Srbija u ritmu Evrope 2022.

Milana Rajkov, učenica VII2 odeljenja naše škole, sa svojim drugaricama Enom Gogić, Enom Šošić i Mimom Menda, predstavila je Kikindu na najvećem muzičko-scenskom takmičenju za decu u zemlji „Srbija u ritmu Evrope”. 

Na ovom takmičenju, stručni žiri je Kikinđankama dodelio najviše bodova, a ukupan plasman nakon sms glasova publike je visoko 6. mesto.

Čestitamo devojčicama na sjajnom predstavljanju Kikinde i velikom uspehu!

zvanični YouTube kanal: Srbija u ritmu Evrope

Kad muzika privuče

Na nedavno održanoj Noći muzeja posebnu pažnju publike privukli su bendovi osnovaca i srednjoškolaca. Na bini su se odlično snašle Iva Plemić iz VII1 i Milica Ladik iz VIII3, pa smo odlučile da popričamo sa njima.

Koliko dugo svirate gitaru?
Iva: Gitaru sviram već šest godina. Završila sam i Muzičku školu ove godine.
Milica: Sviram malo više od godinu dana.

Zašto ste izabrale baš ovaj instrument?
Milica: Najviše me je privlačio od svih ostalih instrumenta.
Iva: U početku sam htela da sviram bubnjeve, ali to nije bilo u Muzičkoj školi, pa sam izabrala drugi instrument koji se najviše koristi u rok muzici. Kasnije sam hrela da pređem na električnu gitaru, ali sam prešla u ritam sekciji na bas gitaru.

Recite nam nešto više o bendu. Kako se zove? Koliko ima članova?
Iva: Bend se zove Dogma i ima pet članova, zajedno sa mnom. To su Mateja, Mate, Mario, Anđela i ja. Imamo od 11 do 15 godina.
Milica: First Level je ime benda. Ima pet članova, ali ne poznajemo se još dobro.

Kada i kako ste odlučile da oformite bend?
Iva: Bend su oformila moja tri prijatelja iz benda i pozvali su me zato što im je bio potreban basista. A, i ja sam oduvek htela da budem u bendu.
Milica:  Oformljen nam je bend u Studiju Maus, aprila ove godine. Htela sam da podelim ukus muzike sa ostalima.

Koju muziku svirate?
Iva: Rok, eks-Ju, uglavnom obrade, dok ne pređemo na autorsku muziku. Za sada samo pričamo o tome, ali plan nam je da izbacimo album, gde bih ja pisala tekstove...
Milica: Većinom sviramo rok, pank,...

Da li imate uzore?
Milica: Nemamo.
Iva: Divlje jagode, Kerber, Ju grupa i neke starije grupe su nam uzori.

Kojim danima imate probe i gde?
Milica: Probe imamo svake nedelje u Studiju Maus.
Iva: Zavisi od toga kada nam je nastup, ali, probe uglavnom imamo nedeljom, jednom nedeljno, u Studiju Maus, a ako su nam potrebne dodatne probe, onda su tu braća Komarek, Mario i Mate koji imaju studio kod kuće, pa kod njih nekad idemo.

Gde ste  sve  nastupali?
Iva: U Grmeču, u Subotici i na festivalu Noć muzeja.
Milica: Nastupali smo u Muzeju. Reakcije su bile pozitivne.

Koji vam je najdraži nastup?
Iva: Noć muzeja.
Milica: Trenutno nemam najdraži.

Kakvi su dalji planovi vašeg benda?
Iva: Sada se fokusiramo najviše na nastup ovog petka, 24. juna, povodom završetka školske godine, u Kulturnom centru, od 20 sati. Posle toga, imamo nastup 16. jula na Suvača demo festu. Fokusiramo se na to da budemo aktuelni, da ne dosadimo publici, da ih stalno iznenađujemo.
Milica: Dalji planovi su nam da počnemo autorske pesme i odlučimo finalni žanr muzike.

Koja bi bila vaša poruka onima koji bi želeli da sviraju neki instrument, ali još uvek nisu sigurni koji da izaberu? Zašto bi trebalo da izaberu gitaru?
Milica: Moja poruka bi bila da testiraju instrumente, odluče se koji im se najviše sviđa, i onda polako da ga uče :)
Iva: Mene konkretno je privukla muzika. Mislim da nije bitno od kog instrumenta se kreće dok god imamo to nešto što nas privlači muzici. Na primer, ako u kolima sedimo i udaramo ritam dok slušamo muziku, dok putujemo ili se, jednostavno, opuštamo uz nju. Ja sam krenula od gitare, a planiram još instrumenata da naučim, da bi moje muzičko znanje bilo opširnije.

Šta volite da radite u slobodno vreme?
Milica: Da sviram gitaru, ili da crtam.
Iva: Ja volim da čitam mange i da učim strane jezike.

Imate li neku poruku za kraj?
Iva: Napredujmo!

Hvala vam na izdvojenom vremenu. Želimo vam još mnogo uspešnih nastupa. 
Iva i Milica, uglas: Hvala!

