Septembar

POZNATI ROĐENI SEPTEMBRA MESECA: 

Fredi Merkjuri, britanski rok muzičar (5. IX 1946.) 

Elizabeta I, engleska kraljica (7. IX 1533.) 

Ričard I Plantagenet „Lavlje srce“, engleski kralj, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu (8. IX 1157.) 

Antonjin Dvoržak, češki kompozitor (8. IX 1841.) 

Lav Nikolajevič Tolstoj, ruski pisac (9. IX 1828.) 

Duško Trifunović, srpski književnik (13. IX 1933.) 

Agata Kristi, engleska književnica (15. IX 1890.) 

Miloš Crnjanski, srpski pisac (26. IX 1893.)

SVET 

1. IX 1666. Počeo je veliki požar u Londonu u kojem je stradalo 80% ovog grada. 

1939. Nemačka je napala Poljsku i zauzela njen zapadni deo, što je dva dana kasnije prouzrokovalo objavu rata Nemačkoj od strane Engleske i Francuske i početak Drugog svetskog rata. 

3. IX 1189. Ričard I Plantagenet „Lavlje srce“ krunisan je za kralja Engleske. 

1783. Velika Britanija, SAD, Francuska i Španija potpisale su Pariski mir, čime je završen Američki rat za nezavisnost. 

4. IX 1781. Španski naseljenici su osnovali „Grad naše gospe kraljice anđela“, današnji Los Anđeles.

1929. Nemački dirižabl „Grof Cepelin“ je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika. 

9. IX 1956. Elvis Prisli se prvi put pojavio na televiziji u šouu Eda Salivana. 

1968. Prvi put je teniski turnir US Open održan na otvorenom.

1971. Džon Lenon je izdao album „Imagine“. 

11. IX 1962. Britanska pop grupa „Bitlsi“ snimila je prvi singl „Love me do“. 

12. IX 490. p.n.e. Na istočnoj obali Atike kod Maratona Atinjani su pobedili deset puta brojniju vojsku persijskog cara Darija. Vest o pobedi u Atinu je doneo glasnik Filided pretrčavši 40 kilometara, nakon čega je umro od premora. Po tom događaju se u modernom vremenu zove najduža trka u atletici. 

13. IX 1788. Njujork je postao glavni grad SAD-a. 

17. IX 1787. Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali su Ustav, i sada na snazi uz dodate amandmane, najstariji važeći ustav u svetu. 

19. IX 1893. Usvajanjem Izbornog zakona, Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su žene dobile pravo glasa. 

1928. Miki Maus se prvi put pojavio na velikom ekranu. 

20. IX 1859. Patentiran je šporet na struju. 

1954. Prvi put je korišćen programski jezik FORTRAN. 

27. IX 1540. Injasio Lojola osnovao je jezuitski monaški red, koji je imao zadatak da vodi borbu protiv reformacije i svih protivnika katoličke crkve. 

1940. Potpisan je Trojni pakt o vojnom savezu između Nemačke, Italije i Japana, što je bila maska za prikrivanje osvajačkih ciljeva i pripremanje agresije. 

28. IX 1994. U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, više od 900 ljudi poginulo je kad je u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale potonuo feribot „Estonija“. 

30. IX 1846. Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba. 

1955. U automobilskoj nesreći je u 24. godini poginuo američki glumac Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata, čiji je tragičan kraj doprineo da preraste u svojevrstan mit.

SRBIJA 

1. IX 1963. Otvoren je stadion Crvene Zvezde 

3. IX 1884. Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd - Niš, prvoj u Srbiji. 

7. IX 1964. Postavljen je kamen temeljac na gradilištu HE „Đerdap“. 

8. IX 1331. Dušan Stefan Nemanjić je krunisan za kralja srpskih i pomorskih zemalja. 

1731. U Novom Sadu je otvorena latinsko-slovenska škola, koja je imala rang niže realne gimnazije. 

11. IX 1921. Osnovan je Jugoslovenski atletski savez. 

14. IX 1219. Proglašena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, koju je kod vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemanjić, potom prvi srpski arhiepiskop sa sedištem u manastiru Žiča. 

