Produženi boravak

Od školske 2010/2011. godine u našoj školi radi produženi boravak. Kako smo saznali od učiteljice Ljubice Vlašić, koja radi u boravku, deca su se vrlo lako privikla na rad u boravku i posao sa njima je pravo zadovoljstvo. 

Kako izgleda jedan dan u boravku?

Kada deca idu u školu posle podne, dođu ujutro, idemo na doručak. Potom imaju dva sata da urade domaće zadatke i da uče. Uvek imam nastavne listiće, koji su različiti, jer su deca iz različitih odeljenja. Obaveštena sam o tome šta rade na časovima, pa to radimo i ovde. Posle toga idemo u dvorište. Tu se igraju kako žele. Kada se vratimo, pravimo maske ili papirne igračke kojima se igraju i koje nose kući... Prostorija je mala, zato ih je malo, inače bismo pravili i predstavu... Kasnije igraju igrice na kompjuteru, društvene igre, crtaju, gledaju filmove, crtaće... Aktivnosti se stalno smenjuju. Zatim idemo na ručak. Kada se vratimo, idemo na nastavu.

Da li ima nekih zanimljivih anegdota koje biste hteli da podelite sa nama?

Svakog dana ima zanimljivih stvari koje se spontano dese, smejemo se i zabavljamo na različite načine.

Čime se bavite u slobodno vreme?

Kod kuće sam. Hobi mi je slikanje, rad na računaru. Volim da čitam, crtam...

Čega se najradije sećate iz osnovne škole?

Sećam se svega rado. Sve je bilo lepo. Bila sam dobar đak, pa mi je sve bilo lako. Likovno sam najviše volela. Pevala sam u horu. Razredni mi je bio Franja Knežević, koji je vodio i tamburaški orkestar...

Kada biste mogli da uporedite današnje đake i one kojima ste vi bili učiteljica ranije, da li ima razlike?

Nove generacije su sasvim drugačije nego pre 15 godina. Deca su pametnija, aktivnija, drugačije razmišljaju, zahtevaju da se aktivnosti brzo i često smenjuju. I odnos sa nastavnikom mora da bude drugačiji da bi ona bila zadovoljna. Kad uče, vežbaju, ja se sa njima igram kako bi im bilo zabavno, kako bi naučili. Slušaju me, ne persiraju mi, veoma su otvoreni. Ukratko, veoma se razlikuju od prethodnih generacija.

Evo kako Aleksandar Selimović iz II2 doživljava produženi boravak.

Kako si čuo za produženi boravak?

Prvo nas je učiteljica Gordana Rackov obavestila o tome. Dobili smo neke letke za boravak, pa smo došli da ga vidimo. Moji roditelji rade i želeli su da budem siguran, pa sam zato došao ovde.

Šta radite u boravku?

Radimo domaći, igramo igrice, gledamo crtaće, pravimo origami figurice, kornjače, tigra, pravimo svašta od lego kocaka...

Šta ti se najviše sviđa?

Najviše mi se sviđa kad nešto pravimo. 

Kada dolazite? 

Jedne nedelje dolazimo pre podne, pa posle podne idemo u školu, a druge nedelje obrnuto. 

Kad idete kući?

Nekad roditelji dođu po mene, a nekad idem kući sam.

Šta najviše volite da jedete za ručak?

Meni se najviše sviđaju meso i supa... Hrana je bolja ovde nego u vrtiću.

Kako se slažete u grupi?

Nekad se posvađamo, ali uglavnom se dobro slažemo, družimo se i na školskom odmoru.

Šta radiš u slobodno vreme?

Igram šah od četvrte godine. Tata me je naučio, a išao sam i na časove u Radnički dom. Ponekad igram sa mamom i pobedim je svaki put. 

Aleksandre, ti si već u drugom razredu, pa mogu da te pitam kako ti se sviđa škola?

Dobro mi je u školi. Super se osećam. Drugi đaci me ne nerviraju... Volim matematiku, srpski, engleski. Dobro mi ide škola.

Hvala vam na razgovoru. Uživali smo ovde sa vama. Nadam se da ćemo vas uskoro opet posetiti.

Ivana Šućur, VIII3