Vile i palate Kikinde

Naš grad krase brojne vile i palate. Ovo su samo neke od njih:

Budišinova palata izgrađena je 1928. godine. Nalazi se u centru grada. Prvi vlasnik je bio Aleksandar Budišin, veleposednik iz Kikinde. Palatu je sagradio za svoje potrebe, za stanovanje. Imao je jednog sina i dve kćeri. Vlasnik je palatu prodao zemljoradničkoj zadruzi 1956. godine. Palata se nalazi na Trgu srpskih dobrovoljaca 6.

Stajnerova palata je izgrađena krajem XIX veka i pripadala je porodici Stajner. Posle Drugog svetskog rata vlasnici ove palate su bili Dušan i Draga Knežević i Milivoj Bogdan. Palata se nalazi na Trgu srpskih dobrovoljaca 17.

Vlasnik Rizenfelderove palate bio je nemac Rizenfelder. Vilu su gradili majstori iz Rumunije krajem XIX veka. Vila ima sačuvan porodični grb. Vila se nalazi u Ulici Kralja Petra I 106. 

Vila Ana je izgrađena krajem XIX veka. Gradio ju je Herman Dipong i dao svojoj kćeri Ani. Gradnju je poverio arhitekti sa zahtevom da vila bude posebna u velikom parku i bogato ukrašena cvetnim rundelama. Za održavanje je angažovao poslugu koja je živela u pomoćnom objektu i obavljala sve poslove oko vile. U vili su živeli Ana, njen muž Geza Fa i njihov sin. Vila Ana je danas Dečiji dispanzer. 

Slanikinu palatu gradio je zemljoposednik Rudolf Slani krajem XIX veka. Bila je namenjena stanovanju brojnih porodica i vlasnika. Vila je poznata pod imenom „Slanika“. Nalazi se na raskršću Trga srpskih dobrovoljaca i Đoke Radaka. 

Pre izgradnje Vile Rephols ovo je bila kuća Koste Kojića. Kada je on umro, kuća je prodata. Izgradnju vile je započeo jevrejin Frankli. Nije mogao da je završi, pa je prodao Repholsu, koji je to učinio umesto njega. 

Gradnja Lepedatove palate započeta je 1908, a završena 1911. godine. Palata je dobila ime po vlasniku Dušanu Lepedatu. Sagradio ju je novcem koji je dobio prodajom rudnika srebra u Rumuniji. Nalazi se na uglu ulica Semlačke i Kralja Petra I. 

Vincahidijevu vilu izgradila je porodica Vincahidi krajem XIX veka za stanovanje. Nasledio ju je sin grofa, Deže Vincahidi, a kasnije je prodao gospođi Ani Kastori koja potiče iz bogate nemačke porodice. Vila izlazi na Glavnu i Dositejevu ulicu. Od 1946. sedište je Narodne biblioteke Kikinde.

Varađaninova vila izgrađena je početkom XX veka u samom centru grada. Izgradio ju je Đurica Varađanin za svoju ćerku Desanku i Marka Bogdana, bogatog kikindskog trgovca. Vila je posle Drugog svetskog rata bila namenjena javnim funkcijama. Najduže je u njoj bila Stručna služba, SIZ za obrazovanje, a posle 2000. godine vilu koriste političke stranke u Kikindi.

Andrej Jesić VII1