23. IX 1893. U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji. 

24. IX 1863. U Beogradu je osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. 

1868. U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području Srbije. 28. IX 1990. U Skupštini Srbije usvojen nov Ustav, uveden višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo postale teritorijalne autonomije.

OBIČAJI 

21. IX UN ovaj dan obeležavaju kao Dan mira. Ustanovljen je 1981., a službeno je uveden 2002. godine. 22. IX Danas je Dan bez automobila. Prvi put je ovaj Dan obeležen 1999. godine.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Jun

POZNATI ROĐENI JUNA MESECA: 

Merilin Monro, američka filmska glumica (1. VI 1926.) 

Paja Jovanović, srpski slikar (4. VI 1859.) 

Federiko Garsija Lorka, španski pesnik (5. VI 1898.) 

Aleksandar Sergejevič Puškin, ruski pisac (6. VI 1799.) 

Petar Veliki, ruski car (9. VI 1672.) 

Žak Kusto, francuski istraživač (11. VI 1910.) 

Ernesto Če Gevara, revolucionar (14. VI 1928.) 

Đakomo Pučini, italijanski kompozitor (22. VI 1858.) 

Peter Paul Rubens, flamanski slikar (28. VI 1577.) 

Petar Kočić, srpski pisac (29. VI 1877.) 

Vasko Popa, srpski pisac (29. VI 1922.)

SVET 

1. VI 1880. U SAD instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi „Jejl banke“ u Nju Hejvenu. 

2. VI 1953. Britanska kraljica Elizabet II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu i to je bila prva takva ceremonija u istoriji koju je prenosila televizija. 

4. VI 1783. Francuski pronalazači, braća Etjen i Žozef Mongolfje, prvi put javno demonstrirali letenje balonom punjenim zagrejanim vazduhom. 

6. VI 1683. U Oksfordu, u Engleskoj otvoren je prvi javni muzej u svetu „Ešmolien“. 

1949. Objavljena je knjiga Džordža Orvela „1984“, vizija sveta kojim vlada Veliki Brat. 

1929. Ponovo uspostavljena Papska država u Rimu. 

8. VI 632. U Medini umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama. 

1928. Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao penicilin. 

10. VI 1610. Prvi holandski doseljenici iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka. 

11. VI 1509. Engleski kralj Henri VIII venčao se prvom od šest žena Katarinom Aragonskom. 

12. VI 1667. Žan Batist Deni, lekar Luja XIV, izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi petnaestogodišnjem dečaku koristeći krv ovce. 

14. VI 1777. Kongres SAD prihvatio zastavu „zvezda i pruga“ kao zvanično državno znamenje. 

15. VI 1215. Engleski kralj Džon prihvatio, pod pritiskom plemstva, dokument Magna Carta Libertatum, temelj engleskog državnog uređenja, jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije. 

1919. Engleski piloti Artur Braun i Džon Olkok okončali prvi direktan let preko Atlantika. 

1920. Italijanski inženjer, jedan od osnivača bežične telegrafije Đulielmo Markoni, emitovao u Engleskoj prvi muzički radio-prenos, muzičku numeru australijske operske pevačice Neli Melba. 

19. VI 1846. Prva bejzbol utakmica sa uspostavljenim pravilima odigrana je u Nju Džersiju. 

1885. U Njujork je stigla Statua slobode, poklon Francuske. 

21. VI 1948. Producentska kuća Kolumbija Rekords proizvela je prvu uspešnu longplej ploču od vinil plastike. 

24. VI 1497. Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije. 

25. VI 1867. Amerikanac Lisjen Smit iz Ohaja patentirao je bodljikavu žicu. 

26. VI 1906. U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska Gran pri trka. 

27. VI 1693. Džon Danton izdao je u Londonu prvi ženski časopis „Lejdis Merkuri“. 

30. VI 1997. Kina je zvanično preuzela kontrolu nad Hong Kongom nakon 156 godina britanske kolonijalne uprave. 

1999. Škotska je posle skoro 300 godina ponovo dobila svoj parlament.

SRBIJA 

1. VI 1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu, monahu Savi, da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, Hilandar. 

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao u korist sina Milana i napustio Srbiju 

2. VI 1892. Srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu. 

5. VI 1941. Eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. 

12. VI 1999. Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor), na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. 

20. VI 1459. Turci su zauzeli utvrđeni grad Smederevo, poslednje uporište srpske srednjovekovne države, čime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanlijskog carstva. 

21. VI 1881. Knez Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. 

25. VI 1925. U Užice je stigao prvi voz, popularno nazvan „ćira“. 

28. VI 1389. U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku i obezbedili dalji prodor na Balkan. 

1914. Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubio je u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata. 

1948. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). 

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Maj

POZNATI ROĐENI MAJA MESECA:

Marija Terezija, austrijska carica, češka i mađarska kraljica (13. V 1717.)
Platon, helenski filozof (21. V 427. p.n.e.)
Petar Iljič Čajkovski, ruski kompozitor (7. V 1840.)
Josip Broz Tito, bivši predsednik SFRJ (7. V 1892.)
Anri Dinan, osnivač Crvenog krsta (8. V 1828.)
Salvador Dali, španski slikar (11. V 1904.)
Desanka Maksimović, srpska pesnikinja (16. V 1898.)
Milutin Milanković, srpski matematičar, astronom i geofizičar (28. V 1879.)

SVET

1. V 1886. U Čikagu je 40.000 radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli „tri osmice" - po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. ovaj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894.
2. V 1945. Sovjetske trupe osvojile su Berlin u Drugom svetskom ratu.
7. V 1663. U Londonu je otvoreno prvo pozorište pod pokroviteljstvom kralja Čarlsa II.
1915. Nemačka podmornica „U-20" torpedima je potopila britanski putnički brod „Lusitaniju", što je doprinelo odluci SAD da uđu u Prvi svetski rat. Poginulo je 1198 putnika i članova posade, među kojima i veliki broj Amerikanaca.
9. V 1945. Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu
1899. Patentirana je mašina za košenje trave.
11. V 330. Rimski car Konstantin I Veliki proglasio je grčki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj (Carigrad) osvojili su Turci 1453. i kao Istanbul bio je prestonica Otomanskog carstva do 1923.
2000. Indija je dočekala svog milijarditog stanovnika - u državnoj bolnici Safdarjang u Nju Delhiju rođena je devojčica.
13. V 1888. U Brazilu je ukinuto ropstvo (među poslednjima u svetu).
15. V 1767. Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.
1940. U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.
16. V 1881. U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.
17. V 1620. Prvi ringišpil viđen je na vašaru u gradu Philippapolis, u Turskoj.
1989. Van Gogov „Portret dr Gašea“ prodat je na aukciji slika za 825 miliona dolara.
1993. Otkriven je novi Intelov Pentijum procesor.
21. V 1819. U Njujorku je predstavljen prvi bicikl.
1908. U Čikagu je premijerno prikazan prvi horor film – „Doktor Džekil i mister Hajd“.
23. V 1934. U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašeni razbojnički par.
31. V 1859. Počeo da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu, „Big Ben“.
1931. U Bahreinu nađena nafta, prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.
1938. Prvi put prikazan film na televiziji. Film „Povratak Skarlet Pimpernel“ prikazala američka televizijska kuća NBC.

SRBIJA

1. V 1778. U Somboru je otvorena prva srpska učiteljska škola.
1866. U Srbiji su puštene u promet prve poštanke marke. Istog dana 1874. prve poštanske marke puštene su u promet u Crnoj Gori.
4. V 1980. Umro je predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, vođa jugoslovenskih partizana u Drugom svetskom ratu i lider Komunističke partije Jugoslavije.
16. V 1972. Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem „Đerdap“ na Dunavu.
17. V 1395. Poginuo Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama.
20. V 1349 Donet je Dušanov zakonik kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.
1985. Film „Otac na službenom putu“ jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je „Zlatnu palmu“ na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
25. V 1840. U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
28. V 1834. U Kneževini Srbiji uveden srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom.
29. V 1903. U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.
1868. U Topčideru, u Beogradu ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

April

POZNATI ROĐENI APRILA MESECA: 

Hans Kristijan Andersen, danski pisac (2. IV 1805.) 

