Udomljavanje životinja

Učenici III4 Vladan Vujčić i Jovan Ludaić intervjuisali su menadžerku kluba „The best“ Miju Ivanović i menadžerku kluba „Čau-čau“ Minu Milosavljev, takođe učenice III4 naše škole. 

Jovan: Kada je osnovan klub „Čau-čau“? 

Mina: Osnovan je 17. februara 2013. 

Vladan: A klub „The best“? 

Mia: 20. februara 2013. 

Vladan: Šta je nadležnost kluba „The best“? 

Mia: Klub „The best“ pomaže životinjama kojima je potrebno. 

Jovan: Kako si došla na ideju da osnuješ klub „Čau-čau“? 

Mina: U gradu ima mnogo napuštenih životinja i pošto ih volim, odlučila sam da osnujem klub koji se trudi da im nađe dom. 

Vladan: Kako teče postupak udomljavanja? 

Mia: Prvo napravim spisak ljudi koji su željni da udome neku od napuštenih životinja, a kada nađem takvu životinju, zovem ljude sa spiska i pitam ih da li im odgovara. 

Jovan: Da li si se ograničila na pse i mačke ili u obzir dolaze i ostale životinje? 

Mina: Najčešće su to psi i mačke, jer je njih najviše, ali ako se pojave životinje i neke druge vrste, udomljavam ih. 

Vladan: Ima li klub „The best“ Facebook stranicu? 

Mia: Da. 

Jovan: Koliko članova imate u klubu „Čau-čau“? 

Mina: Imamo 17 članova za sada. 

Vladan: Šta rade članovi kluba? 

Mia: Članovi kluba javljaju menadžerima o napuštenim životinjama i pomažu u njihovom udomljavanju... Ako želite da se učlanite u klub „The best“, možete nas potražiti na Facebook adresi Club The best. 

Mina: U klub „Čau-čau“ možete se uključiti pozivom na broj 060 0249911, ili nam poslati poruku preko Facebook stranice, na ime Čau-čau ljubitelji životinja.

Jovan: Koliko životinja ste zbrinuli? 

Mina: 12. 

Mia: Puno.

Moj ljubimac

Kućni ljubimci su neverovatni. Oni nas oraspolože kad smo tužni, zabavljaju nas kad smo sami... Odlični su kada želiš da se opustiš. Takođe uče decu da budu odgovorna.

Ja imam dva kućna ljubimca – mačka, Ćipolina, i vodenu kornjaču, Figara.

Ćipolino, koga mnogi zovu Ćira, druželjubiva je mačka. Ima sedam meseci i svi članovi moje porodice brinu o njemu. Hrane ga i mnogo vole. Pomalo je debeljuckast, jer veoma voli da jede, ponekad i više od pet puta dnevno. Voli i da spava. Kad mjaukne, tačno znam šta želi. Ćipolino je preslatko stvorenje.

Figaro je moja kornjača već osam godina. Kornjače su veoma zanimljive životinje. Kada dođe zima, prestaju sa svojim uobičajenim aktivnostima, tačnije, započinju zimski san.

Figaro živi u akvarijumu u kojem se voda mora menjati svakog dana. Vrsta kojoj Figaro pripada je Kalifornijska crvenouha kornjača.

Ja obožavam svoje kućne ljubimce. Ako ih nemate, trebalo bi da ih nabavite, jer su životinje ljupka stvorenja i siguran sam da biste ih zavoleli.

Filip Bajilo, VIII2

Imam više kućnih ljubimaca: mačku, psa i petnaest ribica, ali mi je omiljeni ljubimac pas po imenu Maza. Ona je najpametniji, najslađi i najveštiji pas kojeg sam ikad imala.

Kada sam je dobila, nazvala sam je Maza, jer je bila veoma slatka, tiha i mirna. Ali, sad nije toliko tiha i mirna. U stvari, veoma je nemirna. Želela sam da joj promenim ime, ali nisam to uradila.

Maza je terijer. Krzno joj je crno poput uglja. Ima braon oči, mali nos, veoma oštre zube i veoma slatke uši. Noge su joj veoma tanke i duge.

Kad sam dobila Mazu pre godinu dana, rep joj je bio odsečen, pa zato sad ima veoma kratak rep. Dobro je hranim, pa nije mršava.

Maza je vrlo blesav pas. Iza moje kuće nalazi se gomila cigala koje ona koristi da se popne na krov! Možete li da zamislite, pas na krovu?!? Ali, ona nije sama na krovu. Sa njom je uvek mačka. Većinu vremena Maza provodi sa njom. Spavaju zajedno, maze se... Sve je sjajno dok se ja ne vratim iz škole, jer tada Maza počinje da napada mačku. I mačka ode. Ne znam zašto je Maza dira. Možda zato što je ljubomorna.