Marina Veljin, Vanja Badrljički i Anja Makivić, VI1

video: Studia Maus

video: Studio Maus

Razgovor sa gitaristom

Igor Maletin je učenik 8. razreda naše škole koji nas oduševi svaki put kada zasvira gitaru.

Koliko dugo sviraš gitaru?
Nekih 10 godina.

Zašto si se opredelio baš za gitaru, a ne za neki drugi instrument?
Gitara mi je nekako najviše ležala od svih instrumenata.

Da li se još neko u tvojoj porodici bavi muzikom?
Moj tata se isključivo bavi muzikom, pa sam i ja pošao njegovim stopama.

Koja ti je omiljena kompozicija ili kompozitor?
Johan Sebastijan Bah i njegova Fuga.

Podseti nas gde si sve nastupao.
Više puta sam nastupao na Fantastu i na različitim festivalima.

Kada se spremaš za neki nastup, koliko vremena izdvojiš dnevno za sviranje gitare?
Zavisi, nekad pola sata, nekad sat vremena.

Koji ti je omiljeni festival?
Ne bih mogao nijedan da izdvojim.

Da li je na nekom od festivala tvoje sviranje gitare nagrađeno?
Jeste, diplomama.

A, koji ti je najveći uspeh?
Prošle godine sam na Fantastu osvojio prvu nagradu.

Koliko ti je teško da uskladiš školske obaveze sa obavezama u Muzičkoj?
Nije teško. Uvek treba da se nađe vreme za sve.

Koji nastavnik iz Muzičke škole će ti ostati u sećanju i zašto?
Nastavnik gitare Luka Vujović. Pored njega sam prvi put išao na Fantast i osvojio prvu nagradu.

Da li nameravaš da nastaviš da sviraš gitaru?
Naravno.

Šta voliš da radiš u slobodno vreme?
Da se bavim sportom. Dižem tegove.

Zašto bi neko ko ne zna za koji instrument da se opredeli trebalo da izabere baš gitaru?
Gitara je jedan lep instrument, sa divnom melodijom, veoma je jednostavna da se nauči. Ima jako lepih kompozicija za gitaru.

Interaktivan čas muzičkog

U OŠ „Feješ Klara“ je 22. oktobra održan interaktivan čas muzičke kulture koji je organizovao Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara iz Sente. Na  tom neobičnom  času prisustvovali su i učenici 8/5 iz naše škole.

Predavači su bili Zoltan Gabor, operski pevač  koga je na klaviru (sintisajzeru) pratio Senti Aron. Na ovom interaktivnom času muzičkog  smenjivale su se  pesme, muzičke numere i objašnjenja istih. Predstavljene su kratke biografije kompozitora  na interaktivan, šaljiv način. Učenici su aktivno učestvovali  na ovom zaista posebnom događaju. Izvođene su numere Bartok Bele, Međeri Lajoša, Ludvig van Betovena, Mocarta...

Nadamo se da će časova ovog tipa  u budućnosti biti više.

Eleonora Volaš Cibula, nastavnica muzičke kulture

Muzika je put do sreće

Učenici prvog i drugog razreda naše škole posetili su 3. marta Osnovnu muzičku školu „Slobodan Malbaški” u Kikindi. Tom prilikom su prisustvovali mini koncertu koji su pripremili učenici niže muzičke škole. Svirali su različite kompozicije na različitim instrumentima, a nastavnik, koji je na odseku za gitaru, Vladimir Krstonošić objasnio je osnovne karakteristike svakog instrumenta te tako još više zainteresovao prisutne. 

Cilj koncerta i posete jeste da se učenicima što više približi i na neki način prikaže stvaralački rad u Muzičkoj školi. Muzika oplemenjuje ljude i čini naš život lepšim, jer „slikar slika svoje slike na platnu, a muzičar slika svoje slike na tišini”.

Gordana Rackov, učiteljica

Tim koji dobija

Ovogodišnje 30. Dane ludaje obeležio je koncert legendarne Riblje čorbe, „mladog perspektivnog beogradskog benda” kako frontmen Bora voli da ih predstavi. Imali smo sreću da pred sam početak koncerta popričamo sa njim.

Kako Vam se sviđa Kikinda? Da li ste već nekada bili u našem gradu?

Kako da ne... Kikinda je svojevremeno bila ekonomski jaka i pravili su sjajne koncerte. „Toza Marković” je bio pokrovitelj svega. Na Plavoj banji su bili sjajni koncerti na koje smo redovno dolazili da sviramo. Uvek je bilo dobro posećeno i fino. Uvek su bile dobre svirke i nema razloga da večeras ne bude tako.

Šta ste Vi slušali kad ste bili u osnovnoj školi?

Stounse, Bitlse, sve što se vrtelo na Radio Luksemburgu i to noću slušaš Top listu, pobožno. Ja sam rođen u Čačku i živeo sam dugo u Čačku. Bilo je mnogo bendova u Čačku. I ko skine broj jedan sa Top liste Radio Luksemburga, taj je sutra car.

Da li se sećate svoje prve ljubavi?

Pa, sećam se...

Da niste pevač, čime biste se bavili?

Pekar, lekar, apotekar... Ne znam čime bih se bavio, sigurno nešto u vezi sa umetnošću.

Koji je recept za uspeh po Vašem mišljenju?

Pravo da Vam kažem, ne postoji. Ovaj bend postoji 37 godina i od početka su sa mnom Miša i Vicko. Ovaj dečko Džindžer, mladi čovek, on je 32 godine sa nama, a ovaj dečko Nidža koji je skoro dobio dete, on je 12 godina sa nama. Tako da, tim koji dobija, ne menja se i možda je u tome tajna uspeha, Relativno je lako doći do vrha, teško je ostati na vrhu, a mislim da smo u tome uspeli.

S obzirom na to da stvarate muziku već blizu 40 godina, koliko se muzika promenila za ovo vreme?

Mnogo se promenila. Slušao se dobar rokenrol, zdrav rokenrol. Tad su se pravile pesme, za razliku od ovog danas što ljudi smatraju pesmama, a daleko je od toga. Ne razumem ovu muziku koja ti udara u glavu i pomera ti moždane ćelije. Možda sam ja omatorio... Obično kažem - lepa je muzika i lepe su reči, a reči nema. Dobro, možda je to neka muzika koja odgovara mlađim generacijama, ali ja još uvek volim klasične pesme.

Koja Vam je omiljena pesma, a koju publika najčešće traži?

U poslednje vreme traže „Rekla je”, ali Miša uporno odbija da je sviramo... Imamo set listu, nešto što uobičajeno sviramo. Koncert traje dva sata i 15 minuta. S obzirom na toliko dug staž i s obzirom na to da ćemo uskoro snimiti dvadeseti album, zaista je veoma teško napraviti set listu koja bi svima odgovarala. Evo, sad mi je došao čovek, jedan od organizatora, i kazao: „Zašto ne svirate „Džukele će me dokusuriti”?” To je jedna totalno autsajder pesma, ali to mi imponuje. Zaista mi imponuje to da ljudi pamte i te autsajder pesme, te pesme koje nisu na prvu loptu, već su možda na treću loptu. Tako da... ne mogu da odaberem svoju omiljenu pesmu. Ja, recimo, strašno volim pesmu „Prezir”, a publika najviše traži „Lud k'o đubre”, „Pogledaj dom svoj, anđele” i, naravno, „Rekla je”. Ima zaista mnogo pesama koje volimo i volimo da sviramo.  

Želimo Vam mnogo zadovoljne publike. Hvala.

Hvala Vama. Verujem da niko neće otići sa ovog trga nezadovoljan.

Ninoslava Marinkov, VIII1

Ljubav prema pesmi

LEKSIKON

OMILJENA KNJIGA:

Nevena: Martine zagonetke

OMILJENA ŽIVOTINJA:

Nevena: Kornjača

Anja: Lav

OMILJENI CRTANI FILM:

Nevena: Mia i ja

Anja: 101 dalmatinac

OMILJENI SPORT:

Nevena i Anja, uglas: Odbojka

Nevena Rosić II2 i Anja Vukobrat III4 dele veliku ljubav prema pesmi i pevanju. Kao solistkinje gradskog Dečjeg hora „Čuperak” učestvovale su na brojnim koncertima i takmičenjima u zemlji i inostranstvu i pobrale sve pohvale za svoj nastup. 

Koliko dugo pevate u „Čuperku”?
Nevena: Tri godine.
Anja: Šest godina.

Koji vam je najdraži nastup?
Nevena: Kad sam bila u Sarajevu i osvojila prvu nagradu.
Anja: Na Internacionalnom festivalu „Ta se pesma ljubav zove”, gde sam pobedila.

Koju pesmu najviše volite da pevate?
Nevena: Sviđa mi se Ivan.
Anja: Zu, zu, zu.

Na kojim ste takmičenjima učestvovale?
Nevena: Učestvovala sam na „Lino festu” u Sarajevu, gde sam pobedila, na festivalima „Ta se pesma ljubav zove” u Kikindi i „Ja sam tvoj drug” u Požegi, gde sam osvojila drugo mesto.
Anja: Učestvovala sam još na međunarodnom takmičenju „Ja sam tvoj drug” u Požegi sa Protestnom gradskom pesmom i osvojila sam drugo mesto.

Kako drugari reaguju na vaše uspehe?
Nevena: Srećni su, podržavaju me...
Anja: Jako su srećni.

Šta radite u slobodno vreme?
Nevena: Družim se sa drugarima.
Anja: Igram se sa drugaricama.

Nevena, čuli smo i da lepo crtaš i pišeš. Kakve si uspehe imala na konkursima?
Nevena: Razne. Prošle godine sam pravila lutku od sunđera, trske i od vune i pozvali su me na smotru u Karavukovu, a ove godine sam napisala pesmu o čitanju knjiga i osvojila drugu nagradu na „Zmajevim dečjim igrama”.