Josif Pančić, naučnik i botaničar (5. IV 1814.) 

Leonardo da Vinči, italijanski vajar, arhitekta i slikar (15. IV 1452.) 

Vilijam Šekspir, engleski dramski pisac (23. IV 1564.)

SVET 

1. IV 1778. Oliver Polok, biznismen iz Nju Orleansa, kreira znak za dolar ($). 

2. IV 1792. Dolar je ozakonjen kao novčana jedinica SAD. 

4. IV 1968. Ubijen je Martin Luter King, vođa pokreta protiv rasnog ugnjetavanja i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964. 

5. IV 1896. Na olimpijskom stadionu u Atini otvorene su prve Olimpijske igre moderne epohe. 

6. IV 1667. Dubrovnik je pogodio katastrofalan zemljotres u kojem je poginulo više hiljada građana.

7. IV 1906. Dogodila se erupcija vulkana Vezuv, u Italiji. 

8. IV 1513. Španski istraživač Huan Ponse de Leon otkrio je Floridu i proglasio je posedom Španije. 

1971. U Londonu je održan Prvi svetski kongres Roma na kojem je verifikovan naziv pripadnika tog naroda - Romi. Odlukom UN 8. april proglašen je za Svetski dan Roma. 

9. IV 1865. Završen je četvorogodišnji građanski rat u SAD nakon što se general konfederalnih snaga Robert Li predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu. U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi. 

12. IV 1204. Krstaši su zauzeli Konstantinopolj (Carigrad), pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. 

1961. Jurij Aleksejevič Gagarin, sovjetski kosmonaut, postaje prvi čovek koji je Zemlju obleteo u kosmičkom brodu - satelitu Vostok 1. 

13. IV 1898. Marija Kiri Sklodovska otkrila je novi element koji je dobio naziv radij. 

15. IV 1912. Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je „Titanik“, najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. 

1923. – Insulin je počeo je da se koristi u lečenju dijabetesa. 

18. IV 1955. Umro je nemački naučnik Albert Ajnštajn 

19. IV 1951. U Londonu je održano prvo takmičenje za mis sveta. Pobedila je mis Švedske. 

20. IV 1841. U filadelfijskom listu „Grahams magazin“ objavljena je pripovetka Edgara Alana Poa „Ubistva u ulici Morg“ koja se smatra prvom detektivskom pričom.

21. IV 753. p.n.e. Romul je, prema istoričaru Marku Terentiju Varonu, osnovao Rim. 

1856. Australija je prva u svetu uvela osmočasovni radni dan. 

22. IV 1838. Britanski brod „Sirijus“ prvi je prešao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. 

25. IV 1792. Pogubljenjem drumskog razbojnika Žaka Peletjea na trgu de Grev u Parizu, u Francuskoj je prvi put upotrebljena giljotina. 

28. IV 2001. Prvi turista u svemiru, američki biznismen Denis Tito, platio je 20 miliona dolara za svoje putovanje na Međunarodnu svemirsku stanicu, na koje je otišao sa ruskom posadom. 

30. IV 313. Rimski car Konstantin I Veliki priznao je – Milanskim ediktom - slobodu ispovedanja hrišćanstva u Rimskom carstvu.

SRBIJA 

1. IV 1999. U vazdušnim napadima NATO-a na SRJ srušen je Varadinski most na Dunavu, u Novom Sadu.

3. IV 1999. Avioni NATO-a bombardovali su centar Beograda. U Novom Sadu je srušen drugi most na Dunavu. 

4. IV 1865. Umro je srpski kompozitor, pijanista i horovođa, Kornelije Stanković. 

5. IV 1887. Kralj Milan Obrenović naimenovao je prvih 16 članova Srpske kraljevske akademije. 

11. IV 1948. Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save - Novi Beograd. 

16. IV 1346. Srpski kralj Dušan Stefan Nemanjić krunisan je za cara u Skoplju. Istovremeno je proglašena srpska patrijaršija sa prvim srpskim patrijarhom Joanikijem. 

