Pravoslavni manastiri

Manastir Svete Trojice u Kikindi podignut je 1887. godine za vreme vladavine Franje Josifa, kao zadužbina Melanije Nikolić–Gačić, koja je bila jedna od najznačajnijih i najpoznatijih Kikinđanki druge polovine 19. veka. Ona je manastiru poklonila 300 jutara zemlje. 

Oltar je urađen u baroknom stilu sa 8 fresaka i 8 medaljona. Monaški konak je obnovljen i dograđen. U crkvi je sahranjena Melanija, kao i njena rodbina. 

Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

Prelepa crkvica posvećena Velikomučenici Marini, u narodu poznatijoj kao Ognjena Marija, sakrivena je duboko u ataru, 5km udaljena od centra Kikinde, velika je, izazovna tajna koju posetioci uporno pokušavaju da odgonetnu. Usred nje je izvor najčistije i najpitkije vode u severnom Banatu, a možda i šire. 

Ovo je pravoslavna crkva, ali ovde stižu svi, bez obzira na veru. Mesto na kojem je crkvica meštani od pamtiveka zovu Vodice. U arhivama države i Srpske pravoslavne crkve nema pisanog traga o vremenu od kada se veruje u blagotvornost vode. Usmena predanja odvlače nekoliko vekova u prošlost. Tako je jedan čobanin, po legendi, oprao, od prekomernog hodanja izmorene i bolesne, noge u barici ispod nevelikog brega. Osetio je da mu je bolje, te je činio isto i narednih nekoliko dana. Potpuno je ozdravio, pa posle po pašnjacima i livadama za stadom leteo. 

Prvi crkveni zapis o ovom svetom mestu datira iz 1837. godine. U popisu inventara Vodica zabeleženo je da se na prostoru zvanom „valov“, gde iz brega voda suzi, nalazi drveni krst sa dve ikone i kolibom sa trskom. Već tada su Vodice smatrane svetilištem.

Dejana Ćoškov, VII3