U četvrtak, 10. oktobra, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu gledali smo operu Đoakina Rosinija „Seviljski berberin“. Većini nas ovo je bio prvi susret sa operom.
Sunčan dan i sniženja u Mekdonaldsu, gde smo se okrepili posle puta, uticali su na naše dobro raspoloženje. Imali smo i dovoljno vremena da prošetamo Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom i divimo se uličnim slikarima. Njihova tehnika slikanja me je oduševila.
Potom smo polako otišli do pozorišta, našli svoja sedišta i nestrpljivo čekali početak predstave.
„Seviljski berberin“ je komična opera u dva čina italijanskog kompozitora Đoakina Rosinija. Libreto je napisao Čezare Sterbini prema istoimenoj komediji Pjera Bomaršea. Premijerno je izvedena 20. februara 1816. godine u Rimu.
Radnja se dešava u XVII veku u Sevilji i prati Figara, lokalnog berberina, apotekara, posrednika, čoveka punog optimizma. Zahvaljujući njemu uspostavlja se veza između lepotice Rozine, koju ljubomorno čuva stari doktor Bartolo, i mladog grofa Almavive koji se Rozini i njenom zaštitniku prvo predstavlja kao siromašni student Lindoro, a onda i kao pomoćnik učitelja pevanja don Bazilija, Bartolovog doušnika. Sve se završava venčanjem Rozine i Almavive, a Bartolu samo ostaje da se pomiri sa tim.
Opera traje dva i po sata sa pauzom, ali nam je bilo interesantno. Tome je doprinela dinamična radnja, ali i živahne melodije i smena različitih glasova.
Na nas su najjači utisak ostavili i najviše nas nasmejali pevači koji su tumačili likove Figara, Bartola i služavke Berte. Ja još uvek pevušim poznatu melodiju Figarove arije.
Lazar Turudija VI1
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.