Februar

POZNATI ROĐENI FEBRUARA MESECA: 

Mira Alečković, srpska književnica (2. II 1924.) 

Jovan Dučić, srpski pesnik (5. II 1871.) 

Bob Marli, rege muzičar (6. II 1945.) 

Čarls Dikens, engleski pisac (7. II 1812.) 

Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana (8. II 1828.) 

Tomas Alva Edison, američki pronalazač (11. II 1847). Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar 

Čarls Darvin, engleski prirodnjak (12. II 1809). U svojim delima je razvio originalne poglede o promenljivosti vrsta, shvatanje po kome je živi svet postao i razvijao se u prirodi putem prirodnog odabiranja u borbi za opstanak i prilagođavanjem uslovima sredine 

Galileo Galilej, italijanski astronom, matematičar i fizičar (15. II 1564). Formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže, kretanja po kosoj ravni, kao i kosog hica, uveo je pojam ubrzanja, konstruisao astronomski durbin,... 

Frederik Šopen, poljski kompozitor (22. II 1810.) 

Vilhelm Grim, jedan od dvojice braće Grim, pisaca bajki (24. II 1786) 

Viktor Igo, francuski književnik, rodonačelnik francuskog romantizma (26. II 1802.) 

Konstantin I (Konstantin Veliki), rimski imperator (27. II 208). Počeo je hristijanizaciju Rimskog carstva. Godine 312. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog Carstva

SVET 

4. II 1789. Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od 1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za šefa države. 

5. II 1973. Prvi put je izašao crtani strip "Hogar Strašni". 

7. II 1964. Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD. 

10. II 1996. IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovim. 

20. II 1962. Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom,SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod "Merkjuri-Atlas 6", kojim je prvi američki astronaut Džon Glen tri puta obleteo oko zemlje. Let je trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde. 

22. II 1512. Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Prema latinskoj verziji njegovog imena nemački kartograf Martin Valdžemiler nazvao je Novi svet Amerika, premda je novi kontinet 1492. otkrio Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju. 

23. II 1938. U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazište nafte

SRBIJA 

1. II 1748. Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada. 

6. II 1864. Umro je Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske culture, sakupljač narodnih umotvorina i reformator srpskog jezika i pravopisa . 

13. II 1200. U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića. 

15. II 1832. U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. 

28. II 1939. Izašao je prvi broj „Politikinog Zabavnika“

OBIČAJI 

14. II 269. Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih 

29. II Ovaj datum nalazi se u kalendaru svake četvrte godine, samo u prestupnim godinama.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije