Nosioci Plakete sveti Sava o sebi

Katarina Marojkin, učenica VIII2 razreda, volela bi da bude vaspitačica, učiteljica ili nastavnica. Od svojih nastavnika, kao najbolje ističe Mariju Dimitrić, Stevana Beloševa i Dragicu Sredojev. Omiljeni predmeti u školi su joj biologija, istorija, matematika i fizičko vaspitanje. Najbolje drugarice su joj Ivana Vuletić i Milica Bozitovac.
Zavidan školski uspeh postiže slušanjem na času, redovnim, brzim i efikasnim učenjem i kombinovanjem rada sa nekim drugim aktivnostima.
U slobodnom vremenu sluša muziku, čita knjige, šeta se sa drugaricama... Trenira odbojku već 4 godine, a išla je i na balet i plivanje.
„Budi ono što jesi“ kaže Katarina, a takođe i „Pobediti, a nikog ne poraziti!“

Đorđe Milosav, rođen je 15. jula 1994. godine u Kikindi. Rak je u horoskopu. Ide u VIII2 razred i aktivno igra u folklornom ansamblu „Gusala“.
Vozi rolere. Zbog njih je prošle godine pokrenuo peticiju za izgradnju skejt parka u Kikindi. Akcija je prikazana na lokalnoj televiziji.
Voli fotografiju, te tako zanimljive trenutke u svom životu beleži foto aparatom.
Đorđeva najveća želja je da se okuša u ronjenju, bandži-džampu i da proputuje svet.
Uzori su mu roditelji, stariji brat, deda i nastavnik tehničkog.

Slobodan Košničar za životni moto izabrao je izreku „Svako je kovač svoje sreće“.
U odeljenju VIII3 u kojem završava osnovnu školu, najviše voli časove engleskog jezika, matematike i fizičkog vaspitanja. Najradije se druži sa Dušanom, Čedom, Ninom, Anom, Borisom i Markom, a na pecanje voli da ide sa nastavnikom Danićem. U slobodnom vremenu još voli da gleda kvizove, igra društvene igre i igrice na kompjuteru.
Želeo bi da upiše Ekonomsku školu, da postane bankar i da jednog dana ima sopstvenu banku.
Zavidan školski uspeh postiže sopstvenim trudom, daje sve od sebe mada misli da ima i malo sreće. Podrška porodice mu je takođe veoma važna.

Piroška Kanalaš, učenica VIII4 odeljenja je vesela i nasmejana devojka. Ima mnogo prijatelja, sve ih voli i poštuje, važi za iskrenu i vernu drugaricu. Kod nje često dolaze i kada im treba rame za plakanje i kad imaju nešto lepo da podele sa njom.
Slobodno vreme voli da provodi okružena veselim prijateljima i u krugu porodice. Oca je izgubila pre 12 godina i živi sa majkom. Veoma voli malu decu i smatra ih najvećim blagom na svetu. Često čuva svog sestrića i oboje uživaju u tome.
Piroška se ranije bavila folklorom i trbušnim plesom, a sada trenira sportsko penjanje na veštačkim i prirodnim stenama. Ne plaši se visine ni mraka i zbog toga joj mnogi zavide. Voli ozbiljne izazove, hrabra je i puna energije, spremna da živi i suoči se sa svim problemima.
Školovanje planira da nastavi u Gimnaziji u Senti, na prirodno-matematičkom smeru, na mađarskom jeziku.
U životu su joj najvažniji porodica, prijatelji i škola.
Piroškin životni moto je: „Budi hrabra i rizikuj, jer život nema smisla bez rizika.“

Monika Sabo je srećna što ju je mama upisala baš u Osnovnu školu „Sveti Sava“, kaže nije pogrešila. Ona stvarno voli svoju školu i biće joj veoma žao da je ostavi. Smatra da je tako izuzetnom čine predivan direktor i odlični nastavnici.
Od svih predmeta, najviše voli matematiku, sa nastavnicom zajedno, ali takođe uživa i na časovima geografije i likovne kulture.
Već 2 godine trenira sportsko penjanje, a kad nema trening voli da odgleda neki dobar film ili da izađe sa društvom.
Mnogi misle da je zabavna i druželjubiva osoba i veoma dobra drugarica. Takođe joj se dive što je dobra učenica.
Što se tiče planova za budućnost, još se nije definitivno opredelila koju će srednju školu upisati, ali bi volela da ostane u Kikindi, pa će to verovatno biti Gimnazija, prirodno-matematički smer.
Pomalo se plaši novih drugova, profesora i škole, ali se nada da će njen strah nestati tokom letnjeg raspusta. Želja joj je da srednju školu, kao i snovnu, završi vrlo uspešno.