitelja.
Rekreativnu nastavu na Zlataru preporučujemo svim ljubiteljima prirode i onima koji žele da istražuju.
Učitelji Svetlana Subotički i Marijan Petrov foto album je ovde
Ove godine je za učenike četvrtog razreda organizovana Škola u prirodi na Zlatiboru d 1. do 7. aprila 2023.
Imali su priliku da na interesantan način upoznaju život na planini, da se igraju, uče u prirodi i da posete znamenitosti ovog atraktivnog mesta u Srbiji.
U večernjim trenucima zabavljali su se na različitim aktivnostima: pokaži šta znaš, kvizovima i igrama bez granica, nakon čega su sledile igranke.
Sedam dana na Zlatiboru biće nezaboravan doživljaj za ove mališane. Želimo im što više ovakvog učenja, igre i druženja.
Kako se većina nas, učenika VII1, nije nikada vozila vozom, poželeli smo da to iskusimo, pa je naša razredna Dragica Vukša organizovala odlazak u Zrenjanin u subotu, 8. oktobra. Sa nama je išao i nastavnik Boris Knežević. Putovanje je trajalo dva sata. Voz se na putu od Kikinde do Zrenjanina zaustavlja na stanicama: Novo Miloševo, Novi Bečej, Kumane i Elemir. Primetili smo da nijedna od nabrojanih železničkih stanica nije uređena kao kikindska. U vozu je udobno, komotno, prostrano, čisto, može se šetati, stajati, koristiti toalet. Zaista je dobar osećaj putovati vozom.
Od zrenjaninske železničke stanice išli smo pešice kroz Bagljaš do Tržnog centra Big gde smo ručali, a zatim u bioskopu odgledali animirani film „Put oko sveta za 80 dana“. Nakon slobodnog vremena zaputili smo se pešice ka železničkoj stanici i vozom se vratili za Kikindu.
Lepo smo se proveli, vreme je bilo divno, sunčano i toplo. Puni smo lepih utisaka sa ovog putovanja. Jedva čekamo da ponovo sednemo u voz!
Naša škola je učestvovala u projektu „Lepota prirode“, koji je organizovao Naučni klub CSU Kikinda, na čijem čelu je Centar za promociju nauke iz Beograda.
Projekat je realizovan 24. maja kao jednodnevni izlet Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“.
Cilj projekta bio je upoznavanje učenika sa lepotom i značajem biodiverziteta na području Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“. Učesnici su bili učenici od 5. do 8. razreda naše škole i učenici iz nekoliko šabačkih osnovnih škola. Domaćini su nam bili Mihajlo Stanković, stručni vodič rezervata i Dragana Predojević, biološkinja poreklom iz Kikinde.
Milica Tomić: Ustali smo ujutru oko osam. Generalno, svakog dana je bilo veoma rano ustajanje. Otišli smo na doručak u pola devet. Sa doručka bismo otišli pravo u školu. Tamo smo imali banket i upoznavanje. Svaka škola je, uključujući našu, pripremila prezentaciju koju bi prezentovala po desetak-petnaest minuta svim ostalim đacima i nastavnicima. Mnogi kažu da im se naša prezentacija najviše svidela i, zaista, potrudile smo se da prikažemo našu školu na najlepši način. Posle toga, imali smo kratku pauzu i upoznavanje sa ostalom decom. Dosta toga smo naučili, mi o njima i oni o nama. Već tada, svi smo se na neki način sprijateljili. Posle toga, imali smo ručak, pa pauzu koja se kod njih zove sijesta. Traje od 2 popodne do 5 i tada svi odmaraju. Nakon sijeste, imali smo radionicu u vezi sa proporcijama i arhitekturom, tako što smo upoznavali svaki sitan detalj katedrale u Baezi. Merili smo dužinu prozora, visinu same katedrale, upoznati smo bili sa njenom istorijom i fontanom ispred nje, fontanom svete Marije. Na veoma zanimljiv način su nam prikazali sve. Takođe, imali smo radni list da popunimo. Kada se radionica završila, u pola sedam, imali smo pauzu, večeru i većina je, iscrpljena nakon prvog dana, otišla da spava.