Šta biste volele da budete kad porastete?
Nevena: Pevačica.
Anja: Volela bih da budem doktorica.

Hvala vam na razgovoru i želimo vam još mnogo uspešnih nastupa.

Anđela Kovačić, VII4

Novogodišnji koncert

Pretposlednji dan u školi protekao je u prazničnoj atmosferi. Naime, učenici naše škole imali su priliku da uživaju u novogodišnjem koncertu dečijeg hora „Čuperak”.

Hor je osnovan pre sedam godina u Kikindi, a iza sebe ima dva albuma, mnogo nastupa, festivala, kao i prestižnih nagrada sa raznih takmičenja. Izvodili su svoje autorske pesme koje komponuje Svetlana Milić, koja je ujedno i osnivač hora. Svaka pesma obogaćena je autentičnom koreografijom koja vizuelno daje potpuni doživljaj.

Posle koncerta, učenike je pozdravio Deda Mraz koji im je podelio CD-e hora, knjigu za biblioteku i poželeo mnogo sreće i uspeha u Novoj godini.

Gordana Rackov, učiteljica

Odrastao sam uz ploče i knjige

Zvonimir Đukić Đule, pevаč i frontmen rokenrol grupe Vаn Gog, svirа i pevа još od svojih gimnаzijskih dаnа. A godine 1986. osnovаo je bend Vаn Gog. Svoj buntovni duh, osim tokom školskih dаnа, pokаzivаo nаm je i kroz muziku. Svi smo uživаli u pesmаmа ove grupe, pogotovo kаdа su osvojili MTV nаgrаdu, 2007. godine, kаo nаjbolji regionаlni izvođаč.

Nа ovogodišnjim Dаnimа ludаje, u nedelju, 13. oktobrа, pre Vаn Gogovog nаstupа, ćаskаli smo sа nаšom rok zvezdom. Sаznаjte i vi nešto o njegovom privаtnom životu i Đuletovim „sitnicаmа koje život znаče“.

Dа li ste nekаdа poželeli dа se bаvite nečim drugim?

Dа sаm znаo čime želim dа se bаvim u životu, put bi mi verovаtno bio drugаčiji. I veomа mi je drаgo dа sаm zаlutаo u muziku – tаj „zаlutаli“ put zаprаvo me je doveo u jednu čаroliju kojа i dаn-dаnаs trаje. Onа je nepresušnа, beskrаjnа u svojoj lepoti i neizvesnа u svojim postupcimа.

Odаkle vаm inspirаcijа zа pesme?

Život nаs uvek inspiriše, zаr ne? Svet oko nаs. Možemo dа pišemo o jednom svom dаnu... Bukvаlno o svemu! Dа li vi, moždа, pišete Dnevnik? Trebаlo bi dа gа vodite ukoliko to ne rаdite. To je odlično iskustvo.

Dа li se sećаte svoje prve ljubаvi?

Prvа ljubаv zаborаvа nemа, nаrаvno dа se sećаm.

Štа ste vi slušаli kаd ste bili mаli?

Čаk ni roditelje, onаko u stoprocentnom obliku! Ali od mаlih nogu sаm u muzici i slušаo sаm ljude iz krаjа, i oni su mene slušаli... I to je bilo nаše detinjstvo, odrаstаnje uz ploče i knjige.

Jelenа Iličin, Ivаnа Vukolić, Andreа Feher, VII1

 

Izabrale su muziku

Neposredno pred nastup na Danima ludaje, četiri divne, vesele, raspoložene „frajle“ otkrile su nam ponešto o svom privatnom životu

Četvoročlana, talentovana, mlada ženska grupa The Frajle nastupila je u Kikindi, 12. oktobra. Frajle, mlade Novosađanke, oduševile su nas svojom energijom, glasom, nastupom, kao i oblačenjem po kojem su postale prepoznatljive na našoj muzičkoj sceni. Osim toga, uživale smo sa njima i tokom razgovora. Otkrijte i vi zbog čega...

Kada i gde ste se prvi put upoznale?

Jelena: Nevena i ja smo rođene sestre tako da se poznajemo celog života, a Natašu i Mariju smo upoznale u Novom Sadu. One su se, baš kao i mi, bavile muzikom. Sve četiri smo bile u nekim bendovima pre nego što smo odlučile da osnujemo zajednički bend. I... otuda The Frajle!

Kakvi ste bile đaci, buntovnice ili štreberke?

Marija: Bila sam dobar đak, ali sam takođe bila i buntovnica.
Nataša: Bila sam buntovnica, ali nisam bila loš đak. Kada bi se razred dogovorio da bežimo sa časa, bežala sam i ja sa njima. Nisam bila izuzetak.
Jelena: Bila sam dobar đak. Više sam bila štreberka nego buntovnica.
Nevena: Bila sam buntovnica, ali sam bila i dobar đak. Nisam bila loša!
Jelena: Ali, sve četiri imamo fakultete.

Da li ste bile zaljubljive prirode kao tinejdžerke?

