Moja porodica

Ovo je moja porodica

U mojoj porodici svaki dan je nalik onom prethodnom i onom što sledi...

Kad ustanem, čujem veseo cvrkut ptičica, koji uvek prekine urlik iz spavaće sobe. Od rečenice: „Ti si na redu da napraviš krevet,“ zadrhtim celim svojim bićem. Uz uobičajenu jutarnju svađu, u ovim hladnim jutrima volim da osetim miris tople kafe. Obično mi doručak presedne kad čujem drndanje starog bicikla kojim moj deda ide po hleb. Još uvek nije podmazao lanac.

Posle doručka odem do bratovog kreveta i molim se da ne ustane do ručka, jer bi me oterao sa „kompa“. I kada pomislim da je sve konačno prošlo, začujem tako glasan zvuk od kojeg mi dođe da se odselim. Taj zvuk je glas moje majke. Želi da odem po novine u prodavnicu, jer je deda, po običaju, zaboravio da ih kupi.

Posle ovog mučenja napokon pustim mozak na pašu sa kompjuterom (k’o da sam ranije koristio mozak). Kad brat ustane, pokorno odlazim u drugu sobu i prepuštam „tron“ njemu.

Za vreme ručka nikad nije tišina, uvek se moj tata svađa sa svojim tatom. Česte teme su im politika i sport.

Drugi deo dana neću opisivati jer ćete pomisliti da sam životno ugrožen. U mojoj porodici nije sve bajno i sjajno, nema prinčeva ni kraljica. Ja sam, ipak, srećan i zadovoljan. Znam da može bolje, ali neka deca nemaju ni ovoliko koliko ja!!!

Vanja Rajtarov, VI3

Moja baka

Napokon se završio četvrti čas. Danas je petak i sa drugaricama sam se dogovorila da me čekaju ispred škole. Obično tog dana ne idem kući jer vikend provodim na jednom posebnom mestu.

Ispred kuće me čekaju brižne, krupne oči i tople ruke. To je moja baka. Ona misli da sam ja još uvek mala i da ću se izgubiti. Grli me čvrsto i ljubi me u obraze, ruke i glavu.

Baka je stara, ali voli da radi. Kada sam kod nje, pomažem joj da pegla i pravimo kolače. Njene ruke su brze. 

Moja baka je nežna, dobra i brižljiva. Dok spavamo, po kući se čuje njen tih, ali užurban korak. Žuri da spremi kuću da kasnije može da se druži sa nama. Tihim glasom nam priča priče iz svog detinjstva. 

Kada je lepo vreme, volimo da sedimo na terasi. Moja baka voli prirodu i u svojoj bašti uzgaja cveće.

Kada krenem kući, izljubi me hiljadu puta. Dugo stoji ispred kuće, šalje mi poljupce i maše mi. Tako opet čekamo vikend.

Marina Zavišić, III2, mart 2010.

Manja i Marina

Moja baka

Pored mog brata i mojih roditelja postoji još jedna osoba koju puno volim. To je moja baka. Od kada sam se rodila, baka me čuva.

Moja baka se zove Jelena. Ona ima crnu kosu i smeđe oči. Nas dve se dobro slažemo i ona voli kad dođem kod nje u goste. Veoma voli da zajedno pravimo kolače. Moja baka voli prirodu i zato voli da boravi u njoj. Mene baka čuva kad mama i tata rade ili kad odu kod prijatelja. Baka meni priča priče ili doživljaje iz svog detinjstva. Ja uvek tražim istu priču i ona tad kaže da će joj „izaći rogovi na vrh glave“. 

Priče koje mi priča su smešne, a doživljaji pomalo čudni. Pričala mi je da se ona igrala krpenim lutkama kad je bila mala.

Ja moju baku ne bih menjala ni za veliko bogatstvo. Poštujem i volim moju baku.

Manja Grifatong, III2, mart 2010.