Istraživački kamp u Rumuniji

PRVI DAN

Centar za stručno usavršavanje Kikinda organizovao je putovanje u Rumuniju za dvadeset đaka iz naše opštine, među kojima sam se našla i ja. Krenuli smo 8. maja.

Prva stanica na ovom putu bila  je Gradska kuća u Temišvaru. Čuli smo nešto o istorijatu zgrade i o samom gradu, a potom se prošetali prelepim Trgom pobede i uživali u razgledanju. Trg je veliki i  ispunjen raznobojnim cvećem. Na svakom koraku se nalaze prodavnice, kafići, restorani, kiosci i po koji ćutljivi  prolaznik. Na trgu, ispred katedrale, nalazi se spomenik žrtvama Revolucije 1989. godine.

Put smo nastavili ka Lugošu. Svratili smo do najstarije hidroelektrane u zemlji, Koštei. 

Stigavši u  Lugoš, posetili smo ogromnu Gradsku kuću, gde nas je srdačno dočekao gradonačelnik i detaljnije nas upoznao sa gradom.

Na putu do Karansebeša imali smo vremena da se upoznamo sa đacima iz Rumunije koji su bili veoma druželjubivi i raspoloženi za razgovor. Sporazumevali smo se na engleskom jeziku ili uz pomoć prevodilaca koji su išli sa nama. 

Po dolasku u Karansebeš, uputili smo se ka restoranu gde smo ručali. Osim čorbe koja se nikom nije dopala sve ostalo je bilo ukusno. Na putu do trga videli smo mnogo izuzetno lepih građevina i fontanu u obliku maslačka. Obišli smo prelepu katedralu. Izgledala je kao da dotiče nebo. Spoljašnjost joj  je  oslikana  divnim slikama svetaca . U blizini se nalazi zgrada bogoslovije sagrađena od drveta. Zatim smo posetili muzej gde smo imali priliku da vidimo kako su ranije ljudi živeli, slike svetaca, narodne nošnje, slike istorijskih ličnosti i njihove lične stvari, istorijska dokumenta... Sve je bilo uredno raspoređeno u više prostorija. U dvorištu muzeja se nalazi šumarska kuća iz 1854. godine koju smo videli spolja i iznutra.

Naša sledeća stanica bio je manastir Zapis u steni. Nalazi se u steni i krase ga ikone oslikane na kamenu. 

Uveče smo se smestili u sobe eko kuća, raspakovali i otišli na večeru.

DRUGI DAN

Drugog dana, posle doručka,  otišli smo u obilazak Hidroelektrane Đerdap, u kojoj se nalazi muzej sa narodnim nošnjama i maketama brodova. Hidroelektrana je ogromna. Videli smo kako rade turbine.

Manastir Vodica je sledeći manastir koji smo obišli. Okružen prirodom bio je divno mesto za odmor. 

Imali smo prilike da uživamo u obilnom ručku u restoranu na Dunavu.  

Tog dana smo bili i do statue Decebala, poslednjeg daškog kralja. Njegov lik uklesan u steni visok je čak 40 metara i izgleda veličanstveno.

U blizini se nalazi manastir Mrakonija gde smo napravili par divnih fotografija.

Svratili smo i do manastira svete Ane gde smo prisustvovali jednom delu liturgije. U središtu je smeštena bašta puna cveća, a celo mesto je mirno i uredno.

Brodogradilište u Oršovi bila je naša poslednja stanica toga dana. 

Po povratku u kamp podelili smo se u radne grupe i aktivno radili do večere.

TREĆI DAN

Trećeg dana obilazili smo Banju Herkulanu. To je jedna od najstarijih banjskih lečilišta na svetu i najpoznatija banja u Rumuniji. Bila je omiljeno banjsko lečilište austrijske carice Sisi.

Po legendi, Herkules je tu dobio nadmoćnu snagu kojom je pobedio Hidru. Kopija jedne od šest pronađenih statua, izrađena 1874, obeležje je Banje.

U Gradskoj kući videli smo prezentaciju o nastanku i razvoju mesta. 

Ispred Kazino muzeja nalazi  se ogromno drvo sekvoje, koje spada u retke vrste; ima ih samo nekoliko na teritoriji Rumunije, i  predstavlja spomenik prirode.

Prošetali smo do pećine, kupili suvenire, zastali kod česme sa sumpornom vodom, koju većina nije probala da dotakne zbog njenog veoma karakterističnog mirisa.

Otišli smo na vidikovac brane Tierne gde smo napravili malu pauzu. 

U toku popodneva imali smo više slobodnog vremena da se družimo sa đacima iz Rumunije, da se zabavljamo, pričamo, idemo u đakuzi ili bazen.

ČETVRTI DAN

Poslednjeg dana obišli smo  prirodni rezervat Rudarije, videli vodenice u Banatskim planinama. Čuli smo zanimljivu priču o stenama koje izgledaju nestabilne i čini se kao da će svakog časa pasti. Nazvali su ih Adam i Eva.

Imali smo jedinstvenu priliku da uđemo u vodenicu i vidimo kako ona funkcioniše.

Obišli smo vodopad Bigar u mestu Anine. Mali je, ali poseban po svojoj lepoti. Litica mu je prekrivena mahovinom i ima podzemni izvor. Zanimljivo je da se nalazi tačno na  polovini razdaljine između ekvatora i Severnog pola.

Ručali smo u Rešicama, a zatim prošetali gradom i napravili zajedničke fotografije kod fontane na trgu. U Rešicama, na samom kraju putovanja, videli smo Muzej lokomotiva na otvorenom, u kojem je izloženo oko dvadesetak različitih modela.

Putovanje je bilo veoma zanimljivo i ostavilo je na nas upečatljiv utisak, a verujem i na sve nas koji smo učestvovali u ovom istraživačkom projektu. Za samo četiri dana videli smo mnogo znamenitosti, prirodne lepote rumuskog brdovitog Banata, upoznali rumunsku kulturu i stekli mnogo novih prijatelja. Ovo putovanje će nam ostati u najlepšem sećanju. Oduševljeni smo time što smo videli.

Milica Sandić i Andrea Tot, VII4