Ludaja

Na literarnom konkursu "Ludaja", povodom Dana ludaje, pohvaljena je pesma Nevene Grubišić iz VI1, dok je pesma Anastazije Kančar iz V4 osvojila III mesto.

LUDAJA

Raširila zelene ruke

pa prikuplja

narandžaste skute.

Nasmejanog lica

gleda u nebo

puno ptica.

Al' ne daju

kukuruzi vojnici

blizu nijednoj ptici.

Na poklon je dobila

pet metara svile

da joj se ptice dive.

Nevena Grubišić, VI1

Ludaja

Kad jesen dođe,

kikindskim ulicama

veselje prođe.

Svi skaču na noge lagane

i žurno trče na ludajine dane.

Reka dece ulicom se sliva

da pokaže jesenja odela mila.

Dečiji žagor trgom se ori

maska od ludaje, začas se stvori.

Za Ginisa se pita peče,

ni deka, ni baka odoleti joj neće.

Najteža ludaja se bira, ponosno se smeši:

„Sad ću biti glavna do besvesti.“

Strpljivo u redu čeka

jedna mala Mika

da se kraj ludaje slika.

Osmeh vedar, mio

i ludaju je raznežio.

Dan se bliži kraju

tužna deca kući koračaju.

Godina će brzo proći

i ludaja ponovo doći.

Strahinja Mršić, V3

Ludaja

Osvanuo je sunčan dan,

lep, topao i radostan.

Danas na našem divnom trgu

ljudi i deca prave dugu.

To su maske za Dan ludaja.

Svi se igraju, čuje se graja.

Roditelji deci prave maske nove 

i čekaju jesen da ih pozove.

Kada Dan ludaja dođe,

svako dete trgom prođe

i razgleda mnoge stvari

koje su načinili drugari.

Svakog oktobra deca mala

Dožive uživanja prava.

Katarina Srdić VII3

Ludaja

Bundeve širom sveta

Bundeve svih gradova,

Ja vas pozivam na savez jesenjih radova.

Neka vas deca iseku,

Naprave lepe figure,

Dođite i bundeve u obliku nule. 

Krasite gradove širom sveta.

Krasite škole.

Nemojte da se stidite

Jesen je vaše doba.

Vreme je za ukrase,

Budite lep ukras vašeg roda.

Meni to mnogo znači,

Kao i deci svoj,

Postrojte se bundeve

U jedan veliki stroj!

Bundeve širom sveta

Bundeve svih gradova,

Zvanično otvaram savez jesenjih radova.

Teodora Stankov, VI1

LUDAJA

U ravnici jednoj, na kraju grada,

Živela je kuvarica, lepa i mlada.

Dobra je bila, spremna da daje,

naročito da pravi ludaje.

Njene su ludaje ukusne bile,

Sočne i debele, mast sa njih lije.

I ona je, naravno, ponosna bila,

Što je ludaje takve pravila.

Na takmičenja ih je slala, osvajala medalje.

Međutim, svoje recepte nije htela da daje.

Ljudi iz grada želeli su da znaju

Kako njene ludaje nastaju.

Ali ona je mudra bila.

Nikome ništa nije govorila.

Pošto su njene ludaje stalno bile prve,

Glasine su po gradu počele da vrve:

„Ona vara i laže, čim recept neće da kaže!“

Kuvarica je jadna, morala da kaže,

da ljudi ne misle da laže:

„Recept nije lažan, 

a meni nije ni važan.

Nisu u pitanju nikakve čari,

Nikakve letnje kiše,

Samo ljubav prema ludajama,

I ništa više!“

Sanja Zagorac, VII3

LUDAJA

Pošao Laza u atar da radi,

neko seme da zasadi.

Iz malog semena,

izrasla ludaja rumena.

Na vašar je Laza tegli

da je žiri izmeri.

Za njenu slavu pita se pravi,

da se narod zasladi

a najveća ludaja se i nagradi.

David Sabo, V3

LUDAJA MAŠA

U gradu Ludajiću održava se parada. Bundeve imaju nasmejana lica. Najuzbuđenija je najrumenija Maša. Prijavila se na šarenu paradu. Prijatelji su je odvraćali i savetovali da ne ide jer ima mnogo lepših konkurentkinja. Mašu je to još više ohrabrilo i ulilo nadu da će „proći“.

Prijateljice su je zlurado gledale i okrenule svoja debela leđa.

Kada je Maša ušla u finale, bundeve se uzbudiše. Odjednom se čuo pljesak i Mašino ime.

Sad su prijateljice poželele da se pomire sa Mašom. Maša se setila svega što joj se dogodilo, pa je rekla: „Meni takvi prijatelji ne trebaju. Sad kad sam pobedila, svi me podržavate. Treba mi veran prijatelj koji će me podržavati i u najtežim trenucima.“

Milica Stokić, V3

LUDAJA

Bundeve su slatke i

mile, svakog

oktobra u Kikindi

drage su nam bile.

Ludaje svi vole

deca, mame i tate

bake i deke

svi sa ove planete.

One su velike i male

duge i kratke

sa lepim ukusom

za naše kolače slatke.

Raznih oblika i boja

krase naš grad.

Puno nasmejanih lica

kroz centar nam prolazi sad.

Aleksandra Markov, VI1

LUDAJA

U proleće jedna mala devojčica otišla je kod bake u selo i pomogla joj je u bašti. Sadile su i povrće. Devojčica je uzela jedno seme ludaje i htela da ga zasadi ali je znala da joj neće uspeti, kao i prošlih godina, pa je zato bila tužna. Ali nije znala da je ona stara ludaja bila magična. Baka joj reče da poželi želju baš na tom mestu gde stoji. A stajala je baš pored magične ludaje. Poželela je da njena ludaja naraste barem kao ko najobičnija jabuka, i zatrpala je seme. Otišla je kući i s vremena na vreme posećivala baku i ludaju. Ludaja je rasla i rasla. Devojčica zbog obaveza u školi nije posetila ni baku ni ludaju mesec dana. Jedne subote ujutro nazvala ju je baka i rekla da brzo dođe u selo. Kada je stigla, devojčica je odmah otrčala do bake koja je radila u bašti. 

Ugledala je svoju „malu“ ludaju. Devojčica se zaprepastila kada ju je videla – bila je ogromna. Tada joj baka predloži da ide na takmičenje za najveću ludaju. Odmah je pristala. Trebalo je dvadeset i petoro ljudi da nose ogromnu ludaju. Svi su se okretali i divili devojčicinoj ludaji. 

Merili su ludaje a devojčicina ludaja je za sedam milimetara bila veća od protivnice, a težina joj je bila 985 kilograma. Kada su prozvali devojčicino ime kao pobedničko nije mogla da veruje svojim ušima. 

Voditelj je pitao devojčicu kao se zove njena ludaja i da im ispriča kako je tako velika narasla. Dala joj je ime Malecna i ispričala sve detalje. Devojčica je bila jako srećna i ponosna. Najviše je bila zahvalna svojoj baki.

Dragana Komlenić, VI1