19. IV 1867. Turski izaslanik predao je na Kalemegdanu knezu Mihailu Obrenoviću ključeve Beograda i drugih srpskih gradova iz kojih se povukla turska posada. 

23. IV 1999. Pogođena je zgrada državne televizije. Poginulo je 16, a ranjeno 18 radnika. Uništeno je i više repetitora RTS u Srbiji. 

24. IV 1815. U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo je Drugi srpski ustanak protiv turske vlasti. 

26. IV 1999. Srušen i poslednji most u Novom Sadu - Žeželjev most. 

27. IV 1830. Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje - fenjere sa svećama. 

1992. Nakon raspada SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore. 

29. IV 1892. U Beogradu je osnovana Srpska književna zadruga. 

1999. U vazdušnim udarima NATO-a na SRJ srušen je telekomunikacioni toranj na Avali.

OBIČAJI 

22. IV Dan planete Zemlje. Obeležavanje Dana planete Zemlje započelo je 1970. godine na predlog tadašnjeg senatora SAD Gejlorda Nelsona.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Mart

POZNATI ROĐENI MARTA MESECA: 

Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor (4. III 1678.) 

Mikelanđelo Buonaroti, italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac (6. III 1475.) 

Amerigo Vespuči, italijanski moreplovac (9. III 1454.) 

Albert Ajnštajn, nemački naučnik (14. III 1879.) 

Miroslav Antić, srpski pesnik i novinar (14. III 1932.) 

Branko Radičević, srpski pisac (15. III 1824.) 

Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor (21. III 1685.) 

Vinsent van Gog, holandski slikar (30. III 1853.)

SVET 

1. III 1966. Na Veneru se spustila sovjetska „Venera III“, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu. 

2. III 1949. Postavljeno je prvo automatsko ulično osvetljenje, Nju Milford. 

1951. Odigrana je prva NBA utakmica u Bostonu.

1983. Phillips i Sony predstavili su tehnologiju snimanja na kompakt disk. 

7. III 1876. Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Bel i njegov saradnik Votson . 

8. III 1965. Otpočelo je masovno uključenje kopnenih trupa SAD u vijetnamsku ratnu avanturu 

1831. Kralj Luj Filip osnovao je francusku Legiju stranaca, sa sedištem u Alžiru. 

12. III 1913. Kanbera je postala prestonica Australije. 

1945. Jevrejska devojčica Ana Frank ubijena je u 15. godini života u nemačkom nacističkom logoru Bergen-Belzen. Njen dnevnik postao je simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu. 

13. III 1781. Engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel otkrio je Uran, sedmu planetu Sunčevog sistema 

1895. U Njujorku je izgorela laboratorija srpskog pronalazača Nikole Tesle i tako je nestala ogromna naučna baština koju je on godinama stvarao.

15. III 44. p. n. e. Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu. Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. 

18. III 1965. Tokom leta vasionskog broda "Vashod 2" sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz letelice i postao prvi čovek koji je „prošetao" svemirom. 

22. III 1895. Pioniri filma, braća Limijer demonstrirali su u Parizu prvi put pokretne slike, upotrebivši celuloidnu traku. 

24. III 1882. Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu kasnije poznata kao „Kohov bacil“. 

26. III 1953. Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio je pronalazak vakcine protiv dečije paralize. 

28. III 1776. U Moskvi je osnovan Boljšoj teatar - veliki teatar opere i baleta. 

29. III 1974. Američka vasionska letelica Mariner 10 je u prolasku napravila prve bliske fotografije planete Merkur. 

1981. Održan je prvi londonski maraton. 

31. III 1889. Otvorena je Ajfelova kula, tada najviša građevina u svetu. Kulu sagrađenu povodom Svetske izložbe konstruisao je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel. 

