Žizela

U subotu 16. novembra bili smo u Novom Sadu i gledali baletsku predstavu „Žizela“ u Srpskom narodnom pozorištu. Glavne uloge su igrali balerina Asuka Maruo i baletan Takuja Sumitomo, oboje iz Japana. Izuzetni su plesači i pantomimičari. Balerina je do perfekcije usklađivala svoje suptilne pokrete sa nežnim taktovima muzike. Baletan je s lakoćom izvodio veoma komplikovane figure. Oboje su nagrađivani čestim aplauzima. Ansambl je ostavio lep utisak svojim izvođenjem stilizovanih narodnih igara i scena iz života; kao vile u drugom činu, balerine su izgledale magično. Sitne mašne od prozirnog tila na leđima i rukama dale su fantastičan efekat i učinile da stvarno deluju kao vile, kao nestvarna bića. Scenografija i kostimi čitavog ansambla su izuzetno lepi i maštoviti. Možemo reći da smo zaista uživali jer „Žizelu“ odlikuje liričnost, osećajnost, lepota, ljupkost, dražesnost, nežnost i maštovitost.

Prvi čin baleta odigrava se u realnom ambijentu planinskog sela. Scenografija je

čarobna, selo je lepo kao iz bajke. Upoznajemo bezazlenu seljančicu Žizelu. Ona je, u izvođenju Asuke Maruo, razigrana, ljupka i dražesna. Zaljubljuje se u princa Alberta koji, prerušen u seljaka, lovi divljač zajedno sa svojom svitom u šumi nedaleko od sela. Saznavši da je Albert zapravo verenik lepe vojvotkinje, Žizela od boli poludi i umire. Ophrvan tugom i iskrenim kajanjem Albert odlazi u šumu u kojoj vladaju vilise. Vilise su vanzemaljska stvorenja, vile, koje svake noći ustaju iz svojih grobova, da bi igrale, i tako zadovoljile želju koju im je život na zemlji uskratio. I teško onom ko ih u tome prekine, pogotovu mladićima.

Drugi čin je u noćnom štimungu, potpuno natprirodan, na groblju, sa vilama, bićima irealnim, opterećenim dvema neumitnostima: ljubavlju i smrću. Mirta, kraljica vasilisa,

neumoljiva je, te šumar Hilarion, koji je želeo da se oženi Žizelom, postaje prva žrtva vrtoglave igre vila. Ta sudbina mimoilazi Alberta. Upravo u trenutku kada je bio na izmaku snage, Žizela uspeva da ga izvuče iz smrtonosnog kruga. Njeno samopožrtvovanje i nesebična ljubav spasavaju mu život. Nastaje dan, čarolija nestaje, umrle neveste se vraćaju u svoj nezemaljski svet...

„Žizela“ je prvi pravi i kompletan romantični balet izveden prvi put 1841. godine. Libreto je napisao Teofil Gotje (1811-1872), a nastao je na osnovu legende slovenskog porekla, koju je zabeležio Hajnrih Hajne (1797-1856) u svom proznom delu „Slike sa putovanja“. Prema tom starom slovenskom predanju vasilise su vanzemaljska stvorenja. To su neveste kojesu umrle pre svog venčanja. U obličju lepih vazdušastih vizija, silfida, one zaustavljaju mladiće koji prolaze njihovom šumom, primoravaju ih da igraju sa njima sve dok od iscrpljenosti ne izdahnu. Muziku za „Žizelu“ komponovao je Adolf Adam (1803-1856), kompozitor lakog pera, za manje od tri nedelje.

tekst: Dragica Vukša, profesor srpskog jezika

foto: Natalija Opačić VI1 

i Dragana Videnov, profesor engleskog jezika