Istraživački kamp u srpskom Banatu

PRVI DAN

Ispred zgrade Skupšine opštine Kikinda, dana 9. juna u popodnevnim satima, održalo se okupljanje. Rumunsku decu su srdačno dočekala srpska deca i svi zajedno krećemo u obilazak Kikinde.

Prvo smo obišli Katoličku crkvu. Tamo nas je sačekao sveštenik koji nam je ispričao više o poreklu ove crkve i o njenim sadašnjim delatnostima. 

Potom smo obišli i Pravoslavnu crkvu o kojoj smo takođe saznali nešto više. Pošto je bio verski praznik Duhovi po kamenom podu bila je rasprostrta trava od koje se prave venčići koji simbolizuju večnost. 

Nakon toga otišli smo do jedinog preostalog toka reke Galadske, do Starog jezera. Tamo nam je nastavnik geografije ispričao o istoriji ovog jezera i isušenoj reci. 

Prvi dan se završio igrama u kojima smo upoznavali jedni druge.

DRUGI DAN

Drugog dana posetili smo grad Vršac. Prvo odredište nam je bila Apoteka na stepenicama koja je podignuta davne 1784. godine, i prvo ime joj je bilo Apoteka kod spasitelja. Ovo je najstarija apoteka u Vršcu, a sada je pretvorena u muzej. Sadrži četiri postavke : Istorijat zdravstvene kulture, Sećanje na Paju Jovanovića, Arheologija, paleolit, neolit i srednji vek,  i Medalje iz XVIII i XIX veka.

Pošto se u blizini nalazi Rumunska crkva, obišli smo je i saznali nešto više o brojnoj rumunskoj zajednici u Vršcu.

Posle ovoga usledila je poseta čuvenom Vladičanskom dvoru. Saznali smo da je izgrađen 1763. Njegovu izgradnju je odobrila Marija Terezija. Dvor ima više spratova i 53 prostorije. U njemu se nalazi rodoslov Isusa Hrista, kao i freske Presvete Bogorodice, Isusovo rođenje i vaskrsenje. Takođe, ovde se nalazi jedna od takozvanih Vinčanskih, ili lekovitih, ikona. 

U neposrednoj blizini dvora nalazi se Crkva svetog Nikole, gde smo pravili venčiće od lekovite trave.

Nakon toga smo obišli kuću Jovana Sterije Popovića gde smo videli prostorije u kojima je on živeo i pisao. Zanimljiva je priča o stolici koja je napravljena po merama pisca, a naslon joj je blago nagnut prema stolu, kako se pisac ne bi umarao dok je stvarao svoja besmrtna dela.

Manastir Mesić je bio naše sledeće odredište. Malo je udaljen od Vršca, pa smo do njega išli autobusom. Prvo je ovo bio muški, a sada je ženski manastir. Izgrađen je u XV veku. 

Onda je usledio izazov, penjanje na Vršački breg. Pešačenje do tvrđave i samog vrha je bilo naporno, ali se isplatilo jer je pogled na grad bio zadivljujući. Ovako nam je protekao drugi dan.

TREĆI DAN

Treći dan je bio rezervisan za posete muzeju.

Prvo smo obišli Narodni muzej u Zrenjaninu. Ovaj muzej ima pet odeljenja sa izuzetno bogatim zbirkama slika, nakita, oružja, ptica... Poseduje i Legat slikara Uroša Predića.

U Kikindi smo obišli Suvaču i Narodni muzej. U Suvači smo čuli nešto više o njenom poreklu i saznali smo da je ovo jedna od dve preostale suvače u Evropi. A, da li ste znali da je ovde nekada bilo 50 suvača, ili da je 5 pari konja moglo da samelje 100 kilograma pšenice za 1 sat? Ovde smo održali i jednu kreativnu radionicu.

U muzeju smo videli stalnu postavku i film o kikindskom mamutu Kiki. Videli smo i ostatke kostiju ovog mamuta. Takođe su nam ispričali o tome kako su ovi fosili pronađeni i više o samoj Kiki čiji rođendan slavimo svakog septembra od 1996.

ČETVRTI DAN

Četvrti dan smo započeli u Idvoru posetom Muzeju Mihajla Pupina. Ovde smo odgledali kratak film i saznali kako je tekao njegov put ‘od pašnjaka do naučenjaka’. Saznali smo da mu je veliki oslonac u životu bila majka Olimpijada i još dosta zanimljivosti o njemu. Svi eksponati u ovom muzeju imaju veze sa Banatom. Muzej se sastoji od četiri odeljenja: istorija, privreda, etnologija i geografija. 

Posle ovoga smo otišli u Galeriju naivne umetnosti ‘Babka’. Ona se nalazi u Kovačici. Tamo smo videli radove poznatih slikara naivaca. Takođe smo saznali da se ove slike prodaju na izložbama po Evropi i čitavom svetu.

Usledila je kratka pauza u centru Pančeva gde smo se osvežili.

U povratku za Kikindu posetili smo Uzdin, selo gde preovlađuje rumunsko stanovništvo. Tamo nas je dočekao predstavnik rumunske zajednice koji nam je ispričao više o rumunskim običajima i naseljavanju na ovo područje.

Manja Grifatong i Aleksandra Vujović, VII2