Gradski trg

U urbanističkom smislu Kikinda pripada grupaciji takozvanih planski organizovanih naselja. Trasiranje i presecanje ulica izvršeno je u drugoj polovini 18. veka prema važećem državnom urbanističkom planu za izgradnju novih naselja u Banatu.

Taj je plan podrazumevao naseobinu pravilno ušorenih i širokih ulica koje se seku pod pravim uglom, centralni gradski trg sa pijacom, crkvom, gradskom kućom, školom, gostionicom, itd. Ono što danas nazivamo trgom zaprevo je nakada bio deo glavne ulice koja je imala svoje proširenje kod crkve i Kurije i bila mesto namenjeno za pijacu. O tome kako je to nekada izgledalo najbolje svedoči jedan kratak zapis onovremenika :“ U vreme kada je proglašena gradom, 1893, Kikinda je ličila na veliko neuređeno selo. Na gradskoj pijaci u samom centru između Varoške kafane i Kurije zadržavala se smrdljiva bara. Blato je, naročito s jeseni i proleća, bilo duboko i do kolena. U zimskim danima se događalo da se natovarena seljačka kola zamrznu u tom blatu, i tu, na pijaci, čekaju proleće. Trotoara i uređenih prelaza na ulicama bilo je veoma malo, čak i u centru grada. U kišnim danima seljaci su morali da šire kukurozovinu ili slamu da bi mogli preći ulicu.”

Velike promene nastaju na prelazu iz XIX u XX vek. Tada je izvršeno kaldrmisanje važnijih ulica u gradu. Glavna ulica dobija poznatu i prepoznatljivu žutu kaldrmu i zasađeni su drvoredi lipa. Sve do osamdesetih godina XX veka glavnom ulicom odvijao se saobraćaj, od bicakala i fijakera do putničkih automobila i autobusa.

Na inicijativu Skupštine opštine Kikinda, 1982. godine, počelo se sa rekonstrukcijom ulica u centru grada. Na površini od 2,1 hektara stvorena je specifična pešačka zona. Kao veza između starog i novog izgleda trg je ispresecan trakam načinjenim od žute kocke nekadašnje kaldrme. Izgled je upotpunjen i fontanom koja je postavljena ispred muzeja.

Danas je trg, zajedno sa celom pešačkom zonom, mesto okupljanja i druženja i mesto održavanja mnogih značajnih i tradicionalnih manifestacija poput Zmajevih dečijih igara, Dana ludaje ...

Nastavnica istorije Dragica Sredojev