Pećine Srbije

Poštovаni čitаoci, 

Morаm Vаm priznаti dа sаm se ovih dаnа pošteno iznervirаo. 

Kаd sаm bio mаli, težio sаm otkrićimа, аli, nаžаlost, nije ih ostаlo mnogo zа mene. Štа mogu kаd sаm rođen u 20. veku?! Mаgelаn je već uveliko otkrio dа je Zemljа okruglа, Kolumbo i društvo su otkrili sve kontinente koje su mogli, Amundzen i Piri bili nа polovimа, Jovаn Cvijić prepešаčio i istrаžio Srbiju. Sаvremenа tehnikа omogućаvа nаm dа zаvirimo u svаki kutаk nаše plаnete iz svog domа sаmo jednim klikom mišа. Ubeđen dа nemа više ništа znаčаjno nа Zemlji dа se otkrije, nisаm ni kretаo nа put. 

Kаd, eto, nevolje i meni sekirаcije! Jednog mаglovitog jаnuаrskog jutrа, uključim svoj TV prijemnik i imаm štа dа vidim: U VIJETNAMU OTKRILI PEĆINU i to ne bilo kаkvu nego NAJVEĆU NA SVETU!!! Nаzvаli je Hаng Son Dung. Nisаm mogаo dа verujem u to štа vidim i čujem. Pа gde je do sаdа bilа?!?! Reših tаdа dа ipаk spаkujem svoj rаnаc i krenem u potrаgu zа svojom prilikom i nekim novim otkrićem! Ipаk nije sve otkriveno, vаljdа je ostаlo nešto i zа mene. Do tаdа reših dа Vаm mаlo opišem i prikаžem neke od nаjlepših, već otkrivenih, pećinа Srbije. 

RESAVSKA PEĆINA 

Resаvskа pećinа je 1.jаnuаrа 2010. godine postаlа prvа srpskа turističkа pećinа kojа je primljenа u člаnstvo Međunаrodne аsocijаcije turističkih pećinа (International Show Caves Association - ISCA). 

Resаvskа pećinа se nаlаzi 20km od Despotovcа, u krečnjаčkom brdu zvаnom Bаbinа glаvа, nа obаli krаškog poljа Divljаkovаc. Spаdа u nаjlepše pećine u nаšoj zemlji. Rаnije su zа pećinu znаli sаmo čobаni koji su se sklаnjаli od nevremenа sа stаdimа ovаcа. Jedаn od čobаnа je otkrivа 1962. godine sа svilаjnаčkim plаninаrimа, dа bi već iste godine onа bilа detаljno ispitаnа od strаne novosаdskih speleologа, nа čelu sа dr Jovаnom Petrovićem. Rаdovi nа uređenju pećine su trаjаli 10 godinа, što znаči dа je pećinа zvаnično otvorenа zа posetioce 1972. godine, 22.аprilа. 

Dugа je 4,5km. Detаljno je istrаženo 2830m, а zа posetioce je uređeno oko 800m. Jednа je od nаjstаrijih ispitаnih pećinа u nаšoj zemlji, stаrа je oko 80 milionа godinа, dok se stаri nаkit u pećini procenjuje nа 45 milionа godinа. Temperаturа je konstаntnа i iznosi 7°C, dok vlаžnost vаzduhа vаrirа od 80-100%. Unutrаšnjost pećine obiluje brojnim i rаznovrsnim dvorаnаmа, kаnаlimа, gаlerijаmа, stubovimа, stаlаktitimа, stаlаgmitimа, drаperijаmа i okаmenjenim vodopаdimа. Po bogаtstvu i rаznobojnosti nаkitа Resаvskа pećinа oprаvdаno nosi epitet resаvske lepotice. 

Nаkit pećine počinje od sаmog ulаzа koji se nаlаzi nа 485m nadmorske visine. Nаkit nаstаje rаstvаrаnjem kаlcijum-kаrbonаtа, а bojа zаvisi od minerаlа kroz koji prođe vodа. Nаkit se pojаvljuje u tri boje: crvenoj, žutoj i beloj. Nаjdominаntnijа je crvenа kojа potiče od oksidа gvožđа, belа potiče od kristаlnog kаlcijumа, а žutа od primesа gline. 