Marija: Ja sam stalno bila zaljubljena. A kada mi se niko nije sviđao, bila sam na neki način tužna.
Nataša: Nisam bila zaljubljive prirode. Imala sam dva dečka u srednjoj školi i to je u principu to.
Jelena: Pa... ja sam bila zaljubljive prirode, ali sam u to vreme imala višak kilograma i dečaci nisu bili baš ludi za mnom. Oni danas dolaze na moje koncerte i javljaju mi se, ali sada ja njih ne želim.
Nevena: Ja sam bila veoma zaljubljive prirode. Možda toliko da mi je to malo udarilo u glavu.

Da niste pevačice, čime biste se bavile?

Marija: Završila sam Pravni fakultet, sa željom da budem pravnica.
Nataša: Takođe sam završila fakultet. Želela sam da postanem nastavnica francuskog jezika.
Jelena: Ja sam svašta želela. Htela sam da budem glumica i bavila sam se pevanjem. Svi su mi govorili: "Kada ćeš početi da se baviš nečim što će ti stvarno biti potrebno u životu? Šta će ti pevanje doneti..." Ali, bila sam uporna i sada sam u jednoj divnoj grupi - "The Frajle".
Nevena: Mnogo sam razmišljala o tome šta ću biti kad porastem, kao i svako dete. Ali sam se opredelila za nešto što me je najviše zanimalo. Izabrala sam muziku!

Da li vaš javni život utiče na privatni?

Jelena: Potrebno je dosta odricanja za ovakvu vrstu posla, ali sve postižemo. Volimo ovaj posao.

Jovana Zarić VII2, Marina Zavišić VII2, Dragana Santo VII1

Poseta muzičkoj školi

Učenici mlađih razreda naše škole posetili su Muzičku školu "Slobodan Malbaški" u Kikindi. Tom prilikom su prisustvovali mini koncertu koji su pripremili učenici niže muzičke škole. 

 

Učenike je najpre pozdravila nastavnica klavira, Ivana Zobenica. Potom su se predstavili i učenici koji su svirali različite kompozicije na različitim instrumentima, a učenici naše škole su uživali u prelepim melodijama. 

Nastavnik koji predaje gitaru, Vladimir Krstonošić, objasnio je osnovne karakteristike svakog instrumenta, te tako još više zainteresovao prisutne. 

 

Na kraju su učenici naše škole, koji su polaznici i muzičke škole, imali prilike da pokažu stečeno znanje tako što su odsvirali par kompozicija na svojim instrumentima.

Cilj koncerta i posete jeste da se učenicima što više približi i na neki način prikaže stvaralački rad u Muzičkoj školi. Muzika oplemenjuje ljude i čini naš život lepšim, jer „slikar slika svoje slike na platnu, a muzičar stvara svoje slike na tišini".

 

 

Gordana Rackov, učiteljica

Razgovor sa gitaristima

Osmaci Vujadin Kojić i Stevan Srdić već pet godina idu u muzičku školu – odsek gitara. Nedavno sam razgovarala sa njima, u društvu svoje drugarice Milice Sandić, koja takođe svira gitaru 5 godina. Evo kako je tekao naš razgovor:

Vule

Da li je teško svirati gitaru?

Milica: Kako kome. Treba dosta truda i vežbe, trebalo bi da se vežba svakog dana bar sat vremena.

Vule: Bogami jeste.

Steva: Nije  teško svirati gitaru.

Koji vam je najteži akord?

Vule: Nemam najteži akord, svi su jednake težine.

Steva: Slažem se.

Milica: F-dur i E-mol.

Steva

Ko vas je podstakao da upišete muzičku?

Vule: Postakao me je drugar, koji je godinu dana ranije krenuo.

Milica: Mene niko nije podstakao, nego sam sama odlučila.

Steva: Tata me je podstakao.

Zašto ste izabrali baš ovaj instrument?

Milica: Zato što je nežan, klasičan instrument i lepo zvuči. Prija ljudima.

Vule: Nekako mi je izgledao najzglavnije, najprivlačnije, praktičan, a ipak složen i težak za sviranje.

Steva: Taj mi se najviše svideo.

Milica

Kako vam se zovu nastavnici?

Milica i Vule, uglas: Natalija Janjić.

Steva: Mladen Mandić.

Gde ste sve nastupali i gde vam se najviše svidelo?

Milica: Nastupala sam na brojnim svečanostima i druženjima, u muzičkoj za đake prvake. Najviše mi se svidelo kad sam nastupala u staračkom domu.

Vule: Nastupao sam kod nas u školi, u muzičkoj školi, Domu omladine, jednom u Nakovu kao i par puta u staračkom domu, ali nigde dalje nisam išao.

Steva: Svirao sam na školskim priredbama, a najviše mi se svidelo kad smo nastupali u Nakovu.

Dan škole 2009.

Koju pesmu najviše volite da svirate?

Vule: Ima ih dosta, ali omiljene su mi „Starošpanska“, „Stairway to Heaven“.

Milica: Volim da sviram „Malageniju“ i „Espaniju“. U stvari, najviše mi se sviđaju španske melodije.