SRBIJA 

6. III 1882. Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem. 

11. III 2006. Umro je Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. 

12. III 1868. S pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana. Od tada je u Srbiji svako mogao da „piše kao što govori“. 

2003. U atentatu ispred zgrade Vlade Srbije snajperskim hicem ubijen je srpski premijer dr Zoran Đinđić. 

15. III 1883. Beograd je dobio prvu „telefonsku štaciju“. 

24. III 1999. U 20 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom „Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara. 

25. III 1941. Kraljevina Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. 

27. III 1941. U Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. 

28. III 1811. Umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dimitrije Obradović, poznat po monaškom imenu Dositej, prvi ministar (popečatelj) prosvete u obnovljenoj srpskoj državi. 

OBIČAJI 

8. III Danas je međunarodni Dan žena. Praznik je ustanovljen u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji je održana 1914. 

22. III Danas je dan Svetih 40 velikomučenika u Sevastiji, poznat kao Mladenci. Taj dan Srpska pravoslavna crkva praznuje u spomen na 40 rimskih vojnika - mladenaca koji su položili život 

za Isusa Hrista. Taj praznik, kod Srba, postao je neka vrsta slave mladih bračnih parova. 

28. III Danas je svetski Dan baka, praznik ustanovljen 1987. u Francuskoj.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Februar

POZNATI ROĐENI FEBRUARA MESECA: 

Mira Alečković, srpska književnica (2. II 1924.) 

Jovan Dučić, srpski pesnik (5. II 1871.) 

Bob Marli, rege muzičar (6. II 1945.) 

Čarls Dikens, engleski pisac (7. II 1812.) 

Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana (8. II 1828.) 

Tomas Alva Edison, američki pronalazač (11. II 1847). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar 

Čarls Darvin, engleski prirodnjak (12. II 1809). U svojim delima je razvio originalne poglede o promenljivosti vrsta, shvatanje po kome je živi svet postao i razvijao se u prirodi putem prirodnog odabiranja u borbi za opstanak i prilagođavanjem uslovima sredine 

Galileo Galilej, italijanski astronom, matematičar i fizičar (15. II 1564). Formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže, kretanja po kosoj ravni, kao i kosog hica, uveo je pojam ubrzanja, konstruisao astronomski durbin,... 

Frederik Šopen, poljski kompozitor (22. II 1810.) 

Vilhelm Grim, jedan od dvojice braće Grim, pisaca bajki (24. II 1786) 

Viktor Igo, francuski književnik, rodonačelnik francuskog romantizma (26. II 1802.) 

Konstantin I (Konstantin Veliki), rimski imperator (27. II 208). Počeo je hristijanizaciju Rimskog carstva. Godine 312. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog Carstva

SVET 

4. II 1789. Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od 1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za šefa države. 

5. II 1973. Prvi put je izašao crtani strip "Hogar Strašni". 

7. II 1964. Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD. 

10. II 1996. IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovim. 

20. II 1962. Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom,SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod "Merkjuri-Atlas 6", kojim je prvi američki astronaut Džon Glen tri puta obleteo oko zemlje. Let je trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde. 

22. II 1512. Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Prema latinskoj verziji njegovog imena nemački kartograf Martin Valdžemiler nazvao je Novi svet Amerika, premda je novi kontinet 1492. otkrio Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju. 

23. II 1938. U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazište nafte

SRBIJA 

1. II 1748. Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada. 

6. II 1864. Umro je Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske culture, sakupljač narodnih umotvorina i reformator srpskog jezika i pravopisa . 

13. II 1200. U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića. 

15. II 1832. U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. 

28. II 1939. Izašao je prvi broj „Politikinog Zabavnika“

OBIČAJI 

14. II 269. Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih 

29. II Ovaj datum nalazi se u kalendaru svake četvrte godine, samo u prestupnim godinama.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Januar

POZNATI ROĐENI JANUARA MESECA:

Ciceron, rimski pisac i govornik (3. I 106. p.n.e.)

Stevan St. Mokranjac, srpski kompozitor (9. I 1856.)

