Putujem, zapažam, beležim

Drago mi je bilo kada sam čuo da su ukinuli vize. Sada će se razdaljina između gradova meriti kilometrima, a ne dužinom reda ispred ambasade. 

Budimpešta je grad koji je udaljen 250 kilometara od Kikinde. Glavni je grad Mađarske, a čine ga, u stvari, dva grada, Budim i Pešta. Široki Dunav deli grad, a velemostovi ga spajaju. Sve je bilo spremno za putovanje u „Pariz istočne Evrope“, kako još nazivaju ovaj grad.

Putovanje je bilo prijatna vožnja po Panonskoj ravnici. Pored puta zapažao sam sela nalik vojvođanskim. Nakon nepuna tri sata vožnje, iz izmaglice izronila je lepotica Dunava, Budimpešta. 

Prelazak preko mosta bio je doživljaj. S leve, budimske strane izdizali su se spomenici i tvrđave, a s peštanske desne strane moderne zgrade u staklu. Prelazak preko Lančanog mosta bio je kao put kroz vreme. 

Prvo smo posetili Budim. Kraljevska palata, koja je meni više ličila na kraljevski grad, svojom veličinom i raskoši pokazivala je moć i bogatstvo kraljeva koji su nekada tu živeli. Sve mi je izgledalo kao grad za džinove zaboravljene u bajkama, a ne za obične ljude.

Sledeća je bila Citadela. Put ka vrhu brda bio je neprijatan, zbog hladnog vetra, ali prizor koji me je dočekao delovao je kao nagrada za uloženi napor. Brdo je opasano zidovima tvrđave, a u centru se nalazi kip žene listom u ruci, kao simbolom nade, sreće i optimizma. Prelepa je bila slika ulica koje krivudaju za Dunavom. Sve fotografije koje sam napravio podsećale su na stranice turističkih prospekata.

Na kraju dana odseli smo u Pešti. Šetali smo poznatom Vaci ulicom. Zgrade ukrašene milionima sijalica, svetleće reklame, žamor ljudskih glasova i poznate melodije čardaša koje su dopirale iz mnogih restorana, ulepšavali su prizor. 

Šetnja kraj Dunava bila je mirna i tiha. Dunav, ukrašen šarenim svetlima brodića i blještavim mostovima, izgledao je pospano, kao da ga je nežna muzika violine uspavala na trenutak. Miris cimeta širio se sa štandova na kojima su prodavani slatkiši.

Boravak u Budimpešti nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Začara te i moraš sebi da obećaš da ćeš ponovo doći.

Stefan Cvetić VIII2