Steva: Volim da sviram od Parnog valjka „Ljubavnu“.

Da ne svirate gitaru, šta biste svirali?

Vule: Da ne sviram gitaru, ne bih ništa svirao, jer mi se ne dopada nijedan drugi instrument, i ne bih menjao nastavnicu, koja je jako dobra.

Milica: Svirala bih flautu, jer ima prolećni zvuk.

Steva: Da ne sviram gitaru, svirao bih klavir.

Dan škole 2009

Šta radite u slobodnom vremenu?

Vule: Očekivano pitanje. Pa... tu su treninzi fudbala, računar (igrice), druženje sa drugarima, ali svakako da dosta vremena provodim svirajući.

Steva: U slobodnom vremenu volim da sviram gitaru.

Milica: Igram se sa drugaricom ili sa bratom, sviram, a od nedavno igram i odbojku. 

Da li imate poruku za one koji su počeli da sviraju gitaru?

Milica: To je instrument koji proizvodi najlepši zvuk, ali je i najteži za sviranje, pa da budu vredni i da vežbaju.

Vule: Samo napred, svaki nastavnik gitare je odličan, a kad malo bolje nauče, nijedna pesma im neće biti nepoznata, jer će sve moći odsvirati na gitari.

Steva: To je jedan lep instrument i ko ga jednom uzme u ruke, teško će se odvojiti od njega. Ali, da budu spremni na dosta vežbe.

                                                                                 

Isidora Milićev i Milica Sandić, VI4

Razgovor sa mladom violinistkinjom

Naša drugarica iz VIII3 Tamara Trifunac već pet godina, uporedo sa redovnom osnovnom školom, pohađa muzičku školu, odsek violina, gde je odličan đak. Od nedavno nastupa i sa orkestrom „Gusle“.

Tamara, zašto si odlučila da sviraš violinu?

Violina je nežan instrument, lepo zvuči i laka je za učenje.

Da li si sama rešila da upišeš muzičku školu ili...?

Da, sama sam odlučila, zato što volim da pevam i sviđa mi se zvuk violine.

Kojim danima imaš časove u muzičkoj?

Ponedeljkom i četvrtkom posle ili pre redovne škole.

Podseti nas gde si sve nastupala.

Svirala sam na Danu škole, na priredbama u muzičkoj... A, pošto sam u „Guslama“ šest meseci, a njihov orkestar skoro svakog meseca negde putuje i nastupa, moći ću i češće da nastupam, jer to volim. 

Kakvi su ti utisci sa takmičenja?

Zadovoljna sam... U Beogradu sam bila peta i imam pohvalu, u Novom Sadu sam bila sedma, u Valjevu četvrta.

Koje pesme sviraš?

Klasične, poznatih kompozitora kao što su Mocart i Bah, zabavne, a kod kuće ono što sama „skinem“ slušanjem. Sviram i Vanesu Mej kad sam raspoložena.

Ko te podržava?

Imam podršku svoje rodbine, posebno maminu, jer mi ne da da se ispišem dok ne dobijem diplomu, a diploma se dobija kad se završi VI razred.

Da li ćeš možda upisati srednju muzičku?

Nažalost, neću, jer sam godinu dana zakasnila sa upisom u osnovnu muzičku. Muzička ima 6 razreda, pa kad se završi VIII razred u redovnoj osnovnoj školi trebalo bi završiti i VI u muzičkoj kako bi se upisala srednja muzička. Ja, nažalost, to neću moći. 

Šta bi preporučila onima koji žele da idu u muzičku?

Neka prate svoje snove ako misle da imaju talenta i vremena za to, ali da budu spremni na velike obaveze.

Da li pored svih obaveza imaš slobodnog vremena?

Imam uveče, kad izlazim sa društvom.

Tamara, hvala i sve najbolje.

Ivana Šućur, VIII3

Razgovor sa mladim tamburašima

Od prošle godine u našoj školi opet se čuju zvuci tambure, jer je ponovo osnovan orkestar kojem su se priključili Isidora Milićev i Miloš Pavel iz V4. Orkestar broji oko 20 članova, a vodi ga nastavnik Živica Grastić.

Koliko dugo ste u tamburaškom orkestru?

Miloš: U orkestru sviram godinu dana.

Isidora: U orkestru sam 7 meseci.

Šta svirate?

Miloš: Sviram bas prim. 

Isidora: Prim tamburu.

Zašto baš taj istrument?

Miloš: Zato što mi se sviđa.

Isidora: Jer mi se taj instrument najviše dopao.

Kako ste se snašli za istrumente?

Isidora: Dobili smo ih od škole.

Miloš: Nastavnik nam je dao.

Kad su vam probe?

Isidora i Miloš: Ponedeljkom, sredom i petkom. 

Pretpostavljam da ste do sada naučili da svirate mnoge kompozicije. Koja vam je omiljena?

Miloš: Najviše volim da sviram „Bolujem ja, boluješ ti“.

Isidora: Omiljena mi je „Kolo vodi Vasa“. 

