Naša reč za naše mesto

Rodila sam se u vojvođanskom gradu Kikindi. To je moje rodno mesto. 

Kikinda je ravničarski grad, njene ulice su široke, tihe, mirne. Oko grada su bogate njive, u leto pune žita, zelenim kukuruzom, a u daljini se naziru šumice. 

Volim svoje rodno mesto, jer sam se tu rodila, volim ulice, okolinu. Stanujem u tihoj ulici gde se u slobodnom vremenu igram sa drugarima. Dok idem ulicom, volim da mi žuto lišće šušti pod nogama. Vidim ispred jedne kuće istovaren kukuruz, žuti se. Ispred druge drva čekaju da ih neko unese. Dolazi zima. Volim svoje rodno mesto zimi, naročito ako ima snega, pa se sve beli. Ipak, mnogo ga više volim u proleće kad se sve zeleni, kad sve raste i kad se cveće šareni. 

Volim svoj grad zato što tu žive moji roditelji, moji baka i deka, moji prijatelji. 

Često idem do bake i deke koji me dočekuju sa osmehom, nekom šalom i kolačima. Sa roditeljima idem ulicama mog grada, razgledamo izloge u centru, smejemo se i šalimo. Tada se osećam najsrećnija devojčica na svetu. 

Zato što poznajem ulice svog grada, zato što tu žive svi oni koje poznajem i volim, zato volim svoje rodno mesto, a najviše jer me kod kuće uvek posle škole dočeka mama u svoj zagrljaj. 

Marijana Baba, V2, 

II mesto za priču na literarnom konkursu koji je organizovao Književni klub „Duško Trifunović“ 

Na severu Vojvodine nalazi se gradić Kikinda. U njemu sam se rodio i živim. 

U mom gradiću ima sve što čoveku treba. U njemu je prelep trg – šetalište gde se okupljam sa svojim drugarima. Sam od sebe odiše nekom lepotom i toplinom. Lep je u svakom godišnjem dobu. Uvek ima šta da pruži i nama, deci, a i odraslima. 

Kad odem negde na odmor preko raspusta, ne prođe ni nekoliko dana, a on već počne da mi nedostaje, kao i sva mesta u njemu gde provodim vreme – moj fudbalski klub, škola, kuće, miris jutarnjeg hleba koji dopire iz pekara, ravnica koja se proteže niz ulice, šarena polja i moji drugovi. Sve mi to nedostaje, a samo moj rodni grad ima to. 

Volim svoj rodni kraj i ponosan sam što sam rođen baš u ovom lepom, mirnom mestu. 

Filip Rotarov, V1, 

III mesto za priču na literarnom konkursu koji je organizovao Književni klub „Duško Trifunović“ 

Bilo jednom jedno mesto 

nа koje sаm odlаzilа često. 

preko putа pošte sаd je bаnkа, 

а bilo je prаvo „Čаrobno drvo“. 

Sve što je lepo trаje krаtko, 

iаko je bilo vrlo slаtko. 

Slаtki su bili kolаči i kreme, 

nаjboljа uslugа bez dileme. 

Puno slаdoledа, voćne sаlаte 

а i kаfe zа mаme i tаte. 

Uvek me obuzme setа nekа, 

sećаnjа iz detinjstvа poteče rekа. 

Kаdа prođem ulicom nа krаju trgа, 

bez „Čаrobnog drvetа“ sаm kаo bez drugа. 

Maja Isakov, V2, 

VI mesto za pesmu na literarnom konkursu koji je organizovao Književni klub „Duško Trifunović“ 

HLADAN DAN 

Veoma mi je hladno, 

a to je veoma gadno. 

Mora dobro da se obuče, 

da se prehlada ne navuče. 

Prehlada je teška, 

niko je ne podnosi. 

Obuci se bolje 

i budi dobre volje. 

Ako budeš dobre volje, 

izađi napolje. 

Tijana Karić, I2