Kurija

(ime potiče od latinske reči curia sa značenjem sudnica, većnica) 

Potreba da se izgradi zgrada magistrata za smeštaj dištriktskih organa vlasti i zatvorenika, postojala je još od 1790. godine. Međutim, gradnja se uvek odlagala za srećnija vremena. Najzad je započela 1836. a završena 1839. godine. Od 1876. godine, kada je ukinut Velikokikindski privilegovani dištrikt, u njoj je bio smešten, narednih 90 godina, Opštinski sud sa zatvorom. Šezdesetih godina 20. veka sud se seli u novosagrađenu zgradu. Zatvor funkcioniše još oko desetak godina, kada se seli u Zrenjanin. Poslovne prostorije u Kuriji dobijaju Istorijski arhiv i Narodni muzej. Zatvorske ćelije pretvaraju se u arhivski depo. 

Kameni grb Dištrikta na zgradi Kurije težak je oko dve tone. Zbog njegovog postavljanja na zabat zgrade i sama izgradnja Kurije je kasnila, jer je oprema za postavljanje stizala čak iz Pešte. Ugradnju grba izvršio je zidar iz Kikinde Matija Švarc za cenu od 200 forinti srebra. 

Pred Kurijom i u njenim prostorijama stvarana je istorija našeg grada.

U sredini objekta je unutrašnje dvorište u kom su 9. januara 1942. godine okupacione nemačke vlasti streljale trideset nevinih talaca, rodoljuba. U ćelijama zatvorskog dela bilo je mnogo poznatih javnih i političkih ličnosti ovog regiona. U velikoj sudnici Kurije, 1930. godine, оdržano je poznato suđenje Jovanu Popoviću zbog knjige pesama ,,Knjiga drugova”. Spomenik Jovanu Popoviću nalazi se preko puta zgrade Kurije. 

U svečanoj sali ugošteni su austro-ugarski car Franja Josif (1872) i jugoslovenski kralj regent Aleksandar Karađorđević (1919).

Kurija je jedan od najvažnijih objekata u gradu po kojem je Kikinda prepoznatljiva. 

Grupni rad učenika VII razreda