Mia Pastor: Ustali smo malo ranije nego inače i krenuli smo na put za Haen. Tamo smo otišli u Muzej mernih instrumenata. Imali smo zadatke da pronađemo i napišemo svrhu pojedinačnih instrumenata. Zatim smo prošli kroz tunel koji nam je bio zanimljiv jer liči na pećinu gde su ljudi pre živeli. Otišli smo onda na vidikovac, gde se video ceo Haen i gde je bilo stvarno prelepo. Posle smo se vratili u Baezu, ručali smo, i imali radionicu o hemiji. Pravili smo termostat i upoznali se sa različitim mernim instrumentima. Zatim smo otišli na večeru i posle se družili sa drugarima i otišli na spavanje.
Milica Tomić: Dan je počeo tako što smo ustali u šest, brzo doručkovali i krenuli u Granadu. Putovali smo oko dva sata i odmah po dolasku obišli jednu od najveličanstvenijih građevina u tom regionu, Alhambru, drevni zamak iz XV veka, sa mešavinama muslimanske i hrišćanske kulture. Obilazak je trajao oko četiri sata. Imali smo kustosa koja nam je na engleskom objašnjavala sve čari i lepote ove građevine. Nakon toga, otišli smo u centar Granade i tamo smo imali malo slobodnog vremena i prošli katedralu, prošetali ulicama. Ulice u Španiji su generalno lepe, podsećaju na Italiju, Veneciju, što je ostavilo jak utisak. Bilo je veoma toplo. Tog dana je bilo čak 30 stepeni.
Kasnije, u pola pet, otišli smo u Naučni park. Sam kompleks je veoma velik, razne izložbe su postavljene tamo, razne eksponate smo imali prilike da vidimo. Prvo smo se prošetali kroz muzej. Zatim smo sišli u park muzeja, gde smo imali priliku da gledamo predstavu sa različitim vrstama ptica. Čuvar nam je iznosio ptice, poput sova, sokolova, orlova, a one su bile toliko pitome da su mu čak sletale na ruku, a nama preletale preko glava što nije tako čest slučaj kao ovde. Bilo je veoma zanimljivo. Kasnije smo se podelili u grupe. Jedna grupa je išla na astronomsku postavku, a mi smo imali kratku turu kroz biološku postavku muzeja. Kada nam je kustos pokazala sve eksponate, imali smo foto takmičenje. Svaka grupa je imala zadatak da uslika što više mernih instrumenata na postavkama muzeja, a najlepše slike su bile odabrane kao slike pobednika. Poslali smo slike nastavnicima i čekali rezultate koji su bili objavljeni tek u petak. Zatim smo obišli astronomsku postavku gde smo imali priliku da vidimo teleskop i da se upoznamo sa njegovim delovima i osobinama. Posle toga smo napravili par slika ispred ovog kompleksa i krenuli u dom. Vratili smo se oko pola devet i otišli na večeru. Nismo bili mnogo umorni iako je dan bio naporan, pa smo ostali da se družimo, igrali smo karte i pričali sa decom.
Mia Pastor: Ustali smo oko osam ujutru i otišli na doručak. Nakon doručka smo svratili malo do prodavnica, a onda otišli do škole. Tu smo imali zanimljivu radionicu kako napisati katalog. Ponovo smo se podelili u grupe. Svaka grupa je dobila jedan zadatak. Neko je radio dizajn, neko lična osećanja, neko upoznavanje. Koristili smo Google Doc. Zatim smo imali kratku pauzu gde smo probali španske specijalitete poput čurosa, i nastavili smo sa radom. Posle ručka smo otišli u Bedu na plantažu maslina. Tamo smo se upoznali sa kulturom maslinovog ulja u samoj Andaluziji i naučili smo kako da prepoznamo kvalitetno maslinovo ulje što će nam veoma značiti u daljem životu. Zatim smo otišli do trga. Imali smo vodiča koji nam je pričao o građevinama, njihovoj istoriji i kulturi. Zatim smo imali slobodno vreme gde smo ponovo išli po prodavnicama i vratili se u Baezu.
Dan peti
Milica Tomić: Petak je svima bio veoma tužan zato što smo tek tada shvatili da je to poslednji dan, kada ćemo poslednji put imati priliku da se družimo sa svim tim osobama. Dan je počeo radno, Otišli smo u školu gde smo završavali katalog o mernim instrumentima. Sa naučnim podacima koji su uneti u njega, katalog je bio svrha ove faze projekta. Završili smo jedno poglavlje kataloga, a kasnije, u Kikindi i drugim mestima radiće se druga poglavlja ovog kataloga. Kasnije smo imali potragu za blagom po celoj Baezi. Tačnije, dobili smo tragove od nastavnika i đaka vodiča, i išli smo po celom mestu da ismo tražili znamenite građevine i zdanja, poput fontane, katedrale, crkve. Išli smo na trg. Čak i po manjim ulicama su bili tragovi. Kada smo našli ta mesta, kao dokaz, trebalo je da se uslikamo tu i to bismo kasnije pokazali nastavnicima. Naravno, onaj ko bi prvi stigao, bio je pobednik. To je bila Mijina grupa, Mućaćosi. Oni su dobili nagradu na dodeli diploma i oproštaju koji je bio kasnije. Svi su dobili po jedan zvaničan sertifikat o učestvovanju i pohađanju radionica i putovanja. Nastavnici su dobili poklone, kao i đaci. Sve je organizovano na lep i svečan način. Posle toga, đaci su imali slobodno vreme do večere. Tih par sati mogli su da spavaju, da se pakuju, da se šetaju Baezom. Kasnije je padala kiša, ali nije dugo trajalo, pa im nije bilo uništeno vreme.
Za to vreme, drugarica i ja smo išle da se testiramo u Bedu. Sve što će se kasnije dešavati zavisilo je od ta dva testa. Bilo je veoma napeto, pogotovo našem nastavniku, jer on ne bi znao šta da radi dalje sa nama ako bi se ispostavilo da je jedna pozitivna. Ne bi imao ko da se vrati sa tom devojčicom i 10 dana bi još ostala u inostranstvu, bez igde ikoga. Testovi su brzo bili gotovi i, na svu sreću, obe smo bile negativne. Svima je laknulo i brzo smo se vratile nazad kako bismo se spakovale i iskorustile još malo slobodnog vremena. Kupile smo suvenire za članove porodice i prijatelje, prošetale se još malo, ali, ubrzo je stigla večera.
Večera je bila nekima tužna, a neki su se smejali. Bilo je tu svega i svačega. Nastavnici nisu bili na večeri. Oni su išli u drugi restoran, tako da smo samo mi đaci večerali u menzi. Onda smo se tek oslobodili i pričali o raznim stvarima. Posle večere, neki su otišli još malo do centra, da provedu tamo poslednje sate, a mi smo se vratili u dom da pišemo izveštaje i kasnije da se družimo sa decom. Sedeli smo u hodniku i igrali karte. Iako je polazak bio u 5 ujutru, mi smo se tek oko 2 vratili u naše sobe, jer nam je toliko bilo lepo i jednostavno, nismo hteli da spavamo nego da vreme iskoristimo na kvalitetan način. Spavali smo kasnije u autobusu pošto smo putovali 4 sata do Madrida.
Svi koji su doputovali u Baezu vratili su se jednim autobusom. Mi smo krenuli ranije nego što je trebalo da bi se lepo oprostili umesto da ga prespavamo. Kada smo stigli na aerodrom, prvo smo se pozdravili sa Mađarima. Oni će nam na neki način i najviše nedostajati, jer smo se s njima baš dosta družili zato što idu u srpsku školu i relativno su nam blizu. Taj rastanak nam je bio baš tužan. Sa Špancima smo se dan pre pozdravili, ali verujemo da će mnogi od njih doći kod nas i da ćemo se opet videti. Drugi najemotivniji rastanak nam je bio sa Hrvatima. U početku se nismo tako puno družili sa njima, jer su bili povučeni, ali, posle su se oslobodili i jako nam je bilo lepo sa njima. Čak smo ih učili ćirilicu, što je prošlo veoma zanimljivo. Oprostili smo se sa njima i poželeli im srećan put i do skorog viđenja, nadamo se. Zatim smo, 7 sati, od 10 ujutru pa sve do 5 popodne sedeli na aerodromu. Iskoristili smo priliku da napišemo sve izveštaje koji još nisu dovršeni, ali biće. Posle smo otišli na čekiranje, ubacili su nam kofere i prošli smo skener. Ušli smo brzo u avion i oko 7.15 smo stigli u Frankfurt. Let je bio predivan zato što smo imali priliku da posmatramo zalazak sunca s prozora aviona. Kada smo stigli u Frankfurt, imali smo samo 2 sata do sledećeg leta i to je bilo veoma naporno, jer smo malo i kasnili, ali smo žurili da nam ne bi promakao let. Let je trajao oko sat i 20 minuta. Stigli smo u Beograd oko 11.15, uzeli stvari, spakovali se i krenuli za Kikindu. U Kikindu smo stigli oko 15 do 2 ujutru. Dočekali su nas naši roditelji koji su svima mnogo nedostajali. Pozdravili smo se sa njima i svako je otišao kući i verujem da smo sve četiri spavale do kasno, jer ukupan put od Baeze do Kikinde je trajao 20 sati što je zaista mnogo.
foto: privatna arhiva
video zapis: Miroslav Grujić, nastavnik geografije
Dvanaest čenika naše škole je sa nastavnikom geografije Miroslavom Grujićem posetilo vršnjake u OŠ „Petar Kočić“ u Ljukovu (izdvojeno odeljenje) kod Inđije. Razlog posete je bio da se naši učenici upoznaju sa načinom realizacije i rezultatima projekta SALL u koji je uključena škola naših domaćina u saradnji sa Centrom za promociju nauke.
Domaćini su nam prezentovali svoju otvorenu laboratoriju Wonder lab i proces gajenja biljaka za čaj, sušenja istih i proizvodnju samog čaja. Naši učenici su videli kako se proizvodi kompost, kako se gaje nana i šipurak, videli sušaru za biljke koja će raditi pomoću solarne energije i brali šipurak. Kako bi radna poseta imala i zabavni karakter, gosti i domaćini su se bolje upoznali uz šoljicu domaćeg čaja i na kraju zajedno u dvorištu uz puno smeha igrali igru Vetar duva.
Prilikom povratka za Kikindu nastavnik Grujić je organizovao posetu lokalitetu Keltsko selo gde su se učenici upoznali sa načinom života i kulturom Kelta koji su u ovim krajevima živeli pre više od 2000 godina.
tekst i foto: Miroslav Grujić, nastavnik geografije
U petak, 24. maja 2019. učenici VII3 odeljenja išli su, zajedno sa svojom razrednom Dragicom Vukšom, vozom do Novog Miloševa i posetili Industrijsko tehnički muzej „Žeravica“.
To je bila jednodnevna ekskurzija koja je koštala 185 dinara po učeniku. Voz iz Kikinde polazi u 10.55, a po povratku iz Miloševa u 16.23. Kako izgleda vozna karta, i šta smo sve videli, možete pogledati na fotografijama i video-zapisima uz ovaj tekst.
Voziti se vozom je poseban doživljaj, pogotovo kada je prvi put u životu. Naročito nam se svidela udobnost vagona, komfor koji pruža i čistoća. Sedi se na velikim i udobnim sedištima, nalik foteljama; nema štruckanja, krivina, semafora, kočenja; može se šetati po vagonu; može se koristiti komotan i čist toalet. Divan je pogled na ravničarski pejzaž, na ravnu liniju horizonta gde se spaja zelena boja žitnih polja sa plavom bojom kišnog neba.
Voz ide brzo, za nešto više od 20 minuta se stiže u Novo Miloševo.
Posetili smo Industrijsko tehnički muzej „Žeravica“ i razgledali impozantan broj eksponata. Ima tu svega – od poljoprivrednih mašina, preko parne mašine, automobila, motocikala, do kućnih aparata i opreme za razne zanatlijske radnje.
U okviru muzeja je i kuća Omera Popova, dede Dušana Popova čiji je život dvostrukog tajnog agenta (engleskog i nemačkog) poslužio piscu Janu Flemingu za kreiranje svog književnog lika tajnog agenta 007 Bonda, Džejmsa Bonda. Saznali smo da je broj 007 bio deo telefonskog broja stana u Beogradu gde je boravio Dušan Popov kada je bio u Jugoslaviji.
Puni utisaka i zadovoljni provedenim danom, vraćamo se kući.
Samo još da napomenemo da smo pešačili od škole do železničke stanice i nazad, pa od miloševačke železničke stanice do muzeja i nazad, po muzeju, po selu u potrazi za hranom – osim marketa, u selu sve radi do 13, pa od 16 časova – sve u svemu, prešli smo oko 12 kilometara.
tekst, video i foto: Dragica Vukša, nastavnica srpskog jezika i književnosti