Martin Luter King, borac za građanska prava (15. I 1929.)

Artur Klark, engleski pisac (16. I 1917.)

Edgar Alan Po, američki pisac (19. I 1809.)

Plasido Domingo, španski operski pevač (21. I 1941.)

Mocart, austrijski kompozitor (27. I 1756.)

Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije (31. I 1841.)

SVET

1. I 45.p.n.e. - Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar

3. I 1924. - Egiptolog Hauard Karter je otkrio u Dolini kraljeva, blizu Luksora, u Egiptu, sarkofag egipatskog faraona Tutankamona

8. I 1679. - Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.

10. I 1863. - U Londonu otvorena prva linija podzemne železnice u svetu

11. I 1569. - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali Svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija.

15. I 1559. - Elizabeta Tjudor, ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Engleske

18. I 1778. - Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča.

20. I 1945. - Frenklin Delano Ruzvelt inaugurisan je četvrti put za predsednika SAD, jedini u istoriji SAD koji je četiri puta biran za predsednika.
22. I 1901. - Umrla je britanska kraljica Viktorija. Tokom njene dugogodišnje vladavine od 1837, koja je obeležila epohu ("viktorijansko doba"), imperija Velike Britanije bila je na vrhuncu privredne i političke moći

24. I 1556. - U snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850.000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čovečanstva

26. I 1788. - Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu robijaša, uplovili su u zaliv Botani Bej (Sidnej) u Australiji gde su osnovali koloniju.

27. I 1926. - Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je prvi put javno demonstrirao televiziju.
28. I 1878. - U Nju Hevnu u SAD puštena je u rad prva telefonska centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.

SRBIJA

4. I 1494. - Štamparija u Cetinju štampala prvu knjigu na srpskom jeziku, "Oktoih prvoglasnik" Đurđa Crnojevića i štampara Makarija.

6. I 1322. - U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina

14. I 1826. - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini i ubrzo po osnivanju počelo je da izdaje "Letopis Matice srpske", najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad.

25. I 1904. - U Beogradu je počeo izlaziti dnevni list „Politika", čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar

27. I 1236. - Umro je sveti Sava, prvi arhiepiskop srpske crkve

OBIČAJI

7. I - Danas je Božić, za hrišćane koji se pridržavaju Julijanskog kalendara, a to su srpska pravoslavna crkva, ruska crkva, kao i gruzijska, vaseljenska, jerusalimska, antiohijska i aleksandrijska patrijaršija. Božić je dan kada hrišćani obeležavaju rođenje Spasitelja - sina Božjeg Isusa Hrista. Taj datum se prvi put pominje kao praznik 336. u jednom rimskom kalendaru. Do 16. veka svi hrišćani su Božić slavili istog dana, nakon 1582. i prihvatanja Gregorijanskog kalendara od strane Vatikana, pojavljuju se razlike. Prvih vekova i pravoslavne i protestantske zemlje su se držale starog kalendara, što se kasnije postupno menjalo. Na Božić, pravoslavni Srbi se pozdravljaju rečima ''Hristos se rodi'', na šta se odgovara ''Vaistinu se rodi''.

19. I - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Bogojavljenje -veliki hrišćanski praznik u spomen na dan kad je Jovan Krstitelj na reci Jordan krstio Isusa Hrista.

20. I - Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog Jovana. Sveti Jovan Krstitelj je predskazao dolazak Hristov i krstio Isusa Hrista u reci Jordanu.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

Decembar

POZNATI ROĐENI DECEMBRA MESECA:

Jovan Jovanović Zmaj, srpski pesnik (6. XII 1833.)
Uroš Predić, srpski slikar, član SANU (7. XII 1857.)
Meri Stjuart, škotska kraljica (8. XII 1542.)
Jakov Ignjatović, srpski pisac (8. XII 1824.)
Džim Morison, američki muzičar (8. XII 1943.)
Nostradamus, francuski astrolog i prorok (14. XII 1503.)
Ludvig Van Betoven, nemački kompozitor (16. XII 1770.)
Đakomo Pučini, italijanski kompozitor (22. XII 1858.)
Isak Njutn, engleski matematičar, fizičar i astronom (25. XII 1642.)