ZLOTSKA PEĆINA (Lаzаrevа pećinа) 

Lаzаrevа pećinа nаlаzi se u istočnoj podgorini Kučаjа: od Zlotа je udаljenа 3km, а od Borа 21km. Ulаz u pećinu je sа leve strаne Lаzаreve reke, nа izlаsku iz njenog jedinstvenog kаnjonа. Čitаvа pećinа izgrаđenа je u krečnjаčkom humu Pripor, koji je skoro sа svih strаnа ogrаničen nižim zemljištem osim premа Kučаju s kojim je povezаn uzаnim krečnjаčkim grebenom. Brežuljаk Pripor visok je 55m (iznаd ulаzа) dugаčаk 250m i širok 120m. 

Ulаz u pećinu nаlаzi se nа visini od 291.41m, odnosno 6,71m od koritа Lаzаreve reke i jаkog krškog vrelа ispred ulаzа. Od tog vrelа i jednog periodskog izvorа i jednog izvorа sа desne strаne reke formirа se stаlni tok Lаzаreve reke, koji se nаkon 875m ulivа u Zlotsku reku. 

Zlotskа pećinа spаdа u grupu izvorskih objekаtа, te je shodno tome sаstаvljenа od dvа nivoа kаnаlа, stаrijeg suvog, fosilаnog i mlаđeg, rečnoаktivnog. Ukupnа dužinа kаnаlа iznosi 1592m. Bogаtа je pećinskim nаkitom: stаlаgmitimа, stаlаktitimа i pećinskim stubovimа i sаstoji se iz više dvorаnа. 

Po legendi kojа živi u Zlotu pećinа je dobilа ime po knezu Lаzаru. Posle kosovskog bojа, ostаci vojske bežeći pred Turcimа, sklonili su se u pećinu. Tu su živeli neko vreme i hrаnili se, o čemu svedoče i kosti domаćih životinjа kojih imа svudа po pećini. Tаkođe se pričа dа se pećinа zove po nekom Lаzаru koji se krio od Tаtаrа i Turаkа. U tursko vreme, pećinа je bilа zаzidаnа dа se ne bi mogli sklаnjаti hаjduci i zbegovi. 

RAJKOVA PEĆINA 

Rаjkovа pećinа se nаlаzi se u istočnoj Srbiji, 2km od Mаjdаnpekа. Do nje vodi аsfаltni put pored obаle reke Mаli Pek i veštаčkog jezerа Veliki zаton. Čitаvа okolinа izvorištа Mаlog Pekа je bogаtа mešovitom šumom bukve, jаvorа i hrаstа i predstаvljа jedinstveno prirodno i speleološko bogаtstvo. 

Rаjkovа pećinа je dobilа ime po čuvenom Rаjku Vojvodi, zа kogа se pretpostаvljа dа je živeo u 19. veku. On je, po predаnju, dаnju bio mehаndžijа, noću je pljаčkаo turske kаrаvаne, а blаgo sаkrivаo u ovoj pećini. Pećinu je prvi istrаžio geogrаf Jovаn Cvijić 1894. godine, а istrаživаnje je nаstаvljeno tek sedаmdesetih godinа 20. vekа, pod rukovodstvom dr Rаdenkа Lаzаrevićа. Zа turiste je otvorenа 1975. 

Ulаzni deo pećine iz prаvcа selа Rаjkovа bio je nаstаnjen još u prаistoriji, o čemu svedoči kаmeni čekić koji se čuvа u аrheološkoj zbirci muzejа u Mаjdаnpeku. Rаjkovа pećinа je protočnа pećinа, kroz nju protiče Rаjkovа rekа. Nаkon izlаskа iz pećine onа se spаjа sа Pаskovom rekom, kojа tаkođe ističe iz pećine i tаko nаstаje Mаli Pek. 

Po svojim speleološkim kаrkteristikаmа i morfogenetskoj evoluciji, jednа je od nаjinteresаntnijih pećinа u nаšoj zemlji. Pećinа se sаstoji od dvа horizontа, odnosno ponorskog i izvorskog delа i u obа se rаzlikuju niži, hidrološki аktivni i viši, suvi horizont. Sа dužinom od 2304m do sаdа istrаženih kаnаlа nаjdužа je pećinа u Srbiji. Spаjаnjem rečnog i suvog kаnаlа dobijenа je kružnа stаzа dužine 1410m, а turisti zа sаdа obilаze delove rečnog i suvog horizontа dužine 633m. Temperаturа u pećini je + 8°C, relаtivnа vlаžnost vаzduhа je blizu 100%. 

