Intervju sa Filipom Bajilom

Sa zadovoljstvom vam predstavljamo jednog od najsvestranijih, uspešnih, bivših đaka naše škole, dobitnika Plakete Sveti Sava i Vukove diplome 2009. godine, Filipa Bajila.

Po čemu pamtiš osnovnu školu?

- Osnovnu školu definitivno pamtim po dobrim drugarima i po dobrim nastavnicima. Mogu slobodno da kažem da mi je svakodnevno dolaženje u školu predstavljalo zadovoljstvo, a ovo ne kažem jer se to očekuje, već je zaista bilo tako. Školu “Sveti Sava” pamtim i po zelenim hodnicima sa zelenilom po prozorima koje smo za vreme biološke sekcije zalivali i negovali.

Koji ti je nastavnik ostao u sećanju? 

- Bez sumnje je da su mi svi i dalje u sećanju. Svi nastavnici su ostavili jasan trag u našem sazrevanju i pripremili nas veoma dobro za dalje školovanje, u šta sam se uverio u srednjoj školi. Bez osnove se ne može dograđivati ništa, ali ja nisam imao taj problem - mogu bez ustručavanja reći da mi je osnovna škola pružila odlično znanje sa kojim mi je bilo jednostavnije da koračam kroz razrede srednje škole.

Koji ti je bio omiljeni predmet? 

-To su bili biologija i hemija. To su predmeti koji su mi najviše odgovarali i čije su me teme najviše zanimale i ispunjavale. Mislim da sam ih oduvek na pravi način razumeo. Tako je bilo i u srednjoj školi. Sa druge strane, oba predmeta su mi predavale izvanredne nastavnice, odlični poznavaoci svoje struke i odlični pedagozi. One su činile da i složenije i manje zanimljivije teme dođu do izražaja i da nas zainteresuju, u čemu su potpuno bile uspešne. Ova dva predmeta su upotpunjavale veoma zanimljive sekcije koje sam redovno posećivao i na kojima sam se temeljnije upoznao sa obe nauke.

Iz kojih predmeta si bio na takmičenjima? Koji ti je najdraži uspeh?

-To su, naravno, bili biologija i hemija. Najdraži uspeh mi je bio plasman na republičko takmičenje u sedmom razredu.

Zašto si izabrao da upišeš Gimnaziju i prirodno-matematički smer?

- Gimnazija je škola koja pruža široko, sveobuhvatno znanje i daje učenicima veliku slobodu u pronalaženju sebe u određenim oblastima. Prirodno-matematički smer, kao jedna mala specijalizacija u kojoj se više potencira na prirodnim predmetima, sadržao je sve ono u čemu sam se do tada pronalazio, u čemu sam uživao i šta sam voleo, pa je odluka da ga upišem došla nekako spontano i očekivano.

Kakvih si uspeha na takmičenjima u srednjoj školi imao? Iz kojih predmeta?

-U srednjoj školi sam se više fokusirao na predmet biologije, pa sam tako u prvom razredu osvojio prvo mesto na međuokružnom, i postigao dosta visok plasman na republičkom takmičenju iste godine. Mom uspehu je, moram da napomenem, doprinela neverovatna profesorica Marija Duškov Tomašev koja je u svojoj karijeri fascinirala sve svoje đake čarima biologije i koja je ostala upisana zlatnim slovima u istoriji kikindske Gimnazije kao jedan od najboljih profesora.

Od kada si član Crvenog krsta?

- Crveni krst sam posećivao još kao veoma mali, od svoje 6. godine kao član likovne sekcije. Aktivni član Crvenog krsta, tačnije Omladinske terenske jedinice sam od sedmog razreda osnovne škole.

Šta te je podstaklo da se uključiš u rad CK?

-U početku je to bila prva pomoć, kojom sam se bavio kao član ekipe prve pomoći, prvo “Sveti Sava” škole, a zatim kao član gradske ekipe Crvenog krsta Kikinda. Nakon što sam se bolje upoznao sa idejom i svrhom Crvenog krsta još sam više zavoleo ovu organizaciju i ostao član sve do danas.

Kojim se aktivnostima bavi terenska jedinica? Kojom si aktivnošću posebno zadovoljan?

- Omladinska terenska jedinica je telo koje okuplja podmladak i omladinu u svrhu širenja znanja oblasti Crvenog krsta, sprovođenja tradicionalnih akcija, obeležavanja značajnih datuma, kako internacionalnog, tako i republičkog Pokreta. Budući da sam član Crvenog krsta dosta dugo, učestvovao sam u realizaciji i organizaciji svih naših aktivnosti više puta, pa je teško izdvojiti jednu. Mogu da kažem da je posebno zadovoljstvo svih volontera organizacija i realizacija Trke za srećnije detinjstvo, kao jedne od najsloženih, najposećenijih i najzahtevnijih, ali svakako najsrećnijih i najzabavnijih akcija.

Kako se postaje vođa terenske jedinice? Koje dužnosti on ima?

- Nisam siguran da postoji recept za postanak predsednika Omladinske terenske jedinice Crvenog krsta. Sasvim je sigurno da su to vrednosti koje treba da odlikuju svakog vođu neke grupe koja se bavi humanitarnim i socijalnim radom. Bio sam redovan i vredan član i dok nisam bio član upravnog tela, ali kada sam postao potpredsednik, a zatim i predsednik, shvatio sam da je to funkcija koja daje više mogućnosti, ali i više zaduženja, obaveza i odricanja. Veoma je lepo, ali i veoma teško voditi ispravno bilo kakvu grupu ljudi, u šta sam se dosta dobro uverio. Sve u svemu, uloga predsednika mi je pružila jedno vredno životno iskustvo.

Uspešno se baviš i fotografijom. Ispričaj nam nešto o tome.

nagrada na konkursu "Slika moga grada" 2011.

-Fotografijom sam počeo da se bavim u osnovnoj školi, ali više iz hobija, i ne sa mnogo očekivanja. Vremenom sam shvatio da je fotografija grana umetnosti koja me mnogo zanima i preko koje mogu da ispoljim sve svoje emocije i ideje. U početku sam fotografisao različite motive, ali sam se sve više zainteresovao za portrete i ozbiljnije se pozabavio time. Bio sam pozvan da se pridružim petodnevnom međunarodnom foto-kampu koji se održao u Mokrinu pretprošle godine. Za to vreme sam upoznao fotografe iz naše zemlje, ali takođe i profesionalce iz Amerike, Austrije, Engleske, Nemačke itd. od kojih sam zaista mnogo naučio o fotografiji. Danas se aktivno bavim fotografijom i to portretima u kojima sam pronašao poseban čar i čitav novi svet.

Išao si i u muzičku školu - odsek klavir. Da li i danas zasviraš? 

- Tako je. Završio sam osnovnu muzičku školu - odsek klavir u klasi sjajne Boronka Danice. Klavir je bio i ostao moja velika ljubav i strast, ali se danas bavim muzikom kao pevač u akustičnom bendu “Buy me a star on the boulevard”, a klaviru se s vremena na vreme vratim i sviram za svoju dušu.

Kako provodiš svoje slobodno vreme?

- Slobodno vreme u najvećoj meri provodim sa prijateljima, zatim baveći se fotografijom, čitajući i dr.

Koji su tvoji planovi posle srednje škole? Imaš li neki cilj?

- Upisao sam Medicinski fakultet u Beogradu ove godine, što je bio jedan od mojih najvećih snova i želja od kada znam za sebe. Cilj mi je da u budućnosti budem uspešan u medicini i da pomažem ljudima, a kasnije se posvetim medicini kao nauci i naučno - istraživačkom radu. Momentalno, cilj mi je da budem što bolji student. 

Milica Sandić VII4