Po tradiciji učenici šestog razreda, tj. mi, išli smo na planinu Zlatibor i baš smo se lepo zabavili. Pored nas tu su bili i đaci iz kikindskih škola "Žarko Zrenjanin" i "Đura Jakšić" i iz škole iz Banatskog Velikog Sela.
Na Zlatiboru nas je dočekao sneg. Mogli smo da se sankamo i skijamo u školi skijanja. U početku je bilo malo naporno, umorili smo se, moja drugarica i ja smo imale upalu mišića, ali nam se svima veoma svidelo.
Međutim, već posle tri dana nestalo je snega za skijanje, pa smo vreme provodili u šetnji. Najnapornije je bilo kada smo išli do spomenika, a išli smo skoro svakog dana. Pokušavali smo da se pobunimo, ali smo ipak pešačili i junački izdržali. Posetili smo i obližnju mini ergelu. Tu smo jahali konje, neki od nas prvi put. Bilo je veoma zanimljivo. Išli smo i do meteorološke stanice. U stvari, nismo izlazili iz odmarališta samo kada je padala kiša. Tada smo gledali filmove ili igrali društvene igre.
Večeri su nam bile posebno zanimljive i zabavne jer smo imali igranke. Najviše su nam se svideli maskenbal i igre bez granica. Trebalo je da pogodimo muzičku numeru, da poližemo krem sa tanjira, ali sa rukama iza leđa (to je bila najukusnija igra), da donesemo ono što naša animatorka Biba traži, ali da ne dodamo njoj nego članu ekipe koji stoji pored nje, a on će njoj, da pogađamo pantomimu... Nažalost, pobedili su dečaci, a mi, devojčice, morale smo da im pospremimo ne baš uredne sobe.
Dan pre povratka kući, dosadnu kišu zamenio je sneg, pa smo svi išli na grudvanje, a napravili smo i Sneška.
Lepo nam je bilo i uživali smo, samo nam je bilo malo žao što nismo sve vreme imali snega. Na to nismo mogli da utičemo.
Na Zlatiboru nas je dočekao sneg. Mogli smo da se sankamo i skijamo u školi skijanja. U početku je bilo malo naporno, umorili smo se, moja drugarica i ja smo imale upalu mišića, ali nam se svima veoma svidelo.
Međutim, već posle tri dana nestalo je snega za skijanje, pa smo vreme provodili u šetnji. Najnapornije je bilo kada smo išli do spomenika, a išli smo skoro svakog dana. Pokušavali smo da se pobunimo, ali smo ipak pešačili i junački izdržali. Posetili smo i obližnju mini ergelu. Tu smo jahali konje, neki od nas prvi put. Bilo je veoma zanimljivo. Išli smo i do meteorološke stanice. U stvari, nismo izlazili iz odmarališta samo kada je padala kiša. Tada smo gledali filmove ili igrali društvene igre.
Večeri su nam bile posebno zanimljive i zabavne jer smo imali igranke. Najviše su nam se svideli maskenbal i igre bez granica. Trebalo je da pogodimo muzičku numeru, da poližemo krem sa tanjira, ali sa rukama iza leđa (to je bila najukusnija igra), da donesemo ono što naša animatorka Biba traži, ali da ne dodamo njoj nego članu ekipe koji stoji pored nje, a on će njoj, da pogađamo pantomimu... Nažalost, pobedili su dečaci, a mi, devojčice, morale smo da im pospremimo ne baš uredne sobe.
Dan pre povratka kući, dosadnu kišu zamenio je sneg, pa smo svi išli na grudvanje, a napravili smo i Sneška.
Lepo nam je bilo i uživali smo, samo nam je bilo malo žao što nismo sve vreme imali snega. Na to nismo mogli da utičemo.
Milica Sandić i Isidora Milićev, VI4
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.