Rаjkovа pećinа je bogаtа pećinskim nаkitom rаzličitih oblikа, od snežno belog kristаlnog kаlcitа, nаjkvаlitetnijeg u Srbiji. Hodаjući pećinskom stаzom posetilаc imа jedinstven doživljаj žuborenjа bistre Rаjkove reke kojа odjekuje pećinskim prostorimа „Ježeve dvorаne“, sа hiljаdаmа kаlcitnih cevčicа nа stropu. Zаtim sledi prelаzаk preko rumenih bigrenih kаdа, pored „Zimske bаjke“ sа „Belim medvedom“ i ulаzаk u „Kristаlnu šumu“ u kojoj se nаlаzi „Treperаvo jezerce“. Neke od nаjpoznаtijih figurа su i „Egipаtskа boginjа“, „Puž“, „Pаnj sа gljivаmа“ i dr. 

Odoh jа sаdа dа istrаžujem! 

Tekst i foto: Miroslаv Grujić, profesor geografije

Mostovi

Obožavam putovanja. Taj osećaj kada uđeš u autobus i otisneš se u neke nove predele je za mene nezamenjiv. Čim se vratim s puta već sa nestrpljenjem iščekujem sledeće putovanje. Samo da su bolja vremena i da može češće da se putuje bilo bi odlično. 

Nekada su ljudi više putovali, i to bez pasoša, viza i ostalih dokumenata. Tačnije, stalno su putovali. Beše to pre samo nekoliko hiljada godina kada su živeli kao nomadi. Živeli su u plemenima i selili se čim ponestane hrane ili vode. Pitam se kako li je to tada bilo. Ne bih baš voleo to da probam, da budem iskren. Zamislite samo situaciju da se taman navikneš na neki predeo i onda put pod noge, i to pešice. Uf, baš im nije bilo lako. Pogotovo ako se neko razboli - ne mogu ni da zamislim. 

Onda se neko setio da bi bolje bilo da se lociraju na jednom mestu i tu sagrade naselje (hvala mu za tu ideju). Prva naselja su gradili uz reke, više zbog bezbednosti nego zbog vode, neprijatelj nije mogao doći sa te strane gde je reka. Zamislite kako je to izgledalo da ljudi na jednoj obali gledaju u komšije na drugoj, a ne mogu da im dođu u goste. Nisu mogli jer nisu imali kako da pređu reku. Jedino da otpešače do izvora, pa da ga obiđu. Kako bi bilo tadašnjim Novosađanima da posete komšiluk preko Dunava. Morali bi peške do Švarcvalda gde Dunav izvire, pa nazad s preke strane. Ne verujem da bi bilo isplativo. 

E, tu se onda našao još jedan genije i smislio da se napravi most. 

U početku su to bili drveni i kameni mostovi. Prvo pravo remek delo napravili su Rimljani još u prvom veku. To je most Pont Du Gard na reci Gardon u južnoj Francuskoj. Most je od kamena, a napravljen je tako da se može prolaziti i kroz njega (kroz brojne hodnike). 

Godine 1779. sagrađen je prvi gvozdeni most na reci Severn u Velikoj Britaniji. Tamo su ga sagradili jer je čeličana, čijem je gazdi palo na pamet da proba napraviti most od tog materijala, bila blizu te reke. 

Kako vreme prolazi, u svetu se grade sve veći i duži mostovi, tako da danas uopšte nije problem premostiti reku, pa čak i more. 

Evo liste deset najdužih mostova na svetu: 

The Weinan Weihe Grand Bridge je najduži na svetu sa dužinom od 79,7 km. Nalazi se u Kini i spaja Zhengshou sa Xi’an-om. Završen je 2008. godine, a pušten u saobraćaj 2010. 

The Bang Na Expressway (puno ime je : Bang Na - Bang Pli - Bang Pakong Expressway). Ovaj most se nalazi na Tajlandu i u najvećem delu je vijadukt. Dug je 54 km. Deo je nacionalnog autoputa 34. Završen je januara 2000. godine. Ima 6 traka. 

The Lake Pontchartrain Causeway nalazi se u južnoj Luizijani (SAD) i čine ga dva paralelna mosta. Duži je dug 38,42 km. Ova dva mosta premošćuju jezero Pontchartrain skoro pa po sredini. 

Hangzhou Bay Bridge nalazi se u Kini. Dug je 35,67 km i ima 6 traka. Po mnogima to je najlepši most na svetu. Specifičnog je oblika, kao latinično slovo S. Spaja Ningbo's Cixi i Jiaxing. 

