Zašto se kaže ćutati kao zaliven?

Često se u svom govoru služimo frazama (ustaljenim izrazima) da označimo svakodnevne pojave. Jedna od takvih omiljenih fraza nam je i ova iz naslova. Svi dobro znamo kada ćemo je upotrebiti. Ako za nekog kažemo da ćuti kao zaliven, to znači da ne progovara, da ćuti kao riba. I to svi znamo, i svi možemo da objasnimo zašto se kaže ćutati kao riba, ali zašto ćutati kao zaliven – e, to ne znamo. 

Čuveni lingvističar Milan Šipka je u svojoj knjizi „Zašto se kaže?“ pokušao da odgovori na ovo pitanje. On kaže da se ranije govorilo ćutati kao olovom zaliven u značenju: „ne progovarati ni reči, ne otvarati usta“. Pretpostavlja se da je taj izraz nastao tako što su se u staro vreme otvori na kulama zatvarali kamenom i zalivali olovom. Prema tome bi ćuti kao olovom zaliven bio sažeti oblik izraza ćuti kao da su mu usta olovom zalivena. 

Iza mnogih izraza koje koristimo svakog dana kriju se zanimljive priče iz prošlosti. 

Pripremila Jovana Knežević, profesor srpskog jezika