Kad se popnem na ludaju

Kad se popnem na ludaju, 

vidim celu Vojvodinu. 

Od Mikronaselja do muzeja 

vidi se povorka 

šarenih odela. 

Kad se popneš na ludaju, 

naša Kika ovolika, 

mamutići k`o mravići. 

Čudna je to ludaja, 

čarobna i luda, 

sa nje vidiš kojekuda. 

Eh, da mogu da je 

ponesem svuda. 

Anđela Tomić, IV5, III mesto na Danima ludaje

Kad se popnem na ludaju, 

pa raširim krila, 

poleteću ka nebu 

kao jesenja vila. 

Ludaja je teška 

i velika, 

kao da je 

od čelika. 

Visoke merdevine 

do vrha ludaje vode, 

nema lepše ludaje, 

čak ni na sajmu mode. 

Sa ludaje gledam 

kako beru grožđe 

i pevaju pesmu 

da zima još ne dođe. 

Držim se za peteljku 

i sedam na sedaljku 

od zelenog lista 

dok mi sjaj u oku blista. 

Na ludaji stojim, 

mašem celom svetu 

i divim se svakom 

leptiru i cvetu. 

Nevena Milovanov, IV5

Kad se popnem na ludaju, 

moje oči zazelene 

poput njive blagorodne. 

Pa mi uši osluškuju 

kako diše njiva moja. 

Onda usne zapevaju 

pesmu žitu mome. 

Ruke se tad same šire 

i grle pretke mudre 

koji više tu ne žive. 

Tad mi noge same krenu, 

trče domu svome. 

Kad se popnem na ludaju, 

moje srce kuca jače – 

Ta ko ima lepše njive? 

Teodora Turudija, VI4

Ja sam mali Lala 

bogu zato fala. 

Kad se popnem na ludaju, 

vidim Bačku u tulaju, 

Bacim pogled i do Srema 

te lepote nigde nema... 

Sa ludaje gleda Lala 

svoju njivu puna bala: 

„Da mi Sosa bude srećna 

i godina berićetna“. 

S' ove strane Dunava 

jedna cura ubava 

s gibanicom vrućom 

čeka Lalu pred kućom. 

Ja sm mali Lala 

bogu zato fala 

ja iz Banata 

neću 

iz inata. 

Stojan Jovanovski, V3

Kada jesen dođe 

i grožđe nam sazri 

u mom malom gradu 

stiže ludajska parada. 

U čast jedne gospođe 

stare ili mlade 

prosto svi polude 

i eto nama svake godine 

zanimljive cirkusijade. 

Ta ponosna gospođa 

uobraženo stoji 

u haljini novoj sa cvetom u kosi 

i sa bine visoko 

na nas gordo gleda. 

U čast njenu 

sa velikom ljubavlju 

deca stihove nižu 

pevaju, igraju 

i maskama se maskiraju. 

Proslavi nas ona 

kroz mnogo gradova i sela 

pa sad čim čuju 

ime Kikinda 

jednako je ludaja. 

Marija Vezmar, IV5 

Ima jedna ludaja žuta, 

iznikla je pored puta. 

Gledala je deca sva, 

kakva je to ludaja? 

Ludaja je za te stvari, 

da se od nje pita pravi. 

Kad se popnem na ludaju, 

vidim celu Vojvodinu. 

Sve lepote i čari te 

vidimo sa ogromne ludaje. 

Prelepa ravnica i njive te 

poglede nam mami, a kako i ne? 

Bašte pune voća i povrća lepog 

svakoga ostavljaju zatečenog. 

Dvorišta kuća puna su životinja 

sa kojima se deca igraju, 

i imena im daju. 

Sve se može videti sa ludaje te, 

dođite, 

i sami se uverite. 

Dalibor Pađen, V4