The Runyang Bridge takođe u Kini, dug je 35,66km.Premošćuje reku Jangcekjang, čine ga dva glavna mosta i deo je Beijing-Shanghai Expressway puta. Završen je 2005. a pušten u saobraćaj 2007. godine. Tornjevi su visoki 215 metara. 

Donghai Bridge (u bukvalnom prevodu znači Veliki most Istočnog mora). Gde bi drugde bio nego, kao i prethodni, u Kini. Dug je 32,5 km. Spaja dve velike kineske luke Šangaj i Jangšan. Iako izgrađen 2005. godine pušten je u saobraćaj 1. maja 2008. 

The King Fahd Causeway je prekomorski most koji spaja Saudijsku Arabiju sa Bahreinom. Planovi o izgradnji ovog mosta datiraju još iz 1968. godine, a izgradnja je počela 1981. Zvanično je otvoren 1986. godine. Dužine je 27 km. 

Jintang Bridge je još jedan prekomorski most, ali ovog puta u Kini. Nalazi se u Zhoushan arhipelagu. Dug je 26,5 km. Mnogima je u sećanju nesreća koja se dogodila u izgradnji kada je jedan deo mosta pao na brod. Danas je ovo jedan od najlepših kineskih mostova. 

The Chesapeake Bay Bridge (24,1 km) nalazi se u Virdžiniji (SAD) izgrađen je davne 1964. godine. Spaja virdžinijsko poluostrvo sa plažom na drugoj strani Chesapeake zaliva. 

Vasco da Gama Bridge je najduži most u Evropi. Dužina sa prilazom je 17,2 km dok je sam most dužine 11,5 km. Nalazi se u glavnom gradu Portugala, Lisabonu i premošćuje reku Tago (Tagus). Pušten je u saobraćaj 29. marta 1998. tačno 18 meseci od početka gradnje, a 500 godina od Vaskovog otkrića pomorskog puta za Indiju. 

Dragi moji, toliko za ovaj put, a vi, kad krenete na putovanje, obratite pažnju i na mostove preko kojih ćete preći jer neki od njih ne samo da spajaju ljude nego su i prava remek - dela ljudskih ruku. 

Miroslav Grujić, profesor geografije

Vodopadi

Sa svakog putovanja ljudima ostaju u sećanju razni događaji, kako oni lepi, tako i oni manje zanimljivi. 

Nikada neću zaboraviti noć u Ivanjici od pre desetak godina. Sada već davne 1999. boravili smo u ovom malom, ali interesantnom mestu u zapadnoj Srbiji. Hotel u kom smo odseli je smešten neposredno uz jednu od najstarijih srpskih hidrocentrala. 

Lep prolećni dan, veliko društvo spremno za zabavu, sve je bilo idealno za još jedan uzbudljiv dan. Tako je i bilo dok nije došlo vreme za spavanje.

Samo oni sa najtvrđim snom uspeli su da na miru prespavaju, dok većina nije oka sklopila. Mnogi će pomisliti da je te večeri bila neka super žurka, međutim od te priče ništa. Najluđu „žurku“ te noći pravio nam je mali vodopad na hidrocentrali. Voda koja pada sa vodopada žuborila je toliko bučno da je najveća gužva cele noći bila ispred toaleta, a san smo uspeli da uhvatimo tek ujutru u autobusu kada smo napustili Ivanjicu. 

Od tada na svako putovanje kao deo obaveznog pribora nosim i čepiće za uši koje koriste radnici na naftnim platformama da im zaštite uši od prevelike buke.

Vodopadi širom sveta često imaju imena koja su usko povezana sa bukom ili grmljavinom, jer to su bile prve asocijacije ljudima koji su ih otkrili.

Kada se pomenu vodopadi, većina ljudi prvo pomisli na one najpoznatije na svetu, Nijagarine, Endželove (najviši na svetu, 979m), Iguasu ... Međutim retko ko se seti i nekih vodopada u Srbiji, zato ću vam sada ispričati priču o nekoliko vodopada Srbije koji svojom lepotom zaslužuju da budu blaga prirode Srbije.

Jelovarnik je vodopad koji se nalazi svega 2,5 km od Pančićevog vrha na planini Kopaonik. Visok je 71m i najviši je u Srbiji. Do 1998. godine za njega je znalo samo lokalno stanovništvo, a tada ga je široj javnosti predstavila grupa naučnika koja ga je tada otkrila.

