Nagradno putovanje

nagrađeni učenici

Prolećni raspust ove školske godine ostaće mi u sećanju po nezaboravnom četvorodnevnom putovanju kroz četiri zemlje članice Evropske unije - Rumuniju, Slovačku, Austriju i Mađarsku. Ovo je nagradno putovanje koje su osvojili najbolji učenici osnovnih i srednjih škola naše opštine, koje je organizovala Radio televizija VK. Bilo nas je preko dvadeset, nas 17 iz osnovnih škola i petoro iz srednjih.


Mene je ovo putovanje radovalo, jer sem Mađarske u kojoj sam bio prošle godine na takmičenju iz informatike, nisam bio  do sada u tim državama..

Saborna crkva u centru Temišvara

Ponedeljak, 9. april

Naše prvo odredište je bio Temišvar, grad u susednoj Rumuniji. Tu smo se zadržali nekih dva sata. Pošto je bila noć, nismo mnogo toga videli; prošetali smo po centru Temišvara, gde sam fotografisao nekoliko zanimljivosti.

Temišvar je bio ukrašen u skladu sa uskršnjim praznicima, na trgu su bila izložena džinovska šarena uskršnja jaja sa živim zecom koji je tu trčkarao.


Iz Temišvara smo nastavili put kroz Mađarsku ka Bratislavi, našem sledećem odredištu.

Devinska tvrđava

Utorak, 10. april

U utorak ujutro stigli smo u Bratislavu. Prvo što smo videli je Devinska tvrđava koja je zaštitni znak Bratislave. U prvom veku pre nove ere držali su je Kelti, dok su je Rimljani koristili u vojne svrhe. Napoleon ju je 1809. godine dosta razorio, tako da sad izgleda manje-više kao ruševina. Nalazi se nekih 9km od centra grada.

Zgrada Opere u centru Bratislave

Bratislava je glavni grad Slovačke, i leži na Dunavu, kao i naš Beograd. Dunav je reka koja spaja nekoliko evropskih država, on je naša zajednička reka. Na istočnoj strani Dunava smešten je stari, istorijski deo Bratislave, a na zapadnoj moderni deo grada.

statua Napoleona u centru Bratislave

Bratislava je jedan simpatičan grad, manji od Beograda, (ima pola miliona stanovnika), ali svakako bih ga preporučio onima koji nisu bili u njemu. Grad ima mnogo znamenitosti; meni je najlepša zgrada u kojoj se nalazi Slovačko narodno pozorište. Najdraža uspomena iz ovog grada su mi bronzane figure, na koje smo stalno nailazili. To su simpatični čovečuljci od bronze kao što je onaj koji viri iz kanalizacije, a  izgleda kao pravi radnik koji se odmara od teškog posla. Pored njega stoji znak ‘Man at Work’.

Bratislava je jedini glavni grad u Evropi (možda i u svetu) koji se graniči sa dve države, Austrijom i Mađarskom. Bratislava i Beč su dva najbliža glavna grada u Europi, udaljeni svega šezdesetak kilometara.

Prater

Utorak popodne, 10. april

Autoputem od Bratislave stigli smo do Beča  za manje od sat vremena, pošto  je to razdaljina kao od Kikinde do Zrenjanina. Naravno, nema carinske kontrole pa samim tim ni zastoja kada ulazite iz Slovačke u Austriju, a to važi za sve četiri države pošto su članice EU.

Beč je takođe grad na Dunavu. Kažu da je vožnja brodom Dunavom i Dunavskim rukavcem u Beču doživljaj za sebe, ali to smo ostavili za neki drugi put.

Čim smo stigli u Beč, naše vođe puta su odlučile da nas obraduju odlaskom u Prater. Ljubitelji zabave ne smeju propustiti odlazak u ovaj zabavni park, koji je neizostavno mesto za one koji dolaze da upoznaju ovaj grad… Zabave na pretek za sve generacije! Kako je Prater donekle simbol Beča, mislim na točak u čijoj je okolini zabavni park, treba otići i voziti se panorama točkom, super je pogled na grad.

dvorac Šenbrun

Sreda, 11. april

Pošto smo bili premoreni, prespavali smo i tek ujutro u sredu se pripremili za upoznavanje Beča, za šta smo imali ceo dan. Beč je ogroman grad, i trebalo bi nam sigurno više dana da vidimo sve značajne znamenitosti, ali ipak smo uspeli da vidimo dosta toga. 

ispred Neptunove fontane

Oduševio me je dvorac kraljice Marije Terezije - Šenbrun. Možete sa vodičem zaviriti u prostorije dvorca, šetati prelepim parkom, a možete posetiti i zoološki vrt… U Šenbrunu sam napravio možda najlepše fotografije sa ove ekskurzije. Posle toga je sledilo upoznavanje centra grada.

Katedrala Svetog Stefana

U samom centru nalaze se zdanja po kojima je Beč poznat u celom svetu. Tu je  Bečka opera, katedrala Svetog Stefana, a na par minuta hoda nalazi se i Parlament. Katedrala St Stefana predstavlja sam centar i zaista je impozantna. Trg je non-stop pun šetača i raznih animatora, koji pevaju, sviraju i igraju, tako da se stalno nešto dešava… Grad je pun luksuznih radnji, hotela i restorana.

parče Zaher torte

U planu je bilo da odemo do  Saher hotela, mesta odakle  je potekla jedna od prvih i definitivno najpopularnijih torti na svetu: Sacher torta. Parče Zaher torte je 5 evra, što nije malo, ali kažu da kada dođete u Beč treba probati autentični Bečki kolač. Prilično su skupe i  „Mocart-kugle“, koje sam doneo kući, odnosno ono što je ostalo, pošto smo ih jeli  usput, na povratku kući, kad nam „padne šećer“.

zgrada Parlamenta u Budimpešti

Četvrtak, 12. april

Posle još jednog noćenja u hostelu i doručka, spakovali smo se, malo spremili da napustimo ovaj prelepi grad. Ušli smo u autobus  nasmejani i dobro raspoloženi. Krenuli smo prema Budimpešti, glavnom gradu Mađarske i poslednjem odredištu ove naše ekskurzije.

U Mađarskoj, pre nego što smo stigli u Budimpeštu,  obišli smo i Sent Andreju,  gradić severno od Budimpešte, u kome se nalazi  veliki broj zanatlija, a i stotinak umetnika koji danas žive i rade ovde. U srednjem veku Srbi i Grci su se nastanili na ovom mestu bežeći od turske vojske tako da se tu nalaze i  pravoslavne crkve. Posle ovog malog gradića, krenuli smo za Budimpeštu.

Budimpešta je, kao i Bratislava i Beč, grad na Dunavu. Ona zauzima obe obale Dunava.

Budimpešta se deli na okruge ili dištrikte. Grad je očuvan, sa starim zgradama, tako da je lepo šetati se i gledati arhitekturu grada. Ima dosta znamenitosti, mi smo obišli centar, ali nismo se mnogo zadržavali pošto smo već bili umorni  i gladni. Što se tiče jela, izbor je pao na  „Mek-Donalds”, gde smo rešili da pojedemo nešto “konkretno” kao što je Big mek i pomfrit. Posle toga krenuli smo prema Kikindi.

Na graničniom prelazu Horgoš, prvi put posle četiri dana morali smo da čekamo carinsku kontrolu. Zbog uskršnjih praznika gužve su bile velike, sve trake su bile pune, tako da smo čekali skoro tri sata. Kući smo došli umorni ali zadovoljni zbog novog iskustva koje smo stekli i koje ćemo pamtiti.

Filip Ivetić, VIII3