Smem li da te poljubim
bar na tren da ponovo taj ukus osetim?
Hoću da te opet zagrlim
i prošlosti se prisetim!
Da li mi dozvoljavaš
da oči gledam tvoje?
Zar se ne sećaš
da su nekad one bile moje!?
Želiš li da mi kažeš nešto,
nisam te čula odavno...
Je l` u tvom srcu imam i dalje isto mesto
ili sam nešto potpuno strano?
Da li se u stara vremena vraćaš
kad ti se šapatom primaknu usta moja,
je l` se još uvek sećaš
ruža s mirisom ludaja!?
Biljana Nikolin, februar 2008.
Radost, veselje, tuga i bol, usamljenost, pa čak i bes su neka čudna, ružna ili lepa osećanja, ali po mom mišljenju najlepše i najmaštovitije osećanje je ljubav. Zašto je ljubav maštovita? Prosto zato što, kada se zaljubiš u neku osobu, u sebi osećaš neki čudan i neobičan treptaj koji se ne može opisati.
Moja prva istinska prava ljubav ostavila je veoma jak utisak na mene. Njena lepota je beskonačna, šarena. Obuzme te želja da je iskažeš voljenoj osobi, ali ne znaš kako, nešto ili neko u tebi ti to ne dozvoljava, vraća te, odvlači... Obuzme te strah da te on ili ona ne odbaci, da ti se ne smeje ili da ti kaže ne... Ko nije voleo, kada čuje reč ljubav, pomisli na ruganje i kako je to najgluplja stvar koja ti se može desiti u životu, ali ko je voleo, odmah oseti leptiriće u stomaku, seti se osećaja koji u tom trenutku prostruji kroz telo. Život postane lepši kada se zaljubiš, iako popustiš u školi, ne moriš za to, nego se samo prisetiš voljene osobe i zaploviš u najdublje vode svojih lepih osećanja, a zatim iz njih iskočiš sa velikim srcem u kojem držiš njegovo ili njeno ime i odletiš u oblake.
Ljubav se događa više puta u životu, ponekad te jedna napusti, a druga poseti i opet ti zada onaj beskrajan osećaj zadovoljstva, ali ne onakav kakav ti je podarila prva, prava ljubav.
Zorana Sredić VI4
Dečije srce zna da voli,
Iako ga to ponekad boli.
Ume da prašta i veruje svima,
Da strpljenja uvek za svakog ima.
Ruku za spas kad pomoći ti treba,
Obasjava ga neizmerna radost sa neba.
Srećom zrači i puni te snagom,
Pušta te da zakoračiš njegovim pragom.
Ali kad plače i kad je tužno,
Nemoj mu spominjati ništa ružno.
Samo se iskreno sa njim druži,
A kad zajeca, ruku mu pruži.
Sanja Zagorac, VI3
U očima tvojim
videla sam slike boje
nemira
koje kažu da si pun
nekih strahova
i da se bojiš
da zavoliš me, ludo...
Kao na ivici praštanja
kao u zemlji maštanja...
U očima tvojim videla sam
dubine morskih pučina
i znam da ih više
neću videti ja.
Da, čak ni more mojih suza
sada ih ne bi vratilo.
Moje misli putuju tebi
i kad spavam
i kad zvezde brojim
u najslađim očima TVOJIM!
Lea Branković, VI3
Ljubav je slatka kao voće
svako je želi, svako je hoće.
Ljubav je lepa kao cveće,
niko je nikad zaboraviti neće.
Ljubav je lepa, ljubav sja
na ljubav imam pravo i ja.
Iako je hladno, iako je zima,
ljubavi u svima ima.
Gizela Mohači, III3
MILICA
Jedna devojčica
po imenu Milica,
uzela je srce moje
i obojila u razne boje.
Pisao sam joj pisma,
slao sam joj cveće,
a Milica tvrdoglava
neće me, pa neće.
Smislio sam dobar plan
sada ću vam reći,
poljubiću je i pobeći
neće mi uteći.
Strahinja Vujošević, III3
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.