Razgovor sa Dunjom Ilić

Nedavno sam imala zadovoljstvo da upoznam Dunju Ilić, bivšu učenicu naše škole, dobitnicu Plakete sveti Sava i Vukove diplome 2009. godine, a sada maturantkinju Gimnazije. Evo delića našeg razgovora.

Po čemu pamtiš osnovnu školu? 

Osnovnu školu uglavnom pamtim po drugovima i nastavnicima, pojedinim dešavanjima u odeljenju...

Koji ti je bio omiljeni predmet?

Omiljeni predmet mi je bio srpski. I sada mi je. U osnovnoj školi sam više pažnje posvetila gramatici, a sada više književnosti. Ja volim da se bavim jezicima, da komuniciram sa drugima, da čitam, pa je to i razlog zašto mi je srpski omiljeni predmet.

A nastavnik?

Prvi nastavnik koji mi pada na pamet je Aleksandra Stančul. Sa njom sam provodila najviše vremena. Rado se sećam i nastavnika matematike, Zoltana Kanalaša.

Znam da si u osnovnoj školi učestvovala na brojnim takmičenjima, koje ti je bilo najdraže?

Išla sam na takmičenja iz srpskog i engleskog jezika. Takmičenja su puna stresa. Dešavalo mi se da mi fali jedan bod da prođem dalje... Takmičenja više pamtim po pripremanjima, tremi...

Da li se i dalje družiš sa društvom iz osnovne?

Družim se, ali samo sa onima koji idu u Gimnaziju. One drugarice koje su mi bile najbolje u osnovnoj i sada su mi veoma bliske.

Zašto si izabrala baš Gimnaziju i društveno-jezički smer?

Pre svega želim da kažem da sam zadovoljna i srećna što sam upisala gimnaziju. Gimnazijalci imaju neki poseban, „gimnazijski“ duh. To je ono po čemu se mi razlikujemo od drugih i zbog toga mi je drago što sam upisala baš ovu školu. Što se tiče smera, izabrala sam ga jer me više zanimaju jezici.

Čula sam da si se i u Gimnaziji takmičila. Iz kojih predmeta i kakav si uspeh imala?

Išla sam na takmičenje iz književnosti i engleskog. Iz književnosti sam u drugoj godini bila druga na Republičkom, a u trećoj prva na Republičkom. Na Republičkoj olimpijadi sam osvojila drugo mesto. Na takmičenju iz engleskog jezika sam osvojila peto mesto na Okružnom. Svi uspesi su mi podjednako dragi. Pripreme su onaj deo koji je zanimljiv, a uspeh je prirodan ishod tih priprema.

Čime se još baviš?

Član sam „Gusana u magli“. Tamo sam prevodilac i lektor. Idem na kreativno čitanje, član sam hora srednje škole „Kikinda“. Družim se, izlazim, čitam, gledam filmove...

Čula sam da si trenirala odbojku. Da li još uvek treniraš?

Ne treniram više. Prestala sam posle prve godine gimnazije.

Čula sam i da si išla u muzičku. Da li nalaziš vremena za sviranje?

Mislim da čovek uvek ima vremena za ono što stvarno želi. Uvek, nekako, zaboravim na sviranje i odlučim da radim nešto drugo. Poslednji put sam svirala klavir u prvoj godini Gimnazije. 

 

Koja ti je omiljena kompozicija? 

Ne mogu izdvojiti nijednu, ali od kompozitora najviše volim Kloda Debisija i Erika Satija.

Šta je za tebe volontiranje?

Za mene je volontiranje pre svega uživanje. Uživanje u tome da nekome pomažete. Mislim da bi svako trebalo barem nekad da volontira u nekoj akciji.

Pomenula si „Gusane u magli“. Otkad si uključena u rad ove grupe? Otkud ideja da se okupite na ovaj način? Ispričaj nam nešto više o tome.

U rad „Gusana u magli“ uključena sam od samog početka. U stvari, jedna sam od prvih koji su uključeni. Ideju je imao moj drug Boća. On je imao ideju i da izgradi teatar i tu ideju je konstruisao u nešto ostvarljivo. 

 

Na koju akciju si posebno ponosna?

Najviše sam ponosna na poslednju akciju za Noć muzeja. Ljude koji su tada došli privukli su naši kostimi i gluma. 

Šta će biti sa „Gusanima“ kada odete na studije?

Mislim da će posle našeg odlaska na studije „Gusani“ nažalost prestati da postoje. To je mnogo ulaganja sebe, mnogo obaveza... Mislim da se neće naći niko ko će moći da zameni Boću i da nastavi njegov rad.

Imaš li neku omiljenu knjigu? 

Imam mnogo omiljenih knjiga. Ali, ako treba da izdvojim samo jednu, to je „Gospodar muva“ Vilijama Goldinga. 

Film?

Omiljeni film mi je Amelija Pulen.

 

Koju vrstu muzike slušaš?

Uglavnom slušam alternativnu muziku.

 

Da li si razmišljala o tome šta ćeš posle srednje škole?

Jesam. Upisaću opštu knjiševnost sa teorijom književnosti u Beogradu.

Koji je tvoj cilj?

Moj cilj je da budem srećna, a svi ostali ciljevi mogu biti podređeni tom cilju.

A moto?

Sećam se svog mota iz osnovne škole - dobro se dobrim vraća. Ali sada, ipak, baš nisam sigurna da je to potpuna istina. Sada mi je moto malo drugačiji i možda je čak i previše nazvati to motom, ali, to je misao koja mi u životu mnogo pomaže. To je misao Dalaj Lame koji je rekao da čim primetimo da smo načinili neku grešku odmah treba da učinimo sve da je ispravimo. Ovo na prvi pogled deluje jednostrano, jer podrazumeva da je greška već napravljena, ali me zapravo sama ta pomisao rasterećuje kad nešto odlučujem i uopšte šta god da radim, jer u stvari to znači da najčešće možemo kasnije da ispravimo ono što smo prethodno pogrešno uradili.

Dunja, hvala ti na ovom zanimljivom razgovoru i želim ti da ostvariš sve svoje ciljeve.

Teodora Turudija, VII4