Energija je svuda oko nas 2014.

Bojana Milošević, V3, I nagrada
SUNCE NAS POKREĆE


Kad je zima hladna
I ogreva nema,
Osećam se jadno,
Smrzavanje se sprema.

Zato je tu Sunce,
Zime biti neće.
Grejaće nas lepo,
Jer Sunce nas pokreće.

Gorivo je skupo,
Kola će nam stati.
Al' uz pomoć Sunca,
Opet ću se vozati.

Naučnici pravi
Pevaju od sreće,
Imaju rešenje – panele smele,
Jer Sunce uvek sve samo pokreće.

Bez struje smo u tami,
Jer svetlosti nema,
Al' opet nismo sami,
Jer Sunce ne drema.

Sunce uvek sija,
Gasiti se neće,
Mili zrak nam prija,
Jer Sunce nas pokreće.


Bojana Milošević, V3, I nagrada u kategoriji V-VIII razreda



PROBLEMATIČNA ZIMA


Nekada davno preko sedam mora i sedam gora raslo je kraljevstvo jedinstveno po svojoj lepoti. Kroz njega su proticale brze, bistre reke koje su se presijavale na jarkom suncu dok je vetar pevušio svoju pesmu. Usred tog kraljevstva, u prelepom dvorcu, živeo je moćni kralj Edgar.
O raskoši ovog kraljevstva nadaleko se čulo. Kralj Edgar je svakodnevno priređivao zabave. U bogatoj trpezi, sjaju i raskoši uživali su svi članovi kraljevske porodice. Hiljade svetiljki je krasilo dvorac, tako da su ga mogli videti čak i iz drugih kraljevstava. 
Kralj Edgar je dane provodio u parku. Uživao je u mirisu crvenih ruža koje su ulepšavale dvorac. Kako je želeo da se o njemu priča u susednim kraljevstvima,  stalno je smišljao kako da bude u centru pažnje. Često je naređivao da se grade novi letnjikovci, sve veći i veći. Siromašni seljani su ćutke sekli šume koje su krasile kraljevstvo i bez pogovora su ispunjavali kraljeve želje. Tokom hladnih, zimskih dana iz svojih neugrejanih  domova posmatrali su kako kraljevska porodica uživa u večernjim zabavama. Iz dvorskih dimnjaka vijorio se dim na sve strane. Ceo dvor je odisao toplotom tokom čitavog dana. U većini prostorija niko nije nikada boravio, ali naređenje kralja se moralo poštovati. Nemilice su se trošile zalihe uglja.
Jednog zimskog dana u dvorac su stigli rudari sa isporukom za kralja.
‒ Vaše visočanstvo, doneli smo Vam ugalj tek iznesen iz rudnika.
‒ Odlično. Imam tonu uglja, njega nikad neće nestati.
Dan za danom ponestajalo je sve više i više uglja. Savetnik Tim je svakodnevno upozoravao kralja:
‒ Vaše visočanstvo, želim da Vas obavestim da je ostalo još veoma malo uglja. Trebalo bi voditi računa o nepotrebnoj potrošnji. Moram Vam predložiti da…
‒ Ma šta pričaš? – prekinu ga kralj ‒Izvini me sada, moram da krenem na kraljevsku večeru. Dolazi mi u goste kralj Vil‒kralj se okrenu i ode u veliku kraljevsku trpezariju.
Zabrinuti savetnik Tim je nemo posmatrao bahato ponašanje kraljevske porodice. Sklopio je papire koje je držao u rukama i povukao se u svoje odaje.
Dani su prolazili. Kako je shvatao ozbiljnost situacije, Tim je ponovo pokušao da upozori kralja:
‒ Vaše visočanstvo, obaveštavam Vas da se zalihe uglja svakodnevno smanjuju. Nema ni drveća. Šume su posečene. Molim Vas, pogledajte...
‒ Nemoj me više zamarati. Već sam ti rekao da nemam vremena za tvoje budalaštine – ljutito reče kralj odgurnuvši papire koje mu je pružao savetnik Tim.
Prolazili su dani, meseci, godine. Kraljevoj bahatosti nije bilo kraja.
Jednog hladnog, zimskog dana iz dvorskih dimnjaka se nije vijorio dim. Samo se čulo kraljevo gromoglasno naređivanje:
‒ Smesta da ste ugrejali sve prostorije! Naređujem vam!
Sluge su spuštenih glava tiho progovorile:
‒ Vaše visočanstvo, nema ni uglja, ni drva, čime da zagrejemo dvor?
‒ Ne zanima me. Naređujem vam da smesta ugrejete sve prostorije.
Sluge su i dalje nemo stajale ispred kralja. Kako je i sam kralj shvatio da postoji problem, našao se u velikoj dilemi. Šta učiniti?
‒ Brzo mi zovite savetnika Tima! – viknu kralj.
Ubrzo se u kraljevskim odajama našao savetnik Tim.
‒ Time, naređujem ti da ugreješ dvorac iz ovih stopa! ‒ reče kralj.
‒ Čestiti kralju, ja sam pokušao da Vas upozorim, ali me Vi niste slušali. Želeo sam da Vam prenesem ideje o drugim načinima proizvodnje toplotne energije i svetlosti.
‒ Dobro, dobro! Daj da vidim te tvoje crteže – sa nevericom reče kralj.
‒ Vaše visočanstvo, kraj Vašeg dvora teče brza reka. Zašto onda ne bismo iskoristili njenu snagu? Sagradićemo vodenicu. Osećate li ovaj vetar? Neprekidno duva u kraljevstvu. Sagradićemo ogromnu vetrenjaču. Celo kraljevstvo će biti obasjano svetlošću, a svi domovi i dvor će biti topli tokom cele zime ‒ samouvereno reče Tim.
‒ O, dragi moj Time, zašto te nisam ranije saslušao? – postiđeno prizna kralj.
Celo kraljevstvo se okupilo i zajedno učestvovalo u izgradnji vodenice i vetrenjače. Od tog dana kralj Edgar se više nije bahato ponašao i umeo je da ceni dar prirode.