SVET

2. XII 1804. Papa Pije VII u Parizu krunisao Napoleona Bonapartu za cara Francuske

5. XII 1934. žene u Turskoj dobile pravo glasa

6. XII 1507. nemački kartograf Martin Valdzemiler objavio prvu geografsku kartu novog kontinenta, kojem je dao naziv Amerika, po imenu Ameriga Vespučija

6. XII 1768. objavljeno prvo izdanje „Enciklopedije Britanike“

7. XII 1941. japanski avioni napali američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova (povod da SAD uđu u II sv. rat)

8. XII 1980. u Njujorku ubijen bivši član Bitlsa, Džon Lenon

10. XII 1902. završena izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil

10. XII 1948. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Taj datum se obeležava kao Dan ljudskih prava.

11. XII 1946. Generalna skupština UN osnovala UNICEF – Međunarodni fond UN za pomoć deci

13. XII 1642. holandski moreplovac Abel Tasman otkrio Novi Zeland

14. XII 1911. norveški istraživač Ruald Amundsen prvi stigao na Južni pol

15. XII 1964. Kanadski parlament zvanično usvojio javorov list kao simbol na službenoj zastavi Kanade

17. XII 1903. braća Vilbur i Orvil Rajt izvela prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva

17. XII 1989. emitovana prva epizoda crtane serije „Simpsonovi“

18. XII 1865. ukinuto ropstvo u SAD

21. XII 1937. u Holivudu održana premijera Diznijevog filma „Snežana i sedam patuljaka“

22. XII 1882. Tomas Edison izumeo električne sijalice na žici kao ukras za jelku

23. XII 1986. američki avion 'Vojadžer' prvi put obleteo celu zemaljsku kuglu bez dopunjavanja goriva.

25. XII 1741. švedski fizičar Anders Celzijus objavio skalu od 100 stepeni za merenje temperature.

26. XII 1898. Pjer i Marija Kiri otkrili prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum

28. XII 1895. u pariskom restoranu "Gran kafe" braća Limijer organizovali prvu filmsku projekciju.

30. XII 1922. zvanično osnovan SSSR

31. XII 1991. Sovjetski Savez prestao da postoji

SRBIJA

1. XII 1918. u Beogradu proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s princem Aleksandrom I Karađorđevićem kao regentom i Beogradom kao prestonicom

4. XII 1371. umro car Stefan Uroš V, poslednji vladar iz dinastije Nemanjića

12. XII 1873. uveden dinar kao novčana jedinica

20. XII 1355. umro srpski car Stefan Uroš IV Dušan

27. XII 1882. ukazom kralja Milana Obrenovića uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i SAD

28. XII 1959. u Vinči kod Beograda pušten u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji

29. XII 1835. umro Filip Višnjić, slepi guslar – pesnik

OBIČAJI

19. XII Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu. Ovaj praznik u narodu se najčešće naziva Nikoljdan. Posvećen je obeležavanju uspomene na dan smrti Čudotvorca koji je umro 19.decembra 343. Kod pravoslavnih Srba Sveti Nikola je najčešća krsna slava.

25. XII Hrišćani koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara, danas slave Božić

31. XII Večeras ogromna većina čovečanstva dočekuje Novu godinu.

Prema antičkim piscima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine radjanja Sunca, a gašenje i paljenje svetla u ponoć podseća na običaj starih Egipćana da u pola noći najave dolazak svetlosti.
Stari Persijanci su je proslavljali darujući jedni drugima jaja, a Rimljani skupocene poklone. Kao početak Nove godine 1. januar počeo je da se proslavlja u vreme vladavine rimskog državnika Julija Cezara, a kasnije su to prihvatili i hrišćani.

Neki narodi, naročito u Aziji i Africi, Novu godinu ne dočekuju na dan prihvaćen u najvećem delu sveta.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije

broj 3, godina I, decembar 2008.