Veliki buk se nalazi na reci Resavi, par kilometara od čuvene Resavske pećine. Visok je 25 metara, a zbog svoje lepote proglašen je za rezervat prirode od izuzetnog značaja i stavljen je pod zaštitu države.

Prskalo je verovatno najinteresantniji i najlepši vodopad u Srbiji. Nalazi se na Kučajskim planinama, pored samog puta koji od Pasuljanskih livada vodi ka Čestobrodici. Nevolja je što je to šumski put i što je u periodu najveće aktivnosti vodopada praktično neprohodan. Prskalo je jedna od najneobičnijih prirodnih pojava na Kučaju, kupasta formacija sagrađena od bigrenih naslaga koje je tokom vekova nataložila voda, koja teče uskim kanalićem po samom vrhu i survava se sa najisturenije ivice.

Piljski vodopad visok je 64 metra, nalazi se na Staroj planini u blizini sela Topli Do. Drugi je po visini u Srbiji. Pošto je smešten na veoma nepristupačnom i šumovitom predelu, otkriven je tek 2002. godine.

Vrelo je vodopad na istoimenoj reci, najkraćoj reci Srbije. Ovu reku lokalno stanovništvo još zove i Godinica, jer je dužina reke svega 365 metara.. Reka teče u blizini Bajine Bašte i uliva se u Drinu, a neposredno pred ušće nalazi se i ovaj vodopad.

Stanjinac nalazi se u neposrednoj blizini istoimenog sela, pored puta koji spaja Pirot i Knjaževac. Visok je oko 20 metara. Nekad je na platou iznad vodopada bilo desetak vodenica i manastir Stanjinac. Manastir je nedavno obnovljen, a postoje planovi da se i nekoliko vodenica uredi za potrebe turizma koji postaje sve značajnija privredna grana ovog kraja.

Veliki skakavac nalazi se na Kamišinoj reci na planini Zlatibor. Visok je 25 metara, ali deluje mnogo moćnije od većine vodopada u Srbiji.

Sopotnički vodopadi su u Srbiji najbogatiji vodom, ali ne deluju tako jer se voda rasipa na više strana i deluje kao da ima više manjih vodopada. Prosečna visina je 25 metara. Zimi su često zaleđeni jer se temperatura spušta i do minus 30 stepeni, pa dobiju oblik zelenkastih ledenih igala.

Tupavica na Dojkinačkoj reci na Staroj planini je visok svega 15 metara, ali slapovi koje pravi čine ga jednim od najlepših u Srbiji.

Ripaljka je vodopad na reci Gradašnici na planini Ozren u blizini Sokobanje. Visok je oko 17,5 metara. Ovaj vodopad je prvo zaštićeno prirodno dobro u Kraljevini Jugoslaviji.

Ovo je, po mom mošljenju, deset najinteresantnijih vodopada u Srbiji. Nadam se da ćete bar neki od gore opisanih vodopada imati prilike i da posetite, pa da zaista uživate u prirodnim lepotama Srbije. 

Pripremio, nastavnik geografije Miroslav Grujić

Beograd

Putujući čovek najbolje upozna najrazličitije zanimljivosti vezane za kraj kroz koji putuje. Međutim, pre nego što krenete na put, morate biti više nego dobro pripremljeni i, što je najvažnije, dobro obavešteni i precizni. U suprotnom, možete se naći u veoma neprijatnoj situaciji, katkad i pomalo opasnoj. Kada pominjem opasnost, ne mislim na lavove, tigrove, džeparoše ili loše vremenske prilike. Lako vam se danas može desiti da krenete na put u neki grad, a na kraju se nađete u nekom nepoznatom mestu na potpuno suprotnoj strani sveta. Nije li to opasno? 