Tijana Karić, V2, pohvala

Alternativni i obnovljivi izvori energije

Rođena sam u Vojvodini. U svojoj okolini pitome ravnice mogu da nađem dosta primera o alternativnim i obnovljivim izvorima energije. Međutim, mene je nešto drugo oduševilo.
Moja je sreća što imam babu u Kladovu i imam mogućnosti da često putujem tamo. Jedan od najlepših delova naše zemlje je Đerdapska klisura kroz koju prolazimo. Prvo mesto na kom uvek stanemo je Golubački stari grad. Predivan pogled i priroda na obalama Dunava. Ove godine bila sam iznenađena gorostasnim vetrenjačama. One su sa rumunske strane, na obroncima Karpata. Vetrenjače su stajale kao čuvari na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Znatiželjno sam pitala roditelje čemu to služi. One su visoke oko osamdeset metara. Njihove velike elise stalno se pokreću snagom vetra. Tako se proizvodi struja, a priroda je u svojoj lepoti još veličanstvenija, čistija i svi možemo da uživamo u njoj. Mi smo nastavili put, a one su nečujno nastavile da se okreću.
To što sam tada videla jako je bitno za svet pun zagađenja. Energija se dobija na ekološki način, a snaga vetra je neiscrpna.
 

Teodora Ostojić, V4 


Mere štednje


Ko štedi, taj ima – kaže narodna izreka. Štedimo li dovoljno? Volimo li dovoljno? Šta je naš cilj? Pa ljudi, nažalost, nemaju zajednički cilj.
Mozgala sam i mozgala zbog čega se uvek osećam razočarano, kada npr. u obdaništu ili školi sakupljamo staru hartiju, čepove, plastične flaše, limenke i sl. Prosto je. Zato što moramo da organizujemo posebne ekološke akcije, umesto da nam je već navika i potreba da brinemo o okruženju. Svako može da učini nešto da „prištedimo“ za našu planetu, i to je prilično lako. Mnogo lakše od učenja, a i zabavnije je. Ako bismo jedan dan mogli da biramo između toga da ceo dan samo sedimo nad knjigom i toga da se bavimo ekologijom –sigurno bismo izabrali ovo drugo. Ma, razumete sigurno o čemu vam pričam.
Zbog čega još uvek sve kuće u Kikindi nemaju žute kante? Mi ljudi smo pomalo smešni. Želimo lepe stvari, ali većina nas ne čini mnogo ili skoro ništa da se one dese.Zašto ponekad ostavljam hranu u tanjiru, a neko dete nema danas za ručak ni toliko koliko meni ostane? Zbog čega najčešće ne poslušam maminu rečenicu? A čula sam je milion puta: „Sipaj manje ako ne znaš koliko možeš da pojedeš!“ Ako sam gladna, mogu sipati opet, zar ne? To je tako jednostavno. Ovaj savet spada u one koje nije teško slediti, pa ipak po nekoliko puta u nedelji „ne štedim hranu“, i otpad ide u kantu, završi na đubrištu. Mi čak ni nemamo u dvorištu životinje koje bi to pojele.Toliko loših vesti o zagađenju, gladi u svetu, o prirodi koja se buni, o životinjama koje izumiru... Želimo li da već sutra živimo u svetu potpuno sive boje, da izbrišemo osmehe i zaboravimo za sreću?Svaki dan činimo milion rasipničkih stvari ne misleći o Zemlji i drugim ljudima. Ipak, ono što mogu je da menjam sebe. To deca mogu. Možda je to malo, možda nije dovoljno, ali verujem da ima smisla i da vredi.
Rekla bih da i odrasli znaju „ponešto“, jer temu je zadala, i konkurs izmislila odrasla osoba. Naslov za ovaj rad me je naterao da se dobro zamislim. Mnogo dece je mislilo o merama štednje, u to sam sigurna. Dakle, svako može i svaki potez je važan i vredan.
Večeras sam za tuširanje potrošila mnogo manje vode, a uložila samo malo dodatnog truda. A sutra je novi dan. Ujutru ću, dok se kreveljim Ani u ogledalu perući i četkajući zube, zavrnuti slavinu. Voda znači život, zar ne?
 

