Razgovor sa nastavnikom Stevom

Intervjuisale smo nedavno nastavnika fizičkog, Stevana Terzina, koji već nekoliko godina piše pesme. 

Sa koliko godina ste napisali prvu pesmu? 

Kao odrastao čovek, imao sam preko 30 godina. 

O čemu ste pisali u njoj? 

O svojim osećanjima, da ih ne bih zaboravio. 

Šta Vas je inspirisalo? 

Inspirisale su me žene. 

Koliko često pišete pesme? 

Neredovno... Samo u posebnim trenucima inspiracije. 

Da li su te pesme nekom posvećene? 

Jesu, meni dragim osobama. 

O čemu pišete u pesmama? 

Pokušavam svoju stabilnu emociju i postojan duh da pretvorim u nešto što smatram da vredi, čega se nikada neću stideti i što će u krajnjoj liniji ostati. 

Koja Vam je najdraža pesma? 

Sve pesme su mi drage, jer su interesantne, doživljene, autentične. 

Kada i gde najviše volite da pišete? 

U večernjim satima u mojoj „Stevinskoj oazi“. 

Da li imate neki recept za mlade pesnike? 

Nema recepta, sve je u duši, grudima, glavi. Pesma dođe kada se najmanje nadaš, samo je treba staviti na papir. 

Intervju obavile Mila Blažić i Neda Sarić, V1 

IZDALJINSKA 

Moje srce je spoznalo tajne dana i noći 

i već ne znam da li su ti uši žedne 

da čuju znanje njegovo 

Da saznaju preko mojih reči 

što si oduvek znala u mislima 

No, ti ne koračaš više po mojoj stazi 

tvoja duša ne ide po konopcu 

niti po divljoj Stevinskoj grani 

Možda si nov učitelj 

što obitavaš ivicama ponuđenog ti Hrama 

I imaš li sledbenika svog!? 

Ako si istinski mudra 

pođi prema pragu sopstvenog uma 

i nemoj reći pronašla sam sreću 

No izusti – srela sam srodnu dušu 

što hoda novom brazdom mojom 

Pa ako ti je istinski prijatelj 

tvoje želje su zadovoljene 

jer on ispunjava potrebu tvoju 

a ne prazninu tvoju 

Stevan Terzin – Izdaljinski, naš nastavnik fizičkog