Uzmimo za primer sledeću situaciju : nalazite se na aerodromu nekog evropskog grada, npr. Londona i želite da se vratite kući u Srbiju. Prilazite šalteru i ljubaznu damu sa druge strane stakla zamolite za jednu kartu do Beograda, što bi na engleskom bilo „One ticket to Belgrade, please.“. Plaćate kartu malo sumnjičavi zbog visoke cene, ali ne bunite se jer znate da cene avio-karata variraju od izuzetno niskih do izuzetno visokih. Ulazite u avion, udobno se smeštate na sedište, kroz slušalice dopiru zvuci omiljene muzike i, dok avion rula po pisti, polako tonete u san. Budite se dok avion sleće, spremni da, čim izađete, nazovete nekog od prijatelja da dođe po vas. Tu vas čeka prvo iznenađenje, svi carinici su čudno obučeni i svi pričaju engleskim jezikom. Pomislite da je u pitanju fora jer stižete iz Londona pa carinici samo žele da budu uljudni prema Englezima, međutim onda vas gospodin u uniformi obaveštava da nemate vizu. Pitate se kome još treba viza da se vrati u sopstvenu zemlju, a carinik vas ljutito gleda i maše vašim pasošem. Čudi vas što gospodin i dalje forsira razgovor na engleskom umesto srpskom jeziku, ali zbog panike i straha popuštate, „prelazite“ na engleski jezik i pitate ga u kom ste gradu. „In Belgrade“ odgovara uniformisano lice. Ubeđujete ga da vama viza nije potrebna jer ste iz Srbije i vraćate se s puta. Lice mu se zacrveni i obaveštava vas da je svakom građaninu Srbije potrebna viza kada ulazi u Sjedinjene Američke Države. Pomislite : „Beograd u Americi ! Da li je to moguće?!? Da nije neka skrivena kamera?“ 

Naravno da je moguće, a može biti i opasno kao što rekoh.

Ovakve greške mogu se desiti ako niste dovoljno precizni prilikom kupovine karte. Ukoliko mislite da je Beograd u Srbiji jedini Beograd na svetu, lako se možete naći u Americi, Belgiji ili Rusiji.

U Sjedinjenim Američkim Državama postoji još 7 gradova sa imenom Belgrade, dok u Rusiji i Belgiji ima po jedam, sa Beogradom u Srbiji to je ukupno 10 Beograda na svetu!!!

Beograd u Montani (SAD) se od svih najbrže razvija; 2003. u njemu je živelo 6.816 stanovnika, a danas živi nešto više od 10.000 . Osnovan je 1882. godine pokraj Severne pacifičke pruge. Ime je dobio po glavnom gradu Srbije jer je najveći broj investitora izgradnje grada bio iz Srbije. Do kraja Drugog svetskog rata stanovnici su uglavnom bili farmeri. Nagli razvoj doživljava posle 1980. godine, a danas je grad koji se najbrže razvija u celoj Montani.

Beograd u Mejnu (SAD) osnovao je John V. Davis 1796. godine. Ime gradu je dao pošto je bio oduševljen borbom Srba protiv Turaka i povratkom hrišćanstva u srpski Beograd. Nalazi se na obali jezera Mesamonski. Zahvaljujući jezeru, golf terenima i predivnim parkovima jedan je od najznačajnijih turističkih centara države Mejn. Danas ima nešto više od 3.000 stanovnika.

Beograd u Minesoti (SAD) ima oko 750 stanovnika koji se uglavnom bave poljoprivredom.

Beograd u Nebraski (SAD) broji svega 134 stanovnika i najmanji je Beograd na svetu.

Beograd u Misuriju (SAD) je osnovan 1876. godine i ima oko 1.200 stanovnika.

Beograd u Teksasu (SAD) je luka na reci Sabina. Osnovao ga je 1837. godine William Mc Farland. Pre dolaska kolonizatora u ovom predelu su živeli Indijanci koji su ovo naselje nazivali Biloksi. Ime je dobio po tada čuvenoj rečnoj luci Beograd u Srbiji. Danas ima 2.526 stanovnika koji se uglavnom bave trgovinom i poljoprivredom.

Beograd u Severnoj Karolini (SAD) je predgrađe grada Maysville, skoncentrisan oko aerodroma.

Beograd u Belgiji je opština u glavnom gradu Valonije, Namenu (Namuru). Ima 5.500 stanovnika. Od 1977. se nalazi u sklopu grada. Ime je dobio po Beogradu 1718. kada su Habzburzi (kojima je pripadao Namen) preuzeli Beograd od Turaka. U gradu postoji klub „Crvena zvezda“.

Beograd u Rusiji osnovan je 1596. godine po naredbi Borisa Godunova, da bi se branila južna granica od Tatara. Danas ima 337.030 stanovnika. Ime je dobio po velikim nalazištima krečnjaka u okolini grada. Jedino ime ovog Beograda nema nikakve veze sa našim glavnim gradom.

Bila je ovo kratka priča o Beogradu (ili bolje reći o 10 gradova istog imena), u sledećem broju na ovim stranama čeka vas nova priča zanimljive geografije. 

Pripremio, nastavnik geografije Miroslav Grujić