Da li više volite da svirate sami ili u društvu?

Miloš i Isidora, uglas: U društvu.

Šta radite u slobodno vreme?

Isidora: Slobodno vreme provodim u igri sa drugarima.

Miloš: Vežbam sviranje.

Koju vrstu muzike slušate?

Miloš: Rep i tehno.

Isidora: Pop.

Da li se bavite sportom?

Miloš: Da, igram rukomet.

Isidora: Bavim se folklorom.

Da li planirate da se priključite orkestru „Gusala“?

Miloš: Da, uskoro ću im se pridružiti.

Isidora: O tome nisam razmišljala. Možda hoću.

Hvala vam na razgovoru. Nadam se da ćemo uskoro imati prilike da uživamo u vašem sviranju.

Milica Sandić V4

Intervju s Isidorom Dakić

Isidorа Dаkić je učenicа V2 i uspešnа pijаnistkinjа. Rаzgovаrаli smo o njenim uspesimа. 

- Koliko dugo svirаš klаvir? 

Isidorа: Klаvir svirаm već pet godinа. 

- Zаšto si odаbrаlа bаš tаj instrument? 

Isidorа: On mi se nаjviše dopаo, imа predivаn zvuk i uživаm dа gа svirаm. 

- Dа li je još neko u tvojoj porodici muzičаr? 

Isidorа: Mojа mаmа je svirаlа hаrmoniku kаdа je bilа mаlа, а tаtа gitаru. 

- Koliko putа nedeljno ideš u muzičku školu? 

Isidorа: Tri putа nedeljno imаm čаsove u muzičkoj. 

- Dа li je teško usklаditi sve obаveze? 

Isidorа: Kаdа nešto voliš, ondа ništа nije teško. Često me pitаju dа li mi je nаporno i kаko sve postižem, аli jа nemаm problemа s tim. 

- Imаš li slobodnog vremenа i kаko gа provodiš? 

Isidorа: Retko sаm slobodnа, jer аko ne učim, ondа uvežbаvаm nove kompozicije. Pošto uživаm u tome, ondа mi je to odmor. 

- Koji su ti omiljeni kompozitori? 

Isidorа: Mocаrt i Betoven. 

- Koje kompozicije nаjviše voliš dа svirаš? 

Isidorа: „Mesečevu sonаtu“ i „Zа Elizu“. 

- Dа li nekаdа nаstupаš? 

Isidorа: Dа, često nаstupаm, i kod nаs i u inostrаnstvu. 

- Kog tаkmičenjа se nаjrаdije sećаš? 

Isidorа: Nаjzаnimljivije mi je bilo nа republičkom tаkmičenju u Beogrаdu. 

- Dа li imаš diplome? Jesi li uspešnа? 

Isidorа: Dа, imаm čаk trinаest diplomа. 

- Čulа sаm dа si nаjboljа pijаnistkinjа u svom uzrаstu. Dа li je to istinа? 

Isidorа: Jeste, svirаm bolje i od stаrijih. 

- Štа bi volelа dа budeš kаd porаsteš? 

Isidorа: Nаstаvnicа klаvirа ili, moždа, solopevаčicа. 

Hvаlа Isidori nа rаzgovoru i želimo dа joj se sve želje ostvаre. 

Mаrijа Stokić, V2

Razgovor sa mladom pijanistkinjom

Apolonija Detari je odlična učenica VI razreda naše škole i IV razreda muzičke škole, gde uspešno uči da svira klavir.

Apolonija, zašto si izabrala da sviraš klavir? 

Izabrala sam klavir jer mi se sviđa njegov zvuk.

Koliko dugo sviraš ? 

Sviram od svoje 5. godine.

Šta najviše voliš da sviraš? Koja ti je omiljena kompozicija?

Najviše volim da sviram sonate. Omiljene kompozicije su mi Betovenove. 

Da li više voliš da sviraš za sebe ili za nekog drugog?

Više volim da sviram za sebe.

Znam da si već bila na nekim muzičkim takmičenjima. Gde si bila? Kako je bilo? Da li si imala tremu? 

Da, nastupila sam na raznim muzičkim takmičenjima, u Šapcu, Aranđelovcu, Novom Sadu, Beogradu… Bilo je dobro iako sam imala malu tremu.

Kakve uspehe si do sada imala?

Osvojila sam I, II i III nagradu.

Koja ti je najdraža?

Najdraža mi je I nagrada.

Koliko vežbaš pred koncert? 

Zavisi, oko sat i po do dva svakog dana, nekad i više.

Da li bi volela da sviraš još neki instrument? 

Volela bih da naučim da sviram orgulje... zbog zvuka. 

Da li ti je naporno da ideš i u muzičku i u redovnu školu? 

Malo, ali postižem.

Kako? 

Redovno učim.

Hvala ti na ovom zanimljivom razgovoru i želim ti još mnogo koncerata i nagrada.

