Ludaja

Ludajica jedna mala, 

Na njivici rasla sama. 

Zasadilo je jedno momče, 

Jedno momče i devojče. 

Svakoga je dana sunce obasjava. 

Kiša je lila, 

A bundevica vodu pila. 

Velika je ona bila, 

Tad je i prijatelja dobila. 

Cvetić jedan mali 

Pojavio se u travi. 

Srećna je ona bila 

I svake noći ga je snila. 

Jednoga jutra cveta nije bilo 

Strah je ludajicu prelio. 

Ubralo ga mlado momče 

Za svoje devojče. 

Suze je jadna lila 

I svaki dan tužnija bila. 

Prođoše i tužni dani 

Momče i devojče dođoše nasmejani. 

Ubraše ludajicu 

I staviše je u prikolicu. 

Ponosna je ona bila 

Jer je prvu nagradu osvojila. 

Anita Talpai, V1, nagrada na literarnom konkursu povodom Dana ludaje

Bila jedna ludaja 

i zvala se Marija. 

Lice joj je bilo glatko, 

a srce veoma slatko. 

Želela je ona 

da ode do Londona, 

da postane dama 

i ne bude sama. 

London je daleko, 

pa se sada brine, 

lepo se obukla 

i neće da se skine. 

U Kikindi izložba 

za ludaje postoji, 

Marija se doterala 

pa sad dane broji. 

Miona Vujošević, III5, nagrada na literarnom konkursu povodom Dana ludaje

U tišini naših njiva, 

jedna čudna biljka sniva. 

Bindevica mala, 

u bostanu zaspala. 

Bundeve su pune vitamina 

pa se deca slade njima. 

Po njoj je i naš grad, 

poznat u celom svetu. 

Bogoljub Terzin, V3

Na obližnjoj njivi, 

u velikoj travi, 

samo se po koji put 

ludaja javi. 

Razdragana, draga 

čeka svoj trenutak, 

da je odnesu u 

neki drugi kutak. 

Lala čeka svoju ludaju 

da sa njom pobedi 

i na tron stane. 

Ludaja se važna pravi 

i ove će godine 

pobedu da slavi. 

Adrijana Stojnić, V3 

Ludaja je lepa, slatka, 

svi kažu da je sjajna. 

Vole je sva deca sveta, 

pa jedu pite 

koje je umesila teta. 

Sad glasno nek se čuje, 

da „Dani ludaje“ tu je. 

Nek čuju sva deca planeta – 

Kikinda je sad centar sveta! 

Dejana Velemirov, V4 

Ispod žutog lišća 

dok vetar hladan duva, 

gorda se ludaja 

do oktobra čuva. 

Porašće ona, biće najveća, 

svome gazdi sreća! 

Kad je skine gazda Mita, 

biće od nje najbolja pita. 

Ines Nimenshajm, V4

Ne pravi se važna, 

Luda luda ludajice. 

Ne pravi se važna 

što se slavi i tvoj dan. 

Ne pravi se važna 

zbog te svoje zlatne boje. 

Ne pravi se važna, 

banatska banano! 

Ne pravi se važna, 

poješću te, ludo luda. 

Ne pravi se važna, 

To nije ni lepo. 

Al’ moram ti priznati, 

ludo luda ludajice, 

Da imaš i pravo 

što se važna praviš. 

Svi te vole, svi te cene, 

a to nema prave cene. 

Teodora Turudija, V4