Vožnja u prošlost

U Habzburškoj monarhiji izgradnja železnica bila je briga države i tekla uz pomoć državne kase. 

Polovinom XIX veka železnica je bila kičma privrednog razvoja našeg grada. Omogućavala je razmenu poljoprivrednih proizvoda sa Segedinom i Temišvarom i povezivala Kikindu sa Peštom, Bečom i Malom Azijom. Mesto se sve više gradi i razvija i Kikinda počinje da liči na grad. 

Međutim, krajem veka, Bečkerek, sadašnji Zrenjanin, sa železnicom preko Karlova, danas Novog Miloševa, zaobilazeći Kikindu, spojio se sa Segedinom. Naš grad je potom počeo da gubi dotadašnji razvojni ritam i sve više postaje centar samo svoje bliže okoline. 

Posle Prvog svetskog rata stanje se još više pogoršalo. Austrougarska je svoj sistem železnica izgrađivala vertikalno, a Kraljevina SHS je započela izgradnju horizontalno. Grad je već tada postao neka vrsta slepog creva. 

Kada je posle Drugog svetskog rata deonica pruge od Banatskog Aranđelova poklonjena Albaniji, od Kikinde do Segedina se više nije moglo. I tako se završava priča o nekadašnjoj prvoj pruzi bivše Jugoslavije.

Zgrada železničke stanice građena je od 1853. do 1857. godine po tipskom projektu ugarskih železnica. Do danas je zadržala svoju funkciju. Za turiste je privlačna ne samo kao prva destinacija po dolasku u Kikindu, nego i kao zanimljivost – tuda je prolazio legendarni Orient Express. 

Mnogi interesantni detalji krase ovaj objekat, rekonstruisan 2007. godine, a železnički peron, natkriven rešetkastom čeličnom konstrukcijom na kružnim stubovima od livenog gvožđa pleni lepotom i nostalgično budi osećaj prohujalih vremena.

Ivana Kuvizić VII2

broj 32, novembar 2011.