Doživljaji mačka Ivice

„Ivice, Ivice!“ Ili: „Cic, cic!“

Ivica je moj razmaženi mačak. Živi u trosobnom stanu i veoma je lenj. Tri miša i jednu golubicu ulovi za godinu dana, ostalu hranu – na gotovo. 

Njegova dlaka je potpuno bela, oči krupne, smeđe, nosić ružičast, kao i šape. Spava u mom krevetu, na mom jastuku. Voli da nas budi u pet ujutru kako ne bi zakasnio na sastanak u pola šest. Njegova omiljena ljubav je prelepa maca Brankica. 

Sećam se jednog njegovog velikog nestašluka. Jedne tihe večeri izašao je da prošeta. Kad, najednom, u tajnom skrovištu, gde su se sastajali on i Brankica, čuo je slabo mjaukanje. Njegova najdraža omacila je dva lepa mačeta. Ona se smešila dok je Ivica odvažno mahnuo repom i ispsovao je Brankicu i svoju decu na svim mačijim jezicima, govoreći da mu sad, pored tolikih mačijih problema, ne trebaju deca.

Vraćajući se kući, mislio je na lepe trenutke svog života, kad ga prekide Mića, najjači mačor u dvorištu, spremajući se za tuču. Ivicu uhvati fras!

Izašla sam iz svog tajnog skrovišta iz kojeg sam posmatrala ceo događaj. Uzeh svog mačka u ruke i unesoh ga u kuću.

Sutradan svi su bili ljuti na Ivicu, rešivši da ga strogo kazne zbog surovog ponašanja prema deci. 

Komšija Rade je rekao: „To stvorenje treba vešati zbog takvog ponašanja!“

„Ja mislim da bi trebalo da mu pročitamo priču za laki dan, pa kad se probudi, sve će zaboraviti i otići kod Brankice i živeće srećno do kraja života“, reče gospođa Lepa.

„Nikako!“, uzviknu Brankičina gazdarica, „treba ga poslati Kinezima! Oni vole mačke, poješće ga“.

„Nikako!“, uzviknuh ja.

„Tišina!“, reče komšija policajac, „ja ću ga osuditi. Dovedite optuženog! Mačku Ivice, jesi li svestan šta si učinio?“

Ivica samo spusti glavu.

„Cele zime pićeš vrelo mleko, nećeš spavati na toplom krevetu, nego na tepihu. Presuda je gotova!“

Posle napornog dana spustila se noć, a Ivica skoči na moj krevet, zaroni ispod ćebeta i poče da se umiljava. 

„Dragi moj Ivice, lepo sanjaj i uživaj u poslednjoj jesenjoj noći u toplom krevetu!“

Antonina Brdarić, nagrada na međunarodnom literarnom takmičenju Shankar 2006.

Naša bivša učenica Antonina Brdarić, tada dvanaestogodišnjakinja, osvojila je 2006. godine nagradu na ovom internacionalnom takmičenju za literarni rad „Doživljaji mačka Ivice“. 

Šankar, čuveni indijski karikaturista, objavio je 1949. u svom časopisu takmičarski konkurs za decu u crtanju i pisanju. Učestvovalo je oko 1000 dece od 5 do 16 godina. 

Tokom sledeće godine, otvoren je konkurs i za decu drugih zemalja. Tako je nastalo Šankarovo međunarodno dečije umetničko takmičenje. Uključilo se 13 zemalja, a tokom narednih pedeset godina taj broj se povećao na više od 135 zemalja. Međunarodni žiri daje nagradu zlatna medalja predsednika Indije za najbolji crtež, a nagradu Šankarova zlatna medalja za najbolji pisani sastav. Dodeli nagrada prisustvuju i indijski predsednik i predsednik vlade, a čitavu svečanost vode deca u školskim uniformama. 

Nagrađeni radovi objavljeni su u knjizi „Šankarov dečiji umetnički broj“. Svaki nagrađeni učesnik dobija besplatan primerak ovog izdanja, ali on je dostupan i svim ostalim učesnicima na stranici: 

http://www.childrensbooktrust.com/writing.htm