Milica Sandić, V4

Srbija u ritmu Evrope

Negde sredinom septembra u našu školu došla su stručna lica da održe audiciju za sve đake koji su hteli da se bave novinarstvom, pevanjem, plesom ili folklorom. Svako dete od prvog do osmog razreda dobilo je priliku da pokaže svoje sposobnosti. Isto je bilo održano u svim osnovnim i srednjim školama u Kikindi. Kada su izabrana sva deca koja će učestvovati u projektu, počele su probe. Imala sam zadovoljstvo da se i ja nađem među izabranima. Svake nedelje smo se okupljali u Kulturnom centru i vežbali za finalni koncert.

Posle devet meseci truda i rada bili smo spremni da nastupimo. U petak, 6. maja, održan je finalni koncert na gradskom trgu. Mnogo naših drugara i sugrađana prisustvovalo je ovom divnom koncertu i sa nama plesalo i pevalo u ritmu Evrope. 

Sada očekujemo poziv za nastup u Beogradskoj areni. Jedva čekamo. 

Katarina Srdić, VIII3

Razgovor sa gitaristima

Među đacima u čijem sviranju uživamo na večerima poezije i školskim proslavama su i Nemanja Bjelanović i Luka Vujović, učenici VIII4. 

Koliko godina svirate? 

Nemanja: Sviram četiri godine. 

Luka: Pet godina. 

Zbog čega baš gitaru? 

Nemanja i Luka, složno: Volimo taj instrument. 

Koju kompoziciju najviše volite da svirate? 

Nemanja: „Orion“ od Metalike. 

Luka: Nemam omiljenu. 

Koliko puta nedeljno svirate? 

Nemanja: Sviram svakog dana. 

Luka: Svakog dana po malo. 

Koju vrstu muzike volite da slušate? 

Nemanja: Rok. 

Luka: Rok, metal. 

Šta volite da radite u slobodno vreme? 

Nemanja: Sviram gitaru, sam ili sa bendom „Fetus“. 

Luka: Sviram gitaru ili spavam. 

Kako uspevate da uskladite redovnu školu sa muzičkom? 

Nemanja i Luka, složno: Teško, ali uspešno. 

Kojeg gitaristu najviše volite? 

Nemanja: Stivi Rej Vona. 

Luka: Nemam omiljenog. 

Hvala vam na razgovoru i nadamo se da ćete nam uskoro opet nešto svirati. 

Teodora Plavšić i Nevena Grubišić, VII1

Razgovor sa Jovanom Popović

Svi u školi znaju da je Jovana Popović talentovana za muziku. Ide u muzičku školu, svira gitaru i klavir, peva u horovima. Brojne nagrade ne izostaju, a nedavno su se u njene pevačke kvalitete uverili i svi u Kikindi. Naime, Jovana je uspešno branila boje naše škole na kvizu TV Rubina „5+“, a nedavno je održala i celovečernji koncert u Narodnoj biblioteci. 

Jovana, podseti nas od kad pevaš? 

Od svoje četvrte godine. 

Šta najviše voliš da pevaš? 

Crnačke duhovne i pop-rok pesme. 

Koju vrstu muzike slušaš? 

New metal i electro. 

Omiljeni pevač, grupa? 

Ivana Negativ, The Prodigy, Pendulum i KoЯn. 

Šta voliš da radiš u slobodno vreme? 

U slobodno vreme volim da izlazim u kafiće ili sviram sa Lukom Poznanovićem. Ja pevam, a on meprati na gitari. 

Šta planiraš posle osnovne škole? 

Planiram da upišem srednju muzičku školu u Zrenjaninu, a jednog dana i da doktoriram muziku. 

Čime se vodiš u životu? 

Sve što želiš da uradiš, uradićeš, samo ti je potrebna volja! 

Hvala ti na razgovoru i želim ti mnogo uspeha. 

Teodora Plavšić, VII1

Razgovor sa tamburašicom

Jasmina Budač aktivno već pet godina svira tamburu i planira da završi i srednju muzičku školu. 

Zašto te je baš tambura privukla? 

Jer sam niska osoba, pa tambura odgovara mojim rukama, a takođe mi se sviđa i njen zvuk. 

Koja ti je omiljena kompozicija? 

Moja omiljena kompozicija je „La donna e mobile.“ 

Koliko puta nedeljno ideš u muzičku školu? 

U muzičku idem četiri puta nedeljno. 

Koji su tvoji profesori u muzičkoj školi? 

Instrument mi predaje Vladimir Krstonošić, a solfeđo Olgica Tešić. 

Koji je recept biti uspešan muzičar? 

Slušati na času solfeđa i ispunjavati „naredbe“ nastavnika. 

Koji su tvoji uzori? 

Janika Balaž mi je uzor. 

Da li imaš neke nagrade i koje su? 

Zasad nemam, ali se nadam da će ih biti dosta. 

Ko te najviše podržava? 

Natavnik tambure me podržava zato što želim da postignem nešto u životu. 

Koji je tvoj savet mladim početnicima? 

Kad nešto počnu, da ne odustaju, da slušaju i paze na časovima i da redovno vežbaju. 

Aleksandra Terzić VI3 i Denis Nastovski VI2