Intervju sa Sanjom Uverić

Ako bi neko napisao knjigu o izuzetnim đacima naše škole, u njoj bi se sigurno našlo i ime Sanje Uverić. U intervjuu koji sledi otkrićete zašto, kao i kako se Sanjin život promenio otkad nije đak naše škole. 

Po čemu / kome ćete pamtiti osnovnu školu?

Pamtiću je po druženju sa meni i dalje dragim ljudima, po nekim nestašlucima u razredu, određenim nastavnicima (recimo da mi je u tom periodu istorija bila omiljeni predmet). Sećam se sa osmehom i školskog hora, nastavnice Ane, naravno razrednog… Sve u svemu smatram osnovnu školu lepim periodom života.

Koji su Vam bili omiljeni nastavnici i časovi? Zašto? 

Rekla bih za sebe da sam veoma svestrana i zaista mnogi predmeti su me zanimali, međutim ako baš moram da izdvojim nešto, bila bi to već pomenuta istorija i nasavnica Dragica Sredojev, do danas nisam naišla na profesora koji bolje prezentuje lekciju iz ove oblasti.

Koja ekskurzija Vam je ostala u sećanju? Po čemu? 

Ekskurzija iz, ako se dobro sećam, šestog razreda, bili smo u Vršcu i grupa nas je, umesto da šeta po vršačkom trgu, odlučila da se pešice popne na Vršački breg… Sećam se da je bio lep dan, dobro raspoloženje i druženje.

Da li ste išli na neka školska takmičenja? Iz kojih predmeta i kakav ste uspeh ostvarili? 

Mislim da sam išla na sva moguća takmičenja. Uglavnom sam najviše uspeha imala iz matematike i fizike, iako sam uvek više volela društvene nauke.

Da li se još družite sa drugarima iz osnovne škole? 

Sa nekoliko osoba se intenzivno družim, sa mnogima se i dalje povremeno čujem.

Po Vašem mišljenju, koje osobine treba da ima neko da bi bio đak generacije (kao što ste Vi bili pre nekoliko godina)? 

Podrazumeva se da treba da postigne određene uspehe, što je moguće jedino velikim zalaganjima i trudom… Bitan je talenat, ali bez rada nema rezultata. To naravno ne znači da se ne treba posvetiti i drugim stvarima, imati neki hobi, vremena za prijatelje…

Čula sam da ste s velikim uspehom završili Gimnaziju, a sada ste na studijama u Novom Sadu. Kako se snalazite na fakultetu? Šta studirate i zašto ste baš to izabrali? 

Studiram romanistiku (francuski jezik i književnost zajedno sa španskim jezikom) napravila sam ovakav izbor jer sam shvatila da me privlače jezici, proučavanje drugih kultura. Nimalo se nisam pokajala, veoma sam zadovoljna i fakultetom i životom u Novom Sadu. Rekla bih da za sada moje studije odlično napreduju.

Znam da ste pre par godina pobedili na takmičenju u recitovanju na francuskom jeziku. Recite nam nešto o tome. 

Takmičenje je organizovano u saradnji sa kompanijom Le Bélier (vlasnikom jednog dela Livnice), recitovala se francuska poezija, publiku su pored gimnazijalaca činili i radnici fabrike, a posetili su nas i predstavnici iz beogradskog Francuskog kulturnog centra… Takmičenje je održano školske 2006/2007, a potom i 2007/2008. godine; moji rezultati bili su drugo, a potom i prvo mesto.

Da li imate slobodnog vremena i kako ga provodite? 

Nemam puno slobodnog vremena, ali kada ga imam, volim da ga provedem sa prijateljima, u gledanju filmova, šetnji, izlascima i slično.

Koju vrstu muzike slušate? 

Sve što mi se dopadne, recimo da u opticaj dolaze sledeći žanrovi - pop, rock, blues, jazz… Uglavnom slušam stranu muziku, nekada je to bila engleska, sada i francuska i španska muzika. Konkretno, ovih dana Patricia Kaas i njen album „Kabaret“.

Omiljeni film? 

Na ovo pitanje nikada nisam mogla da odgovorim. Filmove koje sam gledala u skorije vreme i koje bih preporučila su „El Laberinto del Fauno“ i „Bienvenue chez les Ch’tis“. 

Knjiga? 

Takođe teško pitanje, recimo „Životinjska farma“ od Orvela i Kunderine „Smešne ljubavi“.

Čula sam da ste završetak osnovne škole obeležili ulogom gospođe ministarke, pa me interesuje da li nađete vremena da pogledate neku pozorišnu predstavu? Koju biste nam preporučili? 

Zanimljivo je da sam i srednju školu završila ulogom u predstavi, ovoga puta u drami Dušana Vasiljeva… Nažalost, nedovoljno posećujem pozorište i to uglavnom kada se radi o gostovanju francuskih trupa. Drugarica mi je nedavno preporučila predstavu „Pomorandžina kora“, planiram da je pogledam.

Koji Vam je životni cilj? 

Cilj mi je da ostvarim uspeh u oblasti kojom se bavim, a opet da pronađem vremena i za osnivanje porodice, putovanja, prijatelje…

I za kraj, šta biste poručili nama koji smo još u osnovnoj? 

Carpe diem. Ne samo dok ste u osnovnoj, nego uvek. Iskoristite što bolje vreme koje imate na stvari koje će vas činiti srećnima. Budite vredni i odgovorni, ali uvek nađite vremena za uživanje.

Hvala Vam na ovom zanimljivom razgovoru. Želimo Vam mnogo uspeha.

Teodora Plavšić, VI1