Među uspešnim đacima naše škole kojih se nastavnici rado sećaju izdvaja se Andrea David. Nedavno smo je kontaktirali i zamolili da se bar na kratko vrati u osnovnu školu i ispriča nam čega se najradije seća, ali i da nam otkrije šta joj se sve desilo za ove četiri godine otkako je u zrenjaninskoj Muzičkoj školi.
Po čemu pamtiš osnovnu školu?
- Osnovnu školu pamtim po druženju na odmorima, sticanju novih iskustava i znanja kroz školsko gradivo. Naročito su mi ostale u sećanju svetosavske priredbe koje smo priređivali i u kojima sam redovno učestvovala.
Koji ti je nastavnik ostao u sećanju i zbog čega?
- Pamtim sve nastavnike koji su mi predavali. Ne bih nikog posebno izdvajala. Svi su mi izuzetno dragi i dan-danas se radujem kad sretnem nekoga od njih.
Koji ti je bio omiljeni predmet?
- Omiljeni predmeti su mi bili, uglavnom, jezici: engleski i srpski. Obožavala sam da učim srpsku gramatiku i pravopis, kao i nove reči i fraze engleskog jezika.
Da li se i dalje družiš sa društvom iz osnovne?
- Družim se, naravno. Ostala sam u lepim odnosima sa dve najbolje drugarice iz odeljenja. Srećem i ostale drugare kada sam u Kikindi i uvek se lepo pozdravimo i proćaskamo.
Šta ti je donela plaketa Svetog Save koju si dobila?
- Plaketa mi je bila značajna nagrada za moj višegodišnji trud u školi i dodatna motivacija da vredno radim za svoju budućnost.
Znam da si upisala srednju muzičku u Zrenjaninu. Kako si se snašla? Reci nam nešto više o tome.
- U početku mi je zaista bilo teško. Živim u Domu učenika srednjih škola „Angelina Kojić-Gina“ u Zrenjaninu. Prvi dani su stvarno bili neobični... Nedostajali su mi roditelji i moj topli sobičak. Naravno, svaki početak je težak. Vremenom, snašla sam se, mada dese se trenuci kada mi nedostaje Kikinda i sve u njoj, ali zato je tu vikend koji iskoristim da dođem kući i provedem vreme sa najdražim osobama. Upoznala sam nove prijatelje. U školi mi je zaista divno. Svaki dan mi je ispunjen pesmom i svirkom. Nastavnici su puni razumevanja i odlično prenose znanje. Navikla sam se i na život u domu. Učlanila sam se u domske sekcije, dramsku i novinarsku, a protekle godine sam bila i u muzičkoj (u etno-grupi). Sekcije uglavnom rade punom parom do marta meseca kada se održavaju „Domijade“, takmičenja učenika domova srednjih škola u kulturnom stvaralaštvu i sportskim aktivnostima. Putovali smo po Srbiji. Sa dramskom grupom sam 2009. godine nastupila i na I međunarodnom festivalu drame u Somboru. To je zaista bilo divno iskustvo i samo jedno od mnogih koje ću dugo pamtiti. Član sam hora svoje muzičke škole „Josif Marinković“ sa kojim često putujem i učestvujem na međunarodnim takmičenjima na kojima smo uvek među najboljima.
Čula sam da sviraš gitaru. Koliko dugo sviraš? Zašto si izabrala baš taj instrument?
- Sviram je skoro deset godina. Davne 2002. pošla sam u muzičku školu. Želela sam da se bavim nečim pored osnovne škole. Odlučila sam da upišem muzičku. Ne sećam se tačno kako sam se opredelila baš za gitaru, znam samo da sam imala stari instrument kod kuće. Ni sanjala nisam da će mi sviranje nekog instrumenta toliko ići od ruke i da ću toliko zavoleti gitaru.
Sigurno si negde nastupala ili učestvovala na nekim takmičenjima. Da li se sećaš svog prvog nastupa?
- Nastupam često, išla na nekoliko takmičenja gde sam osvojala i nagrade. Svog prvog nastupa se ne sećam najbolje, znam samo da je to bio takozvani „interni čas“ - koncert organizovan sa ciljem da učenici pokažu koliko su napredovali u određenoj školskoj godini.
Koja ti je najdraža nagrada?
- Najdraža nagrada mi je III nagrada na Republičkom takmičenju gitare (2006. godine).
Šta najviše voliš da sviraš?
- Volim da sviram pesme koje mladi slušaju. Ponekad sviram i klasiku.
Da li si savladala još neki instrument?
- Učim sa sviram klavir već četiri godine i uživam u tome.
Da li se baviš komponovanjem?
- Komponujem samo ponekad, kad sam inspirisana. Imam neke lepe ideje!
Da li imaš uzor?
- Divim se mnogim velikim ljudima koji su mnogo postigli u životu. Moj uzor je Johan Sebastijan Bah. Čovek je bio genije! Komponovao je tako skladna i neopisivo lepa muzička dela da prosto ostajem bez daha.
Šta radiš u slobodno vreme?
- U slobodno vreme volim da čitam. Omiljen mi je serijal knjiga „Vampirski dnevnici“. Od filmova volim komedije, a muziku slušam svakodnevno.
Da li si razmišljala o tome šta ćeš posle srednje škole?
- Nakon srednje škole planiram da upišem Muzičku akademiju u Novom Sadu, odsek muzička pedagogija. Volela bih da budem profesor i da svoju ljubav prema muzici prenesem deci.
Tvoj cilj je...
- Moj cilj je da upišem željeni fakultet.
A moto...
- Nemam neki poseban citat koji me prati u životu. Samo želim da radim ono što volim i što me čini srećnom.
Andrea, hvala ti na odvojenom vremenu i želimo ti da nastaviš da nižeš uspehe i ostvariš svoje ciljeve.
Teodora Turudija, VI4
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.