Ana Đuran, V3

EKOLOGIJA, MERE ŠTEDNJE


Uživam dok gledam mlađeg brata kako pravi prve korake na travi. Pitam se, kad odrastemo i postanemo ljudi, da li će naša planeta i za našu decu biti tako lepa. Da li će i oni moći svoje prve korake da uče na travi? Ili će svugde oko nas biti hladan i bezdušan beton?
Trudim se da svakog dana čuvam svoju planetu da bi što duže ostala zdrava. Nakit izrađujem od stare hartije, ne kupujem ga. Ne bacam smeće po ulici. Sakupljam plastične flaše i čepove od svih suseda za reciklažu. Gasim svetlo kad izlazim iz sobe. Ali ipak se plašim kad uveče šetam gradom i vidim koliko sijalica svetli! Pomislim koliko je sada užarenih sijalica u celom svetu! Uključenih aparata. I posečenog drveća... Svakim danom šuma je sve manje, a aparata sve više! Energija je mnogo važna za današnji svet. Koliko energije ima naša planeta da izdrži sve bolove koje joj nanose ljudi?! Sva zagađenja... Kao da osetim drhtaje koje šalje, uplašena i bolna. A samo nju imamo. Tako lepu! I tako širokogrudu, da nam pruža sve što nam treba da bismo lepo živeli na njoj.
Zato želim da zamolim sve ljude ovog sveta – ŠTEDITE ENERGIJU! Tako ćemo je imati više za sve nas. I za sve one koji se još nisu rodili.


Mia Ivanović, V4 


Ekologija, upravljanje otpadom i energija


Kome li smo krivi mi?
Ko nam to prirodu uništi?
Bacaju otpad na sve strane,
flaše, papire i suve grane.

Ali ekologija ima svoje priče
koje na čaroliju prirode liče.
Volim kada ceo svet miriše,
kada lepršaju prozračne kapljice kiše.

Sve da se vrti kao u čistom krugu mašte,
zvuci, blistavost moje mirisne bašte.
Gde god da pogledam, svuda da bude sjaj,
čarobnu moć ekologija ima– znaj!

Da lete leptirići, da se gomila lepota,
da svi cvetovi pevaju, to je prava divota.
Ova ekologija neka potraje
svi ćemo uživati, da, istina je!


Minja Jakšić, V3



Ekologija, upravljanje otpadom i energija


Sačuvajmo planetu ovu
Da bude lepa za generaciju novu.
Nemojte bacati smeće van kante,
Onda jadne životinje u okeanu pate.

Recikliranje je dobra stvar,
To bi trebalo da radi nekoliko ljudi bar.
Povećavaju se ružna brda smeća
Neodgovornost postaje sve veća i veća.

Otpada treba da bude jako malo
Ako vam je do Zemlje zaista stalo.
Trudite se da je maksimalno sačuvate
Umesto što je neprekidno uništavate.

Ko se sa reciklažom slaže,
U očuvanju planete pomaže.
Sačuvajte bledoplavu tačku,
Spasite nekog psa ili mačku.

Mnogi ljudi ne mare za planetu,
Ima takvih svugde po svetu.
Neka se mnogi pobrinu za očuvanje planete,
Da to ne radi samo jedno dete.

Količina smeća mora da pada,
Ne sme da se izgubi baš svaka nada.
Razglasite svima da je reciklaža u modi,
Malo truda za planetu neće nikom da škodi.

Nemojte bacati smeće van kante,
Onda jadne životinje u okeanu pate.
Sačuvajte bledoplavu tačku,
Spasite nekog psa ili mačku.


Mina Milosavljev, V4 


RECIKLAŽA

Za papir stari
niko ne mari,
Al' kad njega nema,
nevreme se sprema.
Drva ginu, sve manje ih ima,
šume pate, menja nam se klima.

Plastične su flaše
sad sudbine naše.
U njima je voda,
svrha ljudskog roda.
Bez njih života neće biti,
jer kako onda vodu piti?

Sada svatih da nije šala
ova nam je Zemlja zaista mala.
Čuvati je moraši ti,
reciklažom je odbraniti.

Svaku flašu,
odnesi u školu našu.
Na zemlju je baciti nećeš,
u reciklažu sa njom krećeš.

Sada otpad sa svih strana
poručuje svima nama
da se čuva a ne baca.
Postao je glavna faca!
Prodaje se nešto drugo
niko ne zna da je staro
to reciklirano čudo!


Teodora Bajić, V3
 

No comments:

Post a comment

Note: only a member of this blog may post a comment.