Jesen

Kad lišće u mom dvorištu požuti, a hladni vetar ga baca po vazduhu i šušti s njim po umornoj travi, znam da je došla jesen.

Po koji neobran grozd crvenožut greje se na jesenjem suncu. Zrele su jesenje jabuke, miris dunja se širi vazduhom. Košare su prepune jesenjih plodova. Ulice su prepune dečijeg smeha i graje. Iz kuhinje dolaze mirisi zimnice i svežih kiflica. I dok je sve žuto i radosno, sunce šeta nebeskim svodom.

A kad nastupe dani pozne jeseni, sa malo sunčevih zraka, zaplače nebo, zabrine se priroda. Gole grane drveća tužno cvokoću. Tužna žuta trava otežala od vlage ne pucketa na hladnom vetru. Zamrznuta barica nepomično spava. Nema više cvrkuta ptica. Pokoji vrabac cvrkuće na drvetu. Sve je spremno i čeka zimu.


Vujadin Kojić, IV1, I nagrada na konkursu povodom Dana gradske biblioteke

Dani su kraći, a noći duže. Lišće polako menja svoju boju od bledo zelene u crvenu i žutu boju. To jesen veze svoj zlatni ćilim svojim jesenjim bojama.

Ljudi užurbano rade u poljima koristeći poslednje tople dane. U vazduhu se oseti miris kukuruza, ludaja, dunja, grožđa, zrelih jesenjih jabuka iopalog lišća koje polako truli. Svi uživaju u ranoj jeseni sve dok ne dođe pozna jesen. Zajedno sa poznom jeseni dolaze i hladni dani. Nebo prekrivaju sivi i teški oblaci iz kojih pada hladna kiša. Ulice su puste, ne čuje se dečija graja ni cvrkut ptica. Samo jedan mali vrabac pokisao od jesenje kiše, promrzao od jesenjeg vetra, šćućuren u svom gnezdu, nejako cvrkuće. Drveće svojim golim granama skoro da dodiruje vlažnu zemlju.

Ljudi sve više vremena provode u svojim toplim domovima slušajući priče jeseni. Jesen ih svojim pričama polako uljuljkuje i priprema za hladnu zimu.


Mila Blažić, IV1, II nagrada na konkursu povodom Dana gradske biblioteke



Prošlo je toplo leto. Sve oko nas miriše na kiše. Oblaci su tmurni i sivi. Došla je jesen.

Vila jeseni svojom magijom žuti sve oko nas. Jesen boju zlata ima. Na vilinoj kosi prelep venac od zlatnog klasja kao mesec sjaji. Pun naramak zrelih plodova daje deci, a seljacima bogatu žetvu nudi. Bledo i nemoćno sunce ne uspeva da se provuče kroz tamne oblake. Zvižduk vetra se čuje svuda oko nas, ali se ptice ne čuju nigde.

Često se ni meni ne ide iz kuće kad je tako sumorno i hladno. Sedim u toploj sobi i kroz prozor gledam kako oblaci nebom prekrivaju sivilo, a kiše peru krovove kuća. Kad je jesen i danima pada kiša, ne znamo da li je noć ili dan.

Jesen ume ponekad da iznenadi i sa toplim danima. Pod sjajem sunca možemo da vidimo pravu boju jeseni – zlatnu, i tad svi uživaju. Samo su deca pomalo tužna, jer moraju da idu u školu a ne da uživaju u prelepom danu.

Od svih godišnjih doba najmanje se radujem jeseni, jer je najčešće hladna i siva.

Dunja Lukač, IV3

Godina četiri godišnja doba ima,
jesen je kraljica među njima.
Žuto lišće pada sa grana,
stiže nam jesen rana.

Gorda stoji na svojim žutim plodovima i smeši nam se, dražesna i bogata. Pramenovi kose otežali joj od ludaje žute.

Snopom zlatnog klasja maše, a plavom se grozdu smeši i žetvu jesenju nudi. Kada nas sve dobro ponovi, svojom pitomom i blagom ćudi pomilovaće nas blagim vetrićem.

Nažalost, sve lepo kratko traje. Ulice puste, nema dečje igre i smeha. Poneki mrzovoljni prolaznik žuri. Dok se napolju magla spušta, a hladan vazduh nas pecka. Uz šapat dragog bića, spokojna noć se sprema. Sve je mirno, vatra pucketa, šapat prestaje, stiže lagani san.

Sivo je nebo. Kiša prozore umiva, napolju blato, vetar zavija. Pozna jesen, od mraza pomodrela, izgubila se, jer je stigla zima.

Stefan Poljak, IV1

Na drvetu sve žuto
U oblacima mutno
Na travi jaka rosa

A od magle mokra kosa
Tužne laste lete na jug
Čeka ih dalek put

Guske divlje, čavke, rode
Silna perad na jug ode.

Vetar šišti
Drma grane
Ulica puna lišća
Dok sunce svane.

Gordana Ilijin, III3

broj 2, godina I, novembar 2008.