Nekad se ljutim na Mazu, ali je ipak volim. Najslađa stvar u vezi sa Mazom je to da uvek zna kad uradi nešto loše. Tada se dovuče do mene i čeka da je pomazim.

Smiljana Karadžin, VIII2

Kod kuće imam psa i mačku, ali mačku ipak volim više.

Moja mačka se zove Bonita što znači „Lepotica“ na španskom. Mislim da je to pravo ime za nju, zato što je veoma lepa. Ima predivno krzno poput tigra i veoma je pametna. Nikada ranije nisam videla pametniju mačku.

Sa Bonitom se igram kad nemam mnogo domaćih zadataka. Kada me pogleda krupnim, zelenim očima, tačno znam da je gladna. Ali je ne puštam u kuću. Mislim da je životinjama mesto napolju, pa joj iznesem hranu u dvorište i tamo je nahranim.

Kada se vraćam iz škole, Bonita me uvek čeka ispred vrata. Svakog dana je tamo, osim subotom i nedeljom, zato što vikendom ne idemo u školu.

Jedna od mojih najboljih drugarica, Sanja, takođe voli moju mačku. Kada dođe kod mene, uvek se igra sa Bonitom i obe uživaju u igri.

Volim svoju mačku sa svim njenim dobrim i lošim osobinama, a ima ih mnogo, ali, ona je i dalje najpametniji kućni ljubimac kojeg sam ikad imala.

Andrea Tapai, VIII2

broj 3, godina I, decembar 2008.

Moj ljubimac

Dragi ljubitelji životinja, ova rubrika je posvećena vašim kućnim ljubimcima. Pišite nam o njima ili o životinjama koje biste voleli da imate.

Bila je zima. Hladan popodnevni dan me je namamio u šetnju. Na jednom zidu sedela je zgrčena crna maca. Uzela sam je u naručje i tog momenta osetila da sam joj ja jedini spas. Popila je šolju mleka i zaspala u kolicima za moje lutke.

Svakog dana kad polazim u školu mene maca prati do auta.

Kada je moja maca zdrava i vesela, onda i ja imam volju da još više učim.

To je priča o mojoj maci zvanoj Garac.

Tara Ćirić, II1

Moj kućni ljubimac se zove Lara. Rase je žutog labradora. Rođena je jula ove godine. Kao malo kuče bila je najlepša, poput bele loptice. Sada je buckasta i veoma vesela. Ima krupne crne oči. Lara ima dug rep kojim neprestano maše. Šape su joj krupne, kao da je mali meda.

Živi u našem dvorištu, u svom boksu. Redovno je hranim i Lara, baš može mnogo da pojede. Od svog džeparca joj kupujem slatkiše specijalno namenjene za kučiće.Ona ih mnogo voli, a ja sam srećan kada mi Lara u znak zahvalnosti poliže ruku.

Mnogo volim svoju kucu i ponosim se njome kada je izvedem u šetnju.

Jovan Kovačević, V3

Imala sam mnogo kućnih ljubimaca: tri psa, Švrću, Mazu i Lunju, zeca Srećka i kornjaču Gileta. Sada imam samo mačka. Zove se Marko i ima tri godine. Marko je domaća mačka, što znači da i nije baš nešto pametan (žao mi je što to kažem, ali istina je). On je skroz beo sa jednom crnom tufnom na stomaku. Rep mu je crn sa braon prugama. Glava mu je mala i bela, ali ponekad veoma prljava. Ne možemo da ga kupamo, pa ga ne puštamo u kuću. Marko je veoma debeo, kao Garfild, samo što nije narandžast. Merila sam ga juče i ima četiri kilograma. Nešto je čudno s mojim mačkom; neće da pije mleko. Ne znam zašto. Marko samo jede ribu (kada je moj brat i tata upecaju), meso i slaninu. Sada znate zašto je tako debeo. Tako da, ako neko zna nešto što bi moglo da mi pomogne, molim neka mi se obrati. Marko ima i devojku. To je mačka iz našeg komšiluka. Zove se Šaca. Ona je crna, sa tri bele tufne, po jedna na glavi, stomaku i repu. Mi znamo da je Marko voli zato što joj daje hranu. Nedavno se omacila, pa, pošto nismo znali šta da radimo sa svim tim mačićima, poklonili smo ih. Volim Marka i ne bih ga dala ni za šta na svetu.

Milica Bozitovac, VIII2

broj 2